Intervju – Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa

29.avgust 2018. Sonja Ćirić

Samo se prepustite i uživajte

"Danas je pomalo utopijski verovati da promovisanje pravih vrednosti u pozorištu može da dovede do šire društvene emancipacije. Ali, vi me niste pitali da li može da utiče globalno, već na publiku. Da, verujem da može, ali da se taj uticaj sprovodi i kritikom onoga što ne valja u društvu, i promocijom emancipatorskih vrednosti"

Dosije »Vremena« – Ekonomski rat

15.avgust 2018. Milan Milošević

Sankcionisanje sveta

Tramp se baš razmahao. Posle carina Kanadi, Meksiku, Evropljanima i ne zna se više kojih po redu sankcija Rusiji, udario je posle Turske i na Iran, čiji se "slučaj" tiče mnogih globalnih igrača i naravno cene nafte

Dosije »Vremena« – Jezik u Evropskoj uniji

08.avgust 2018. Milan Milošević

Engleski bez Engleza

I posle Bregzita u institucijama Evropske unije nastaviće da se koristi engleski kao lingua franca, samo što neće biti Britanaca da im kažu da govore pogrešno. Borba za ravnopravnost jezika unutar EU nalikuje borbi za nacionalni identitet i ravnopravnost malih zemalja. Kao što ni za šta u EU ne postoji jednostavno rešenje, tako se i "jezičko pitanje" nakon Bregzita prilično iskomplikovalo

Kultura sećanja – Teodor Hercl

01.avgust 2018. Ivan Ivanji

San o jevrejskoj državi

Zemunski Prolaz preimenovan je u Ulicu Teodora Hercla. Ko je bio čovek koji slovi za idejnog tvorca jevrejske države, koji je prvi o Jevrejima počeo da razmišlja kao o naciji, austrijski novinar čiji je otac rođen u Zemunu, po čijem romanu je nazvan Tel Aviv

Prikaz knjige – »Ophođenje prema ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji 1991–1999.«

25.jul 2018. Ivan Ivanji

Haški pohod

Svašta je napisano i izgovoreno na račun Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Švajcarski istoričar i ekonomista Andrej Zgonjanin u svojoj nedavno objavljenoj knjizi Haški tribunal kritikuje nepristrasno, naučno utemeljeno, svoje teze potkrepljuje detaljnim i mnogobrojnim primerima. Njegovi zaključci svakako će se svideti onima koji relativizuju srpske zločine, ali to ne znači da su netačni, već da bi, naprotiv, trebalo da se shvate kao podstrek da domaće zakonodavstvo ne prestane da procesuira zločine koji nikada ne zastarevaju

Strip

18.jul 2018. Nikola Dragomirović

Smešna strana svega

Nove i stare avanture Asteriksa i Obeliksa u ove nedelje objavljenim integralima Čarobne knjige, najavljuju obeležavanje šezdesetog rođendana ovih junaka

Intervju – Uroš Đurić, umetnik

18.jul 2018. Radoslav Ćebić

Kako  je  fudbal pobedio mediokritete

Hrvatska je u samom korenu jugoslovenske škole. To treba otvoreno reći. Kod njih je fudbal prvo došao. Imali su zrelije igrače i zreliju infrastrukturu. Uvek su dobro radili. Nisu oni slučajno dovedeni u Partizan ’45. kao oslonac. Nikako ih ne treba potcenjivati. Šta je prednost Hrvata u odnosu na nas u društvenom smislu, pa se to oslikava i na fudbal? Kvalitet je i na jednoj i na drugoj strani sličan, međutim, oni su spremni da uhapse svog bivšeg predsednika Vlade Ivu Sanadera i da ga drže u zatvoru zbog pronevere

Intervju – Vesna Teršelič, Documenta

11.jul 2018. Ivana Milanović Hrašovec

Jasenovac, Vukovar i revizionizam u Srbiji i Hrvatskoj

"Teško je očekivati zrele korake jer je povijesno gledano dominantni trend poricanje zločina. Čak i kad se činjenice sudski utvrde, ljudi ih sporo prihvaćaju jer ih često minoriziraju političari. A ono što nam se sada događa jeste da se umjesto preuzimanja odgovornosti za zločine počinjene devedesetih i njihove posljedice, negiraju i zločini počinjeni u Drugom svjetskom ratu"

Izveštaj OECD – Socijalna pokretljivost

27.jun 2018. Milan Milošević

Crvena linija Velikog Getsbija

Socijalni lift je očigledno u kvaru. Ljudi sa dna društvene lestvice su "prilepljeni za pod", a oni najbogatiji su "prilepljeni za plafon". Srednja klasa je u rascepu. Neophodna je reanimacija socijalno odgovorne države u vreme neoliberalne demontaže države blagostanja

Lični stav

20.jun 2018. Bojan Stojanović

Ima li zemlje za izbeglice

Pitanje prijema i smeštanja izbeglica i migranata, i pitanje rešavanja povratka lica kojima je odbijena dodela međunarodne zaštite ne bi trebalo da predstavlja nepremostiv problem za Evropsku uniju. Trebalo bi imati u vidu situaciju u Libanu i Jordanu, veoma malim državama koje su prihvatile i smestile milione izbeglica iz Sirije. Stoga, ostaje nejasno i vrlo upitno kakav problem za EU predstavlja nekoliko miliona izbeglica i migranata, spram više od 500 miliona njenih stanovnika i onoliki budžet Unije i vodećih država EU, pre svih Nemačke i Francuske

Intervju – Mirna Zakić, istoričarka

13.jun 2018. Miroslav Samardžić

Banatski Nemci i nacionalsocijalizam

"Drugi svetski rat i godine odmah posle njega ostavili su traga na istočnoj i jugoistočnoj Evropi, između ostalog, tako što je raznoliko stanovništvo ovih predela donekle ‘pojednostavljeno’, jer su neke grupe uništene ili raseljene. Tokom rata, to se desilo pogotovo kroz masovno ubistvo Jevreja, kao i opšte nasilje počinjeno u Poljskoj, Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji. Posle rata, izgon, bekstvo ili poluprinudna emigracija osoba nemačkog porekla, kao grupa povezanih sa nacističkim režimom bez obzira na pojedinačna dela i nedela, uklonili su Nemce i njihovo kulturno nasleđe iz nacionalnih priča o tome ‘ko smo mi i naša zemlja’. Iako nisu svi Nemci bili samoproklamovani nacisti, dovoljno njih se ponašalo kao nacisti da je njihova kolaboracija osudila celu nacionalnu grupu u očima njihovih suseda i žrtava"

Svetsko prvenstvo u fudbalu

13.jun 2018. Lazar Gligorijević

Pohod na Rusiju

Mundijal 2018. u Rusiji, koja je podvrgnuta sankcijama i oštroj kritici Zapada, odigrava se u atmosferi koja je sve drugo, samo ne sportska. Kada sve prođe, interesovanje svetske javnosti preusmeriće se na SP u Kataru 2022 – na kršenje ljudskih prava, položaj žena ili LGBT osoba u toj zemlji