Dosije »Vremena« – Ekonomski rat

15.avgust 2018. Milan Milošević

Sankcionisanje sveta

Tramp se baš razmahao. Posle carina Kanadi, Meksiku, Evropljanima i ne zna se više kojih po redu sankcija Rusiji, udario je posle Turske i na Iran, čiji se "slučaj" tiče mnogih globalnih igrača i naravno cene nafte

Dosije »Vremena« – Jezik u Evropskoj uniji

08.avgust 2018. Milan Milošević

Engleski bez Engleza

I posle Bregzita u institucijama Evropske unije nastaviće da se koristi engleski kao lingua franca, samo što neće biti Britanaca da im kažu da govore pogrešno. Borba za ravnopravnost jezika unutar EU nalikuje borbi za nacionalni identitet i ravnopravnost malih zemalja. Kao što ni za šta u EU ne postoji jednostavno rešenje, tako se i "jezičko pitanje" nakon Bregzita prilično iskomplikovalo

Kultura sećanja – Teodor Hercl

01.avgust 2018. Ivan Ivanji

San o jevrejskoj državi

Zemunski Prolaz preimenovan je u Ulicu Teodora Hercla. Ko je bio čovek koji slovi za idejnog tvorca jevrejske države, koji je prvi o Jevrejima počeo da razmišlja kao o naciji, austrijski novinar čiji je otac rođen u Zemunu, po čijem romanu je nazvan Tel Aviv

Prikaz knjige – »Ophođenje prema ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji 1991–1999.«

25.jul 2018. Ivan Ivanji

Haški pohod

Svašta je napisano i izgovoreno na račun Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Švajcarski istoričar i ekonomista Andrej Zgonjanin u svojoj nedavno objavljenoj knjizi Haški tribunal kritikuje nepristrasno, naučno utemeljeno, svoje teze potkrepljuje detaljnim i mnogobrojnim primerima. Njegovi zaključci svakako će se svideti onima koji relativizuju srpske zločine, ali to ne znači da su netačni, već da bi, naprotiv, trebalo da se shvate kao podstrek da domaće zakonodavstvo ne prestane da procesuira zločine koji nikada ne zastarevaju

Strip

18.jul 2018. Nikola Dragomirović

Smešna strana svega

Nove i stare avanture Asteriksa i Obeliksa u ove nedelje objavljenim integralima Čarobne knjige, najavljuju obeležavanje šezdesetog rođendana ovih junaka

Intervju – Uroš Đurić, umetnik

18.jul 2018. Radoslav Ćebić

Kako  je  fudbal pobedio mediokritete

Hrvatska je u samom korenu jugoslovenske škole. To treba otvoreno reći. Kod njih je fudbal prvo došao. Imali su zrelije igrače i zreliju infrastrukturu. Uvek su dobro radili. Nisu oni slučajno dovedeni u Partizan ’45. kao oslonac. Nikako ih ne treba potcenjivati. Šta je prednost Hrvata u odnosu na nas u društvenom smislu, pa se to oslikava i na fudbal? Kvalitet je i na jednoj i na drugoj strani sličan, međutim, oni su spremni da uhapse svog bivšeg predsednika Vlade Ivu Sanadera i da ga drže u zatvoru zbog pronevere

Intervju – Vesna Teršelič, Documenta

11.jul 2018. Ivana Milanović Hrašovec

Jasenovac, Vukovar i revizionizam u Srbiji i Hrvatskoj

"Teško je očekivati zrele korake jer je povijesno gledano dominantni trend poricanje zločina. Čak i kad se činjenice sudski utvrde, ljudi ih sporo prihvaćaju jer ih često minoriziraju političari. A ono što nam se sada događa jeste da se umjesto preuzimanja odgovornosti za zločine počinjene devedesetih i njihove posljedice, negiraju i zločini počinjeni u Drugom svjetskom ratu"

Izveštaj OECD – Socijalna pokretljivost

27.jun 2018. Milan Milošević

Crvena linija Velikog Getsbija

Socijalni lift je očigledno u kvaru. Ljudi sa dna društvene lestvice su "prilepljeni za pod", a oni najbogatiji su "prilepljeni za plafon". Srednja klasa je u rascepu. Neophodna je reanimacija socijalno odgovorne države u vreme neoliberalne demontaže države blagostanja

Lični stav

20.jun 2018. Bojan Stojanović

Ima li zemlje za izbeglice

Pitanje prijema i smeštanja izbeglica i migranata, i pitanje rešavanja povratka lica kojima je odbijena dodela međunarodne zaštite ne bi trebalo da predstavlja nepremostiv problem za Evropsku uniju. Trebalo bi imati u vidu situaciju u Libanu i Jordanu, veoma malim državama koje su prihvatile i smestile milione izbeglica iz Sirije. Stoga, ostaje nejasno i vrlo upitno kakav problem za EU predstavlja nekoliko miliona izbeglica i migranata, spram više od 500 miliona njenih stanovnika i onoliki budžet Unije i vodećih država EU, pre svih Nemačke i Francuske

Intervju – Mirna Zakić, istoričarka

13.jun 2018. Miroslav Samardžić

Banatski Nemci i nacionalsocijalizam

"Drugi svetski rat i godine odmah posle njega ostavili su traga na istočnoj i jugoistočnoj Evropi, između ostalog, tako što je raznoliko stanovništvo ovih predela donekle ‘pojednostavljeno’, jer su neke grupe uništene ili raseljene. Tokom rata, to se desilo pogotovo kroz masovno ubistvo Jevreja, kao i opšte nasilje počinjeno u Poljskoj, Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji. Posle rata, izgon, bekstvo ili poluprinudna emigracija osoba nemačkog porekla, kao grupa povezanih sa nacističkim režimom bez obzira na pojedinačna dela i nedela, uklonili su Nemce i njihovo kulturno nasleđe iz nacionalnih priča o tome ‘ko smo mi i naša zemlja’. Iako nisu svi Nemci bili samoproklamovani nacisti, dovoljno njih se ponašalo kao nacisti da je njihova kolaboracija osudila celu nacionalnu grupu u očima njihovih suseda i žrtava"

Svetsko prvenstvo u fudbalu

13.jun 2018. Lazar Gligorijević

Pohod na Rusiju

Mundijal 2018. u Rusiji, koja je podvrgnuta sankcijama i oštroj kritici Zapada, odigrava se u atmosferi koja je sve drugo, samo ne sportska. Kada sve prođe, interesovanje svetske javnosti preusmeriće se na SP u Kataru 2022 – na kršenje ljudskih prava, položaj žena ili LGBT osoba u toj zemlji

Kina i EU

13.jun 2018. Milan Milošević

Sumnjičavi partneri

Kinezi investiraju u Evropi i kupuju preduzeća sa ciljem da pristupe novim tehnologijama, čemu bi Evropljani rado stali na put. Istovremeno, u vreme trgovinskog rata sa SAD, države članice Evropske unije žele kineski novac i "sigurnu kuću" za trgovinu u Kini

Zapad i trgovinski rat

06.jun 2018. Milan Milošević

Tramp na rampi

Džon Konibir, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Ajovi i autor knjige Trgovački ratovi, kaže da Tramp verovatno misli da mu veličina tržišta SAD daje puno moći u pregovorima u bilo kom trgovinskom sporu. Iako to može biti tačno u odnosima sa mnogo manjim, slabijim zemljama, to nije slučaj sa trgovinskim partnerima jednake veličine ili čak većim, kao što su Evropska unija ili Kina. "Ako nema velike razlike u ekonomskoj snazi, obe strane gube", ocenjuje Konibir

Sukob »stare« i »nove« Evrope

06.jun 2018. Uroš Mitrović

»Volja naroda« ili naredbe Brisela

Brojna su nerešena pitanja oko kojih se glože zemlje istočne i zapadne Evrope. Migrantska kriza, odnos prema Rusiji i Kini, porast uticaja populističkih i antisistemskih pokreta, pa čak i najavljeno buduće funkcionisanje EU u više brzina, ukazuju na sve ozbiljnije pukotine unutar Unije. Najnoviji kamen spoticanja predstavlja nacrt evropskog budžeta, koji za "istočne" članice predviđa oštre rezove u prihodima iz evro-fondova

Kultura sećanja

06.jun 2018. Ivan Ivanji

Sa dželatovim unukom

Boravku Rajnera Hesa ukazana je pažnja kakvoj ne mogu da se nadaju ni značajni umetnici u poseti našoj zemlji. Po mom mišljenju, isuviše velika pažnja, iako je odlično što se govorilo ne o nama, unuku masovnog dželata i meni, slučajno preživeloj žrtvi, nego o onoj prošlosti koja je bila tako strašna da je logično što želimo da je zaboravimo

Intervju – Džudi Dempsi, Karnegi fondacija

25.april 2018. Radoslav Ćebić

Gubitnici u igrama moći

"Zapadni Balkan je veoma podložan svim vrstama uticaja. I, zamislite, svi ovi uticaji su bezuslovni. Tako da imate usamljenu EU koja postavlja uslove Zapadnom Balkanu dok drugi igrači nemaju uslove, ali imaju uticaj i novac. Ako ste u Skoplju ili Beogradu, čak i u Prištini, što je više poželjno, vi se više kompromitujete prema EU ako se približavate Kini i Rusiji. Međutim, imate političare Zapadnog Balkana koji se oslanjaju na ispitivanja javnog mnjenja i misle da mogu da nadigraju Brisel u korist Rusije"

Kako je Tito pregovarao sa Nemačkom

18.april 2018. Ivan Ivanji

Div na čelu male zemlje

Vili Brant je poštovao Tita. Helmut Šmit mu se divio. Tito je bio, u najmanju ruku, ravnopravan partner nemačkih kancelara kojima nikada ni u čemu nije podilazio. Pregovore o ekonomskim pitanjima prepuštao je svojim saradnicima

Sirija – Kraj vikend krize

18.april 2018. Momir Turudić

Mala proba velikog sukoba

SAD, Velika Britanija i Francuska izvele su raketne napade na navodna postrojenja sa hemijskim oružjem u Siriji ne bi li stale na put "varvarizmu i brutalnosti" režima Bašara el Asada. Rusija i Iran su osudili napade. Rat rečima je nastavljen, ali svet nije nadomak Trećeg svetskog rata, kako se mnogima u prvi mah učinilo

Sirija – Spor oko hemijskog oružja

11.april 2018. Momir Turudić

Nad provalijom

SAD ponovo tvrde da su vladine snage u Siriji upotrebile hemijsko oružje i prete vojnom intervencijom, dok Rusija to negira i uzvraća da će odgovoriti istom merom. Umesto nagoveštenog mira nazire se nova eskalacija sukoba

Čudesni svet trgovine oružjem

04.april 2018. Davor Lukač

Profit napred, ostali stoj

Kako "Vreme" saznaje, razvoj rakete "Alas" za Ujedinjene Arapske Emirate započet 2013. nije završen, niti se zna kada će biti. Emirati su dali avans od 30 miliona dolara i obezbedili se bankarskom garancijom, a na ovom projektu zajedno rade SDPR i privatna firma EdePro. Prema našem izvoru, naručioci hoće da raskinu ugovor – u tom slučaju moguće je aktiviranje bankarske garancije, ali i opcija da firma Earth iz UAE preuzme EdePro. A "Alas" je najavljen kao projekat koji će oživeti zemunski Teleoptik žiroskopi i u koji je Srbija investirala 6,9 miliona evra

Kultura sećanja – Leonard Koen u muzeju savremene umetnosti

28.mart 2018. Milan Milošević

Budućnost nečije prošlosti

Uticaj lorda Bajrona rokenrola, kuma sumornosti, zen-džentlmena Dalaj Koena i njegovih muza na duh generacija bejbi-bumersa i njihovih X, Y i Z naslednika u godini naših jubileja, to jest pola veka od 1968.

Francuska – Istraga protiv Nikole Sarkozija

28.mart 2018. Momir Turudić

Libijska veza

Bivši predsednik Francuske je optužen da je finansirao svoju kampanju novcem koji je dobio od Gadafija. Istraga je u centru pažnje svetskih medija, dok prave razloge za bombardovanje Libije i dalje niko ne pominje: libijske milijarde dolara "zamrznute" po svetskim bankama i naftu

Intervju – Zoran Rubinjoni, ekspert za saobraćaj

14.februar 2018. Radoslav Ćebić

Teški metro i laka obećanja

"Verujem da ćemo jednog dana dobiti metro, ne verujem u ove priče: 2020. ili 2022. godina, to je suviše optimistično. Ali, u predizbornim pričama je sve dozvoljeno. Projekat metroa je uvek zanimljiv za predizborne teme kao što su i projekti mostova, tunela ili nekih velikih gradskih uređenja. Takve stvari uvek golicaju političare i zgodne su im za promociju. S druge strane, iskustvo govori da te jako velike projekte nikad nije svečano otvorio onaj koji ih je započeo"

Istraživanje demokratije

07.februar 2018. Milan Milošević

Kriza, nepoverenje i jaz

Indeks demokratije 2017. londonskog "Ekonomista" pokazuje pogoršanje stanja demokratskih društava u svetu, povećanje jaza između političkih elita i izbornih tela, sužavanje medijskih i erozije građanskih sloboda, uključujući ograničavanja slobode govora

Kultura sećanja – Osamdeset godina od rođenja Vladimira Visockog

31.januar 2018. Milan Milošević

Meteor nad Sibirom

Njegove pesme su decenijama nakon njegove smrti uverljivije od filmova, dokumenata, spomenika i zvaničnih govora iz sovjetskog doba, a kao idol od njega je danas u Rusiji popularniji samo prvi kosmonaut Jurij Gagarin

Intervju – Dragan Šutanovac, predsednik DS-a

24.januar 2018. Zora Drčelić

Ne ide se lopatom na bager

"Nije dovoljno pričati kako je pre bilo bolje u Beogradu. Od ovoga danas, sve je bolje. Videćemo liste, ali ne vidim da iko ima kapacitet za promene u opoziciji kao što ima naša koalicija okupljena oko Demokratske stranke. Ko, ako ne DS? Pojedinci? U front protiv SNS-a može samo neko ko može da se bori frontalno. Mi se borimo na svim frontovima, borimo se sve vreme i nismo se nijednom povukli"

Dosije »Vremena« – Migracije u svetu

10.januar 2018. Milan Milošević

Smutno doba seoba

U izveštajima agencija Ujedinjenih nacija za migracije stoji da je 2017. na svetu bilo 258 miliona migranata, da je oko 710 miliona ljudi razmatralo da emigrira, da je njih 66 miliona aktivno planiralo seobe, a da se na put uputilo oko 23 miliona ljudi. Uprkos svim merama Zapada da se zaštiti od neželjenih pridošlica, postavlja se pitanje da li je moguće da se vodi naredi da ne teče