Istorija i tumačenja

12.maj 2005. Frano Cetinić

Spasavanje redova Putina

Staljin, Gulag – cena koju je najviše platio sam ruski narod – pakt Ribbentrop–Molotov, Katinska šuma, sovjetska okupacija baltičkih država... to, i mnogo čega još drugog, poglavlja su koja ovog 9. maja nisu na dnevnom redu. Na dnevnom redu je nešto sasvim drugo: odavanje počasti za blizu 27 miliona sovjetskih žrtava, vojnika Rajanoviča koji su ostavili svoje kosti na stanicama "križnoga puta", ili "crvenozvjezdanog puta" svejedno, od Volge do Berlina

EU – godinu dana posle

05.maj 2005. Duška Anastasijević

Usporavanje evropskog voza

Mnogi će pohrliti da glasaju protiv evropskog ustava u želji da Francuska održi primat u EU-u, kakav je imala bezmalo pola veka. Oni koji će glasati "za" shvatili su da je Berlinski zid pao pre više od 15 godina, i da tek danas sagledavamo posledice tog čina. Kakav god bio ishod, Evropa će ostati tu gde jeste. Uostalom, preživljavala je tu i tamo, neko "non", "nein", "nej" i "no" mnogo puta do sada

Jedno lično sećanje

20.april 2005. Ivan Ivanji

U Buhenvaldu, kraj Vajmara…

Niz velikih manifestacija, koje obuhvataju celu Nemačku, podseća generaciju koja rat nije doživela pre svega na užasne zločine nacističkog režima

Intervju - Dragoljub Vukadinović, bivši generalni direktor i novi predsednik Upravnog odbora Grupe Metalac

13.april 2005. Miša Brkić

Fabrika sa hiljadu milionera

Ne pamti se u Srbiji kad je jedan direktor mirno otišao sa funkcije kao što je to uradio Vukadinović posle 16 godina direktorovanja. Poslovna filozofija čoveka koji je podržavao Antu Markovića svodi se na rečenicu: Nema barijera u Evropskoj uniji, nego u našim glavama

Reforma svetske organizacije

30.mart 2005. Duška Anastasijević

Gvozdena metla

Za reforme su neophodni jaki saveznici, ali i finansijska sredstva. Ananu trenutno manjka i jednih i drugih

Irak

02.mart 2005. Duška Anastasijević

Kurdski izborni izazov

Pitanje koje sada muči SAD, Veliku Britaniju, iračke šiite i sunite, Tursku, Iran i Siriju, zemlje sa jakom kurdskom manjinom, glasi: za koliki su deo iračke teritorije Kurdi zainteresovani da ga "preoblikuju"? Jer, težnje za otcepljenjem severnog dela Iraka naseljenim Kurdima nisu splasle nakon ovih izbora, naprotiv

Buš u Evropi

02.mart 2005. Slobodanka Ast

Ofanziva šarma

Uz sve parade, fanfare, zastave, bankete, zdravice i poruke o spremnosti da se na novim osnovama sarađuje, ostaje činjenica da će ove velike sile i dalje biti i partneri i rivali. Ako su prošle nedelje i poboljšane transatlantske veze, onda je to prvenstveno u sferi atmosferskih prilika, a manje na onim ključnim, teškim političkim tačkama. Ali, i to je napredak u postojećoj klimi duge, oštre zime