Bilo da ga mrze, ili mu se dive, niko ne osporava da je Sarkozi, ili kratko Sarko kako je poznat u javnosti, u poslednjih nekoliko godina od enfent terrible francuske političke scene izrastao u silovitu političku figuru, možda najživopisniju na učmaloj političkoj pozornici cele Evrope
Mada se kanabis obično svrstava u lake droge, ne postoji nijedna kategorija narkotika čije je konzumiranje toliko rasprostranjeno i oko kog se vrti toliko novca. Paradoksalno, to tržište je najmanje pod uticajem organizovanog kriminala
Drama koja je zadesila najstariju evropsku demokratsku zemlju samo je pokazala do koje mere je već više decenija vođena pogrešna politika kroz licemerje i zataškavanje istine, gde su se ređali lažna obećanja, retorika i nemarnost, umesto pravih i konkretnih poteza; radi pridobijanja izbornih glasova, zanemarivana je prava slika stanja na terenu
Šezdeset godina posle prvih bombi svet nikada nije bio ravnodušniji a da, istovremeno, ukupna snaga svetskog nuklearnog arsenala nije bila veća. Dokument Pentagona koji predviđa izmenu američke nuklearne doktrine najavljuje da bi zemlje kao što je Iran mogle i uživo da vide deo tog arsenala
Scene građanskog rata pogodile su i samo srce Pariza i Trg Republike, dok se sve više građana pribojava kako za imovinu tako i za ličnu bezbednost, a mnogo je i onih koji se pitaju zbog čega toliki bes i kako je moguće da se na stotine adolescenata tako dobro organizuje, a da policija nije u stanju da ih spreči u piromanskim i rušilačkim namerama
Posle atentata analitičari su bili saglasni da je najverovatnije reč o akciji neke obaveštajne službe i isključili svaku mogućnost da je u pitanju teroristički napad, jer je Hariri imao jako obezbeđenje, a način na koji je atentat izveden ukazuje da je on dugo bio praćen, i verovatno prisluškivan. Sirija je bila najlogičniji izbor za prvog i jedinog osumnjičenog
Pred Savetom bezbednosti na godišnjicu UN-a, Koštunica izneo ranije usaglašene okvire u kojima je Beograd spreman da pregovara o statusu Kosova: bazični principi UN-a, celovitost državne teritorije, autonomija, ljudska prava i vladavina zakona
Zvanično, države balkanskog regiona ne nalaze se ni blizu vrha liste država s najvećim brojem ukradenih, a zatim preprodatih umetničkih dela i arheoloških nalaza. Nezvanično, međutim, njihov rejting i prava uloga u art trafikingu (ilegalna trgovina umetničkim delima) nikako nisu zanemarljivi. Odavno poznate kao trasa na trgovačkim putevima koji vode iz Rusije i Male Azije ka Zapadnoj Evropi, vremenom su postale poznate i kao mesta na kojima ilegalni trgovci i samouki "arheolozi" i te kako mogu da profitiraju. O tačnom broju do sada ukradenih kulturnih dobara samo se nagađa – delom zbog političke nestabilnosti, a delom zbog već poslovičnog nemara, mnogi od tih predmeta nisu dokumentovani pre krađe, tako da zvanično nisu ni postojali.
Osim što su razgalili narod, fudbaleri i njihov selektor Ilija Petković uteraće, prema prvim procenama, između 15 i 20 miliona evra u kasu Saveza, čime postaju jedno od "solidnijih izvoznih preduzeća"
U zemlji u kojoj preko 80 odsto mladih nikada nije kročilo van granica zemlje, putovanje u Evropu predstavlja pravu privilegiju. Vizni režim koji su zemlje EU-a uvele kao meru sankcija našoj zemlji u vreme vladavine Slobodana Miloševića i dalje je na snazi iako je prošlo pet godina od demokratskih promena, što građani doživljavaju kao veliku nepravdu. Ovo pitanje obavijeno je političkom maglom, a naši političari često se hvale da u ime građana lobiraju u Briselu da se naša zemlja stavi na pozitivnu listu zemalja potpisnica Šengenskog sporazuma. Ređe nam, međutim, saopštavaju hladne odgovore iz Brisela gde se od nas očekuje da najpre demilitarizujemo granice, uspostavimo integrisano upravljanje granicama, pojačamo kontrolu nad ilegalnom emigracijom, regulišemo problem azilanata u skladu sa evropskim standardima, uvedemo pasoše koje je teško falsifikovati... Treću tribinu od planiranih pet, koje nedeljnik "Vreme" organizuje u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert", posvetili smo uslovima koje naša zemlja treba da ispuni da bi naši građani, kao nekada, bez vize putovali u Evropu. Na tribini su učestvovali Vlado Ljubojević iz Ministarstva spoljnih poslova, Bernhard Hauer, generalni konzul Ambasade SR Nemačke u Beogradu, i dr Jovan Teokarević, direktor Beogradskog centra za evropske integracije. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"
