Intervju – Siniša Kovačević

Vučić je u korenu svega ovog zla

"Sada je sa ovih 100 evra potpuno eliminisana potreba da se ide po kućama, da se broje sigurni glasovi, da se nudi pelinkovac i ‘crvena’. I onda neko kaže da hoće na takve izbore. Zar zaista hoćete na izbore na kojima će svi bilbordi, ali bukvalno svi, od Horgoša do Vranja, biti njegovi? Na izbore na kojima će 97 odsto vremena na svim televizijama biti njegovo? Ona tri odsto podeliće trabant opozicija i oni koji pristanu na izbore. To je ono čemu težite? Njihov odgovor na to obično bude: bolje išta nego ništa. Nije tačno, često je bolje ništa od tog ponižavajućeg i bednog išta"

Politički život – spisak mogućih svedoka-saradnika

Podzemni svet SNS-a

Dve odmetnute žene koje su priznale da su bile botovi vlasti, jedan haker i nekoliko ultradesničarskih organizacija čija je tačka preseka poslanik Vladimir Đukanović, dokazuju ono što smo slutili: vladajuća većina je ledeni breg, samo vrh se vidi iznad površine, dok je najopasniji i najubitačniji deo skriven u dubini

Serije (2) – Osam dana

Smak sveta, pa čak i Nemačke

Ono o čemu zapravo govori 8 dana je raspad: društva, porodice, rođačkih, ljubavnih i ostalih veza i samopodrazumevanih lojalnosti u suočenju s bliskom perspektivom smrti i ništavila

Serije – Gospođa Amerika i Holivud

Jedan pogodak pravo u metu i jedan promašaj daleko od nje

Ako smo saglasni da živimo u eri silnih i manje ili više ubedljivih i neophodnih društvenih konstrukata, može biti da je i društvena borba između raznorodnih ideologija ponajviše ipak odraz i eho ličnih borbi koje bijemo sami sa sobom

TV manijak

Tito, medijska ikona

Mnogi su pokušali da nam objasne kako je "dječak sa Sutle" postao "najveći sin naroda i narodnosti Jugoslavije". Deo tog uspeha i dalje je ostao tajna jer se očigledno radi o prirodnom talentu, ali je poprilično demistifikovana medijska i marketinška priča o Titu

Intervju – Maja Vukadinović, analitičar medija

Imaginarijum je državni projekat

"Televizija Pink je mesto sa koga se predsednik i vladini funkcioneri obraćaju građanima, na toj televiziji se saopštavaju najvažnije državne odluke i u redovnom, a tako je bilo i u vanrednom stanju"

In memoriam – Aleksandar Davić (1961–2020)

Profesor, dokumentarista, esteta

Davić je bio jedan od onih reditelja i umetnika koji su imali talenat da među prvima prepoznaju ko je ili šta se krije iza senke. Instinktivno naslućujući velike društvene promene, Davić svoje dokumentarne filmove usmerava ka toj zloslutnoj senci u kojoj prepoznaje dvoglavu (nacional-socijalističku) aždaju

Film – Istina i Proxima

Iskorak put dalekih i krupnih spoznaja

Mada ih u faktografskom smislu spaja tek hronološka bliskost po pitanju dolaska pred publiku, ova dva vrlo dobra filmska ostvarenja ipak stižu i do tačke zajedničkog sadržatelja; to je svakako ta podvojenost, taj prikaz višekrakih identiteta, od čega se ne može tek tako uteći

Intervju – Oliver Tošković, psiholog, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Režim izaziva veći stres nego virus

"Moj je utisak da je Srpska napredna stranka okupirala zdravstvo preko epidemije. Zamislite da u vreme neke nepogode zamolite neku bogatiju i moćniju državu da vam pomogne, a ona kaže: evo, šaljem svoju vojsku. Strana vojska uđe, pomogne vam sa nepogodom, vi srećni, a ne primećujete da ste istovremeno okupirani"

Film – Bilo jednom u Holivudu

Šta bi bilo da je bilo

Da nikad nije ništa uradio u životu, da nije nikada snimio nijedan film, da nikada nije postao kultni reditelj, scenarista ili ekscentrični glumac s kraja 20. i početka 21. veka, da je, od svega, samo snimio poslednji kadar u svom najnovijem filmu, Kventin Tarantino bi zasluženo ušao u istoriju svetske kinematografije. I ostao besmrtan

In memoriam

Radoslav Ćebić (1972–2020)

Ćeba nije pripadao vremenu u kome je živio. Između dijela i riječi nije vidio razliku. Njegova etika uistinu je bila antička. A ipak, u tom vatrenom borcu za istinu i pravdu, koji se ni pred i ni pred čim nije sklanjao i povijao, kucalo je ogromno srce puno iskonske, dječje bezuvjetne dobrote i ljubavi

Serije – Zavera protiv Amerike (The Plot Against America)

Jedna greška menja sve

Dostojanstveno i dosledno čitanje Rotovog sada već klasičnog romana u fokusu mudro zadržava ono možda i najpipavije i najpotentnije – motiv stalnog i, sva je prilika, neizbežnog sukoba javnog i privatnog, neizostavno čeonog sudara moći i poriva za opstankom, po mogućstvu bez gubitka nekakvog privida ličnog dostojanstva

Intervju – Dragan Živadinov, pozorišni reditelj i tvorac postgravitacijske umetnosti

Učiniti zlo nervoznim

"Strah u pomoć priziva metafiziku. U ovom trenutku izgradio bih institut za proučavanje straha i načina distanciranja od njega. Još jednom bih ponovio: molim sve one koji upravljaju krizom da prestanu sa ratnom terminologijom. Mislim da ne tražim puno"

Turizam i pandemija

Zimske maske i letnje žurke

Najave da će karantinske mere biti olakšavane, avionske flote podignute, a hoteli otvoreni prate upozorenja o opasnosti da bi epidemija mogla da se povrati, kao što je, u nekoj meri, zimska turistička sezona pomogla da se epidemija proširi u Evropi. Broj turista u svetu, umesto 1,4 milijarde putnika u prošloj godini, ove godine bi mogao da se smanji na jednu milijardu

Zaštita od virusa

Kad maske ne padaju

Onaj ko je ispisao grafit "kovid 1984" verovatno je u pravu: ovakvog socijalnog eksperimenta, sa tolikim stepenom kontrole ponašanja tolikog broja ljudi do sada nije bilo. Promena društva golim okom je vidljiva u masovnom nošenju zaštitnih maski koje silom prilikom izrastaju u modni detalj. Model je pozajmljen od pandemije 1918. godine

Film – Ponašajte se kao odrasli i Osinja mreža

Damar u ljudskoj srži

Ova dva filma spaja taj iskonski poriv za odmeravanjem snaga sa disproporcionalno znatno jačim neprijateljem: okrutnim državnim aparatom i/ili jednako rigidnim čuvarima sna o evropskoj kasi

Intervju – Dragan Ristić Kal, producent, kompozitor i muzičar

Savest ove civilizacije

"Probajte da zamislite neformalna romska naselja koja i pre korone nisu imala osnovne higijenske uslove. Sa pojavom virusa, pretnja po njihovo zdravlje je apsolutno povećana"

Provetravanje

San o Dubrovniku

Prije ću se ja vratiti u Luang Prabang negoli u Dubrovnik. Jer takav je svijet. Ili bolje rečeno, takav je bio svijet i takav je u njemu bio Dubrovnik do prije nekoliko nedjelja. Odnosno do trenutka kada je u meni nestalo i zadnjih dvojbi u sablasnu prazninu ljubljanskih ulica

Serije – High Fidelity

Ni bolja, ni gora, samo drugačija

Negde u simboličkoj zameni poželjnih, opšteprihvaćenih vrednosti, bilo da je reč o karijeri, porodici, velikoj plati ili svemu tome zajedno za posao u prodavnici ploča i gluvarenje po pabovima, leži smisao popularnosti hornbijevske pobune

Pandemija i teatar

Kada je korona ušla u pozorište?

Pozorištnici su, uprkos opštem haosu utemeljenom na bogatom iskustvu, brzo shvatili da više nije moguće praviti se da je s pozorištem sve u redu. Istovremeno, znali su i da je u ovoj državi moguće poigravati se prividom. Tako su nas snašli televizijski, Jutjub, Fejsbuk i slični snimci pozorišnih predstava

Godišnjica

Popularnost jednog kulta

Vladimir Iljič (Uljanov) Lenjin rodio se pre 150 godina, 22. aprila. Mnogo godina nakon što je postao vođa Oktobarske revolucije u Rusiji, osnivač prve Komunističke partije i utemeljivač Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike i Sovjetskog Saveza, postao je i rado viđen lik popularne kulture u mnogim zemljama sveta

Lični stav

Humanitarna diplomatija

Moskva je odmah posle početka pandemije virusa kovid-19 fleksibilno prilagođavala spoljnopolitički nastup. Dok se epidemija razvijala u Kini, Kremlj je bio vrlo oprezan, s obzirom da dve zemlje pokušavaju unaprediti privredne odnose. Čim je pandemija počela da se širi u Evropi i Americi, Moskva je javno saopštavala da je Zapad nespreman i nedovoljno sposoban da spreči infekcije svojih građana. Za operaciju humanitarne diplomatije Italija je bila savršen izbor. Ne treba zaboraviti da je Italija jedna od najvažnijih NATO zemalja i zato idealna za humanitarnu projekciju interesa

Korona i psiha

Život u srpskom scenariju

Surovost mera u Srbiji još nije zabeležena u ostatku Evrope, a ako ikada izađemo iz ove verzije domaćeg filma Podzemlje, videćemo da naši evropski zemljaci s koronom "ratuju" uz dozvoljenu, čak i preporučenu solo šetnju na vazduhu i suncu. I uz dozvoljenu dozu nade i optimizma, čak i tamo gde su razmere katastrofe mnogo veće

Pandemija i 5G mreža

Teoretičari gluposti

"Plaši me sve ono što ne razumem" – ovaj uslovni refleks verovatno je mnogo puta spasao čoveka tokom njegove istorije koja se meri stotinama hiljada godina, nateravši ga da ustukne i sačuva se od često opasnih situacija. U 21. veku ovaj strah je, međutim, pogodno sredstvo za svakojake manipulacije, uključujući i političke

Turizam

Životi beogradskih kuća

U vreme virtuelnih šetnji, knjiga je izuzetno efikasno sredstvo da se prođe i vidi mnogo toga što je pešice neostvarivo

In memoriam – Bil Viters (1938–2020)

Hleb & soul

Za svega petnaest godina aktivne karijere Bil Viters postigao je da ga putem radija, kompilacija i reizdanja stalno slušaju, njegove refrene učestano koriste za reklame, TV i filmove, a bezbrojne obrade i semplovi njegovih numera produžavaju uticaj. Da to nisu ritam-i-bluz i rep, rekli bi kao za starogradske "pesme koje su postale narodne još za života svog autora"

65 plus – Ispovesti naših sugrađana

U zatvoru koji to nije

Svim sagovornicima u ovom tekstu pre svega nedostaje sloboda, i onima koji zabranu kretanja doživljavaju kao kaznu i onima koji su se prilagodili situaciji