Sva dokumentarna ostvarenja su u svojoj biti i na jasnom tragu svog usmerenja u nužnoj vezi sa (naravno, na ovaj ili onaj način shvaćenim, obrađenim ili korišćenim) naturalizmom, a koji može da nam, na prvom mestu u onim najvaljanijim slučajevima, posluži i kao orijentir za kontemplaciju na temu sveta u kome živimo
Čudno je, i sam se čudim, kad konstatujem da otkrivam da sam ja, Ivan Ivanji, kada sam bio u njegovim godinama, imao dosta sličnosti sa trinaestogodišnjim ubicom iz “Ribnikara”, o čijem sam životu i porodičnim prilikama, hteo – ne hteo, saznao iz medija. I moj otac je bio lekar i posedovao oružje, pištolj marke brauning, i dozvolu da ga nosi jer je bio rezervni oficir, sanitetski potpukovnik. Kada sam imao dvanaest godina, učio me je da pucam. Zaista je čudno, ali ja razumem kako se mogao osećati trinaestogodišnji učenik “Ribnikara” kada su ga policajci izvodili iz škole u kojoj je počinio masovno ubistvo – ponosan kao ja kada su me novosadski policajci odvodili na put za Aušvic. Počinilac ili žrtva, nije bitno, reč je o osećanju deteta da je najednom veoma važno
Najpre smo počeli da nosimo satove, džepne pa ručne. Stotinak godina se čekalo na sledeći masovni gedžet, mobilni telefon. Četvrt veka pošto su se telefoni omasovili, mogli bismo da dodamo još jednu stvar bez koje više nećemo moći da živimo, a to su naočare
O alarmantnom broju femicida od početka ove godine još se nije oglasio niko iz nadležnih ministarstava ni iz Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, osim da kažu kako sve rade savršeno. Jasno je da je femicid pojava koja se ne može nikada u potpunosti iskoreniti, ali jedan femicid nedeljno – od toga trećina počinjena vatrenim oružjem – te trećina uz kršenje zabrane prilaska ili neke druge izrečene mere, jasno ukazuje na problem u sistemu. Sistem, međutim, ćuti, a patrijarh – viče
Sutra počinje nacionalna manifestacija koja jednom godišnje u prvi plan javnosti stavlja muzeje, njihov program i rad, s namerom da se poveća svest o njihovom značaju
Cene pozorišta u Beogradu kreću se od nekoliko stotina dinara do 2000 dinara. Tako su cene ulaznica u Narodnom pozorištu od 200 do 1500, u Ateljeu 212 od 1000 do 1500, a u Jugoslovenskom dramskom pozorištu od 500 do 1500. Ulaznice za Pozorištu na Terazijama gde se igraju mjuzikli ide i do 2500 dinara. Karte za filmove su jeftinije, ali kada se dodaju kokice i piće izlazak u bioskop za dvoj se meri u hiljadama dinara
Kalust Gulbenkijan, Jermen rođen u Konstantinopolju, britanski državljanin, građanin Pariza, kupac ruskog umetničkog blaga, ambasador Irana u Višiju, rezident luksuznog lisabonskog hotela i jedan od najbogatijih ljudi na svetu – biografija je koja bi bila neverovatna i da je gledamo na filmu
Ila Kofler je počela u Beogradu kao vajarka, a postala je potpisnik više od polovine svih fotografija životinja koje su bile objavljivane u novinama, knjigama, časopisima, reklamama, na posterima, bilbordima Amerike i širom Evrope
Unutar naturalističkog izraza, a sa podosta takta na planu ubedljivog račvanja i priče i njenih značenja, Korieda se Brokerom vratio na postavke znane iz fundusa učinkovitih rešenja iz američkog nezavisnog filma
Ono što sigurno znamo jeste da se “Ribnikar” nije dogodio ni zbog Tiktoka ni zbog igrica, da nije nužno uzrokovan vršnjačkim nasiljem prema dečaku-počiniocu… Uzrok nije ni to što je dečak iz dobrostojeće porodice. To nisu ni rijaliti programi ni filmovi u kojima se prikazuje nasilje. Na koncu, razlog zašto nam se dogodio “Ribnikar” nije ni Aleksandar Vučić ni njegovih 11 godina vladavine vikom, drekom, rušenjima i verbalnim nasiljem. Sve navedeno jesu odgovori, ali ne na pitanje zašto nam se dogodio “Ribnikar”. To su odgovori na pitanje zašto se ovo društvo ne snalazi posle “Ribnikara”
Tuberkuloza je postala najzaraznija bolest u svetu, zbog ratova u Ukrajini i Sudanu. Svaki dan od ove zaboravljenje bolesti umre oko 4000 ljudi, među kojima bude oko 700 izgubljenih dečijih života
Predsednik Srbije je juče na TV Dnevniku pitao narod da li ako zabranimo rijaliti programe treba da zabranimo i „Klan“, „Munje“, „Skarfejs“, „Kuma“ i dokumentarni film „Vidimo se u čitulji“
