U Srbiji se vrlo često smatra da su najpoznatiji srpski brendovi u inostranstvu rakija, kajmak, ajvar, sarma i slično. Marketinški stručnjaci tvrde da je ovo uvreženo mišljenje prilično netačno, i da se u inostranstvu u najpoznatije "srpske brendove" ubrajaju s jedne strane Milošević, suđenja u Hagu i ratovi, a s druge Exit festival, Guča i Vlade Divac
Filmski uradak koji je slavodobitno plasirala ekipa protivnika crnogorske nezavisnosti skupo će koštati sve aktere: naručioce, scenariste, producente, distributere, glumce, montažere i reditelje. Glumce ponajviše, kako se čini: jedan od glavnih, Vaso Mijović, iznenada se našao u zatvoru koji ga je, inače, čekao već treću godinu. To znači samo da projekat nije postigao zasluženi uspeh kod publike
Tribunal, naravno, niko neće ukinuti zato što je to tražila ruska Duma. Ali ni njegovi politički i finansijski sponzori neće baš biti predugo spremni da gledaju kako se na violini koja košta koliko "stradivari" sviraju obični bećarci, odnosno u Hagu sudi lokalnim siledžijama i đilkošima koji su u ratu okrvavili ruke
"Kad hoćeš da kažeš bilo šta, pa i u umetnosti, najvažnije je da razdvojiš bitno od nebitnog. A bitnije je da li je čovek gladan od toga ko je i odakle je. Mene zanima Srbija u svim njenim vidovima, a Bor daje jednu vrlo ozbiljnu sliku Srbije. Bavim se izgubljenim identitetima, odnosno ljudima čiji je jedini identitet to što su potlačeni"
"Oproštajni udarac"; "Vreme" br. 793
Alexander García Dütmann,
Visconti: Uvidi u krvi u mesu,
BLOK, Zagreb 2006,
prevod sa nemačkog Dalibor Davidović
"Mene je strašno zanimalo kakav je bio mentalni sklop tog sveta u koji je rat ušao kao nož u puter, šta je taj socijalizam napravio ljudima, i kako je očišćen i pripremljen pejzaž tih glava za novu jednodimenzionalnost koju je doneo nacionalizam."
Dragoljub Ojdanić penzioner i haški optuženik – na privremenoj slobodi zasenio je sve ostale učesnike oproštaja od Vrhovnog Komandanta. "Isti maršal Konjev na Staljinovoj sahrani marta 1953!", zavapili su Golootočani
Neki će taj dan pamtiti po govorima, neki po srcu, neki po lipi i po onome ko je pod njom sahranjen. Neki će se sećati kako su se smrzli, pokisli, uništili cipele, blatom ukaljali najbolje pantalone. Biće, međutim, i onih koji će 18. mart 2006. pamtiti po Kolibrima
Nenad Prokić, dramski pisac, o interpretaciji zasnovanoj na kosovskom mitu ("Peščanik", B92)
"Grbavica u Beogradu"; "Vreme" br. 792
"Grbavica u Beogradu"; "Vreme" br. 792
"Markova posla i prijatelji"; "Vreme" br. 791
"Kroz klisurine"; "Vreme" br. 791
U Indiji više ljudi govori engleski nego u Americi, osim toga njihovo obrazovanje je na zavidnom nivou. Naravno, pored ove srednje klase od 300.000.000 ljudi, isto toliko Indusa jedva preživljava. Pred džinom koji se budi je veliki zadatak da i ovaj deo indijskog društva oseti blagodeti privrednog rasta
Lu Rid na pozornici i danas isijava onaj isti makabrični dekadentni šarm sredine šezdesetih. Naredne sedmice održaće koncert u Beogradu
"Neverovatna je stvar u vezi sa filmovima da, iako se naizgled bave vidljivim svetom, oni neke nevidljive stvari mogu učiniti vidljivim. Filmovi mogu nadići naše živote, mogu pokazati nešto izvan vidljivog sveta, nešto što smo zaboravili ili navikli da više ne gledamo. Filmovi nam, prikazujući određeno vreme, zaista mogu pružiti ideju o večnosti"
Posle šest bioskopa koje je nekad imao Niš, koji voli da se pohvali kako je „drugi grad u zemlji" i „jedini u Evropi" sa glumačkim filmskim festivalom, praktično je ostao bez ijednog
Teško da su ceremonija dodele Oskara, kvalitet nominovanih filmova i sve što okružuje ovu manifestaciju, ikada izgledali tužnije
Film Jasmile Žbanić jedan je mali i intiman film o ljudskim sudbinama. Ako i nije zaslužio Zlatnog medveda, za ljubitelje sedme umetnosti svakako vredi utrošenog vremena
Režija: Manoel de Oliveira; Uloge: Leonor Silveira, Stefania Sandreli, Irena Papas, Ketrin Danev, Džon Malkovič
Ima malo stvari koje sam uspeo da osetim i shvatim samo uz pomoć čula sluha. Tamo gde sam odrastao bilo je gotovo bruka ako bi muško dete ispoljilo muzikalnost. Toga se, dakle, srećom nisam morao stideti
