Novi Tarantino
Afera Drajfus
Film se prema istorijskom Drugom svetskom ratu odnosi zapravo onako kako se prema američkoj istoriji u devetnaestom veku odnose špageti vesterni; sve je podređeno filmskom spektaklu
Portret savremenika – Bogdan Diklić
Magični Mirko, Mile i Teja Kralj
Pregledom uloga lako je ustanoviti da se on kreće u rasponu od dobrog do maestralnog, te da nikada nema mnogo oscilacija u kvalitetu njegove glume, čak ni kada sa ostvarenjima u kojima je igrao to nije bio slučaj
Otvaranje muzeja
Lepa vest
Nedavno smo pisali o muzejima Beograda koji postoje i rade, ali ne izlažu svoje zbirke zato što nemaju gde ("Vreme br. 955). Muzej nauke i tehnike više nije u toj grupi
Ima života i van Beograda
"Između partijske alavosti i lokalnih potreba"; VREME 972
TV manijak
Ni istok ni zapad
Intervju – Goran Paskaljević, režiser
Uprkos politici
"Iskreno verujem da film Medeni mesec može da bude važan korak u procesu približavanja srpskog i albanskog naroda, koji žive odvajkada kao susedi, ali leđima okrenuti jedni drugima"
Izbori u Avganistanu
Bombe, seča prstiju i stari poznanici iz Jugoslavije
Na izborni dan, u Kabulu je bilo sedam bombaških napada, dok su na gradove u južnoj provinciji Kandahar ispaljene 122 rakete. U Helmandu, jednom od glavnih talibanskih uporišta i centru proizvodnje opijuma, odziv birača se procenjuje na oko pet odsto, a jedva da je bio nešto veći u južnim i istočnim oblastima pod talibanskom kontrolom
Feljton – Zbrda-zdola o mermernom vremenu (2)
Gospođe ministarke
U drugom delu feljtona u neobjavljenom rukopisu "Zbrda-zdola – izvodi iz nenapisanog dnevnika" književnik Ivan Ivanji pripoveda o kravatama, džezu, Đilasu, Dapčeviću, "drugaricama sa vrha", Andriću, Krleži i drugima
Povodom dolaska Lenarda Koena u Beograd
Kao ptica na žici
Lenardu Koenu ne treba do kraja verovati kada tvrdi da je na turneju koja bez najave završetka traje, evo, već duže od godinu dana, krenuo da bi popravio stanje svog računa u banci, opustošenog preterano savesnim radom njegovog doskorašnjeg menadžera. Koenovo cinično obrazloženje ovog, ispostaviće se, trijumfalnog pohoda, odraz je njegove želje da diskretno, pomalo stidljivo, do kraja ostane ono što je čitavog života bio: trubadur i romantičar, vođen pre svega željom da svoju umetnost podeli sa onima koji žele da ga čuju. Drugog septembra nastupiće u "Beogradskoj areni"
Knjige – Noge Jarmile Kratofilove
Sobni i vansobni subjekti
Mihajlo Spasojević: Noge Jarmile Kratofilove; Profil knjiga, Beograd 2008
15. Sarajevo film festival
Od petka do izuzetka
Sarajevo film festival u poslednjih se petnaest godina menjao zajedno sa gradom Sarajevom. Od ratnog vremena kad je Sarajevo bila neka vrsta mitsko-simboličke destinacije do danas kad se u ovom gradu fuzioniziraju posttraumatska tranzicija, lažni glamur, bliskoistočni uticaj religije na svakodnevni život i divljezapadni lajfstajl
Putinova decenija
Vladavina u leptir stilu
Kada je 1999. došao na čelo Rusije, Vladimir Putin bio je "bezbojni i doslovce nepoznati operativac KGB-a", koji je izgledao nesigurno i stidljivo, a "novinarima se obraćao snishodljivim tonom, oborenog pogleda". Desetogodišnjicu svoje vladavine proslavio je kao čovek čijim su se političkim rođendanom bavili vodeći svetski mediji – svi saglasni u oceni da je pred njim još desetak godina vlasti
Feljton - Zbrda-zdola o mermernom vremenu
O Udbi i drugim fenomenima
U neobjavljenom rukopisu "Zbrda-zdola – izvodi iz nenapisanog dnevnika", književnik Ivan Ivanji u isečcima koje objavljujemo pripoveda o počecima zemlje nastale iz rata daleko krvavijeg, od ratova koji su doveli do njenog raspada. Ne upušta se u raspravu, ne donosi zaključke, već svedoči o pojedinim događajima koji dočaravaju atmosferu u Beogradu i Novom Sadu pre i posle Rezolucije Informbiroa, o Udbi i udbašima, o Golom otoku, Klubu književnika i književnicima, džezu, prvim golišavim devojkama na naslovnim stranama, Đilasu, Rankoviću, Andriću, Krleži i drugima
TV manijak
Mirna Bosna
Sudbina Beograd filma
Poslednji jubilej
Do kraja godine svi bioskopi Beograd filma biće prodati kao atraktivni poslovni prostori, u kojima će sedeti neke "kratkovide" firme
40 godina Vudstoka
Pala je teška kiša
U rano jutro 18. avgusta 1969. Džimi Hendriks je sa pozornice postavljene u varljivo pastoralnom okruženju svoju poruku svetu isporučio u obliku začudne, zastrašujuće izobličene verzije američke himne. Pratila ga je, kao u bajci o čarobnom sviraču, i nepregledna gomila omamljene, začarane dece – dece cveća, u ovom slučaju. Hendriks je svojim nastupom obeležio završetak festivala upamćenog pod imenom Vudstok, ali i kraj nečeg mnogo većeg
Odloženo glasanje
Predah u medijskom ringu
Ima li vlada plan za izlazak iz pat pozicije, zašto neće pasti i ako ga nema, i da li je Aleksandar Tijanić nadmašio Raju Rodića
Zemlja i ljudi – Etiopija
Čistačice kiše
Ulice u Adis Abebi su prašnjave, najčešće bez trotoara, sa dosta blata sa strane. Tokom vožnje mora se biti obazriv jer i ljudi i životinje ulicu prelaze ili idu duž nje gde god stignu, bez nekih određenih pravila. Vozi se sporije nego u nekim drugim afričkim zemljama poznatim po gužvi u saobraćaju. Na otvorenom putu retko se trubi, a za signalizaciju se najčešće koristi ablendovanje. Pored gradskog autobusa narandžaste boje, mnogo je više malih kombija plave boje (podsećaju na fiću), koji služe za transport po gradu po proizvoljnim maršrutama, pa treba dobro slušati mladiće koji uzvikuju destinaciju na koju idu
Esej – O Grobu u prašumi Andrije Maurovića
Kroz prašumu i zatim pustinju
Maurovićevi stripovi vremenom postaju sve življi i žešći. Stari Mačak Andrija se u svom delu ne smiruje nego pulsira, divlja i mahnita – upravo onako kao što je mladi Andrija činio pri svojim teškim pijankama i bahanalijama, a stari Andrija mažući se petrolejom i crtajući porno-stripove, sanjajući i prizivajući kataklizmu, kraj celog sveta. Tako definitivan kraj da neće ostaviti mogućnost Mauroviću da se ponovo rodi: "I ne daj Bože da se više inkarniram. Dosta je bilo. Pusti da me nema. Da lebdim u ništa." Majstor je pogrešio samo u jednom, ostavio je iza sebe stripove u kojima se stalno inkarnira
Knjiga vredna pažnje
Ulična istorija Beograda
Baveći se životom i radom "malih ljudi" u Dečanskoj ulici, cenama rente, brojem kafana, popularnim anegdotama, opisom dvorišta, vrstom vozila ili kaldrme u ovom ili onom periodu, Boško Mijatović zapravo priča priču o onome što čini ne samo život velegrada već život uopšte – o svakodnevnim, ali i decenijskim promenama; o promenama koje su prošle nezapaženo, ali i o promenama koje opstaju dugo nakon ljudi koji su ih zamislili i sproveli u delo
Pjongjang
Klintonova izviđačka misija
Lisica i ždral
Dnevnik kvariigre
Zašto Tesli posthumno ne dodelimo stan, kad Kraljevina Jugoslavija to nije uradila, eh, kad nismo imali ministarstvo za dijasporu
Vojvode po zanimanju
Đujić i uveoci
Šešelj je prvi na spisku onih koji su titulu dobili u (još) mirnodopskom periodu. Devet godina kasnije, 9. decembra 1998. Đujić je zatražio oproštaj od srpskog naroda za "učinjenu grešku prilikom imenovanja Vojislava Šešelja za četničkog vojvodu"
Letnja šema – strani reporteri u Srbiji
Stranci u noći
Nekoliko velikih svetskih listova je tokom leta slalo reportere u Beograd, kako izgleda, talentovanije i rafiniranije od onih mnogobrojnih klišetizirano instruisanih "bad guy – good guy" ratnih izveštača koji su ovuda prolazili
SAD – Reforma zdravstvenog sistema
Trag novca
Preko 47 miliona Amerikanaca nema nikakvo zdravstveno osiguranje. Taj broj je u poslednjih sedam godina porastao za blizu 20 odsto i s recesijom nastavlja da raste. Procenjuje se da svakoga dana 14.000 ljudi ostaje bez zdravstvenog osiguranja. Istovremeno, cena osiguranja porasla je za 90 odsto, dok je profit deset najvećih osiguravajućih kompanija porastao za preko 400 odsto