Moj muški život
Roštilj
To se mrči, to izvodi pripremne radnje, to zahteva lozu ili pivo svaki čas, so, ruzmarin, još drva, to izgleda kao da destiliše kamen mudrosti
Intervju – Slobodan Gavrilović, sociolog i pisac
Glasnik novog poslušništva
Nema više da najbolji proizvođač mleka bude onaj koji vodi selo, nego vodi ga bašabozluk. Nema više da najbolji profesor bude direktor gimnazije, nego onaj koji je nečiji pion. Nema toga da najbolji novinar bude glavni urednik centralnih novina, nego bude onaj koji je najposlušniji. Nema kritičnog duha društva – gde vam je sada Sociološko društvo Srbije, gde je Udruženje književnika Srbije, gde su ta staleška društva, gde su sindikati? Kad je sve to ubijeno i atomizirano, onda možete i da manipulišete tim društvom
Palić 2013.
Kako osvetliti noć
Jubilarni, umalo pa neodržani palićki festival, protekao je u znaku pretencioznih priča ni o čemu i nepretencioznih priča o koječemu do čega nam je stalo
Bertolt Breht – beogradski repertoar 2013/2014.
Nesrećna je zemlja kojoj su potrebni heroji
Ne mislim da bi Tomislav Nikolić za Brehta bio veća smetnja od Valtera Ulbrihta, vlada Ivice Dačića i Aleksandra Vučića od vlade Vilija Štofa i Eriha Milkea, rečju, Republika Srbija danas od (istočne) Nemačke Demokratske Republike 1949. godine
Muzika – Serbian Jazz Bre Project
Bez foliranja
Album "Serbian Jazz Bre Project" zvučni je nastavak lepog i važnog istoimenog fotografskog projekta-monografije Ivana Grlića u kome je autor vrhunski uslikao srbijanske džez-muzičare napravivši tako jedan od najlepših recentnih vizuelnih narativa kulture. Sad je skupio bend sastavljen od šestoro mlađih muzičara i dva veterana i – impresivno je i dirljivo kako kvalitetno, znalački, s kakvom voljom i kako opušteno sviraju muzičari na ovom albumu
Zamršen život
"Opet o Aci Lukasu"; Vreme 1172-1175
Intervju – Dr Majk Falke, vođa GIZ-ovog Projekta za pravnu reformu Srbije
Uvek je teško stvarati nove institucije
"U Srbiji svako ministarstvo ima svoju strategiju i ono malo kapaciteta je usmereno na razvijanje te strategije, a ne vide se međusobne veze između različitih ministarstava, strategija i institucija države. Mi želimo da podržimo jačanje tih veza"
In memoriam – Željko Malnar (1944–2013)
U potrazi za staklenim gralom
Na kraju pesme Ibrice Jusića Nepal, Ganges, Brahmaputra, posvećene jednoj smrti u Indiji, su stihovi: "Rodio se na Tuškancu, umro je na suhoj travi, laka zemlja tome strancu, i njegovoj ludoj glavi". Putnik, avanturista, novinar, istraživač, putopisac Željko Malnar, umro je u zagrebačkoj Klinici za plućne bolesti Jordanovac u 69. godini života, u utorak 9. jula
Esej – O novom izdanju romana Mirka Kovača Ruganje s dušom
Luđak je vječno dijete
Nijedan jugoslovenski pisac nije takav virtuoz u jeziku kao Mirko Kovač. U svojim pričama i romanima, scenarijima, dramama, esejima, Kovač je podigao spomenik (pamjatnik) našem jeziku (pa nek ga svako zove kako mu odgovara)
Vreme uspeha! (jul 2013)
Poslovne vesti
Lisica i ždral
Da sam ja netko
Možda crkveni tornjevi mogu postati turistička kak se veli atrakcija Banata: dobrodošli u zemlju pokvarenih satova!
Film
Prednosti izolacije
Najzanimljiviji aspekti filma Svetski rat Z Marka Forstera tiču se subverzivnosti spram oduševljenja ekstazom komunikacija. Glavni junak Geri Lejn dovodi u smrtnu opasnost i sebe i druge samo jer mu je zazvonio mobilni telefon, a zemlje koje se od novog ubilačkog virusa barem neko vreme najdelotvornije štite su Severna Koreja, Izrael i Belorusija
Poetika odmetništva u pop kulturi
Postoje zakoni jači od propisanih
Mora da budeš pošten da bi živeo izvan zakona, kaže Bob Dilan u pesmi "Absolutely Sweet Marie". Ove reči su lozinka koja otključava vrata imaginarnog sveta popularne umetnosti. Njihova paradoksalna priroda nagoveštava neobične odnose koji tamo vladaju. Moralne norme su redefinisane, društvena pravila ponovo uspostavljena, dobrota i poštenje dobijaju nova značenja, a empatija i simpatija novi smer. Velika prevara onih "čija su usta sazdana po ugledu na božja" razotkrivena je. Vlasnici zakona i ljudskih života, lovatori i moćnici najrazličitije fele dezavuisani su u ovom svetu. Izvrgnuti su ruglu i preziru, proglašeni za hulje i razbojnike. Specijalnom elaboracijom svakodnevnog života, poigravanjem sa granicom koja deli mit i zbilju, došlo se do ovakvog poretka stvari. Tokom tog procesa nametnuo se zaključka da je odmetništvo jedini način na koji čovek može da sačuva samopoštovanje. Neko je rekao da je to "tužna istina"
Japanizam
London via Beograd
Svetsko priznanje koje je dobio beogradski Japanizam bilo je iznenađenje i za same organizatore, jer počeci nisu bili glamurozni
»Gradac« posvećen Andriji Mauroviću
Junak svoje priče
Od tridesetih godina prošlog veka naovamo na prostoru Jugoslavije nastajao je jedan veoma zanimljiv i raznovrstan opus darovitih umetnika stripa. Beograd je možda prednjačio po broju izdanja i autora, ali je u Zagrebu postojao jedan tako samosvojan lik kao Andrija Maurović, nadahnut, crtački artikulisan – strip autor svetskog kalibra
Izjava nedelje
»Pokušaću da Srbija ne ratuje, nego da se Srbija takmiči. 1389. car Lazar nije imao drugi izbor, a mi sada imamo.«
TOMISLAV NIKOLIĆ, predsednik, okupljenima na svetopličkom vidovdanskom saboru u mestu Kondželj (B92)
O čemu se peva u Vojvodini
Atlantida na dnu mora
Sinonim za pevanje u Vojvodini iz jugoslovenske perspektive jeste – Đorđe Balašević. Nije, međutim, da Balašević izvire niotkud. Brazda koju su isprva zaorali Branko Radičević i Miroslav Antić nastavlja se, na prirodan način, pesmama Đorđa Balaševića, pesmama čija poetika u svojoj srži skriva ideju o mimoilaženju s Kairosom, bogom pravog trenutka, odnosno spoznaju da je tajming uvek promašen, da je stalno ili prerano ili prekasno
Srbija i datum
Spektakl Aleksandra Vučića na istorijsku temu
Datumska spinovanja su koliko sutradan zamenjena spinovanjima o "neodložnim poslovima" kojima vlada "sad kad imamo datum" konačno može da se posveti. Tako su opet otvorena tabloidna licitiranja o rekonstrukciji vlade, vanrednim izborima, o tome ko od ministara napušta vladu, ko će biti uhapšen i koje će se nove afere otvarati. Ponovo sve isto u duhu disciplinovanja koalicionih partnera
Pet slika iz istorije novog svetskog rokenrola
Pejzaži u magli
Prisećanja na Novi Sad prve polovine sedamdesetih
Rok muzika u Vojvodini
Duh urbanih ravničara
Većina vojvođanskih rok autora nekako je izmicala unapred određenim (žanrovskim, industrijskim ili kakvim god) definicijama, tako da se refren iz pesme Obojenog programa – "Svaka definicija gubitak je slobode" – čini kao podtekst čitavog fenomena
Intervju – Tvrtko Jakovina
Zaostavštine zajedničke prošlosti
Mislim da bi od Tita i Jugoslavije valjalo uzeti ono što je najbolje, a odbaciti ono što ne valja. Interesantan je način na koji je taj sistem u to vreme razmišljao o svetu, o velikom svetu: postojala je empatija za druge, male, udaljene
In memoriam – Džejms Gandolfini (1961–2013)
Veliki kum malog ekrana
Na dan izlaska ovog broja "Vremena" u Njujorku će biti sahranjen glumac Džejms Gandolfini koji je umro u Rimu osam dana ranije. Mada je sarađivao sa nekim od ključnih filmskih režisera našeg doba, od Sidni Lameta do braće Koen, Gandolfini će prvenstveno biti upamćen po televizijskoj ulozi mafijaškog bossa Tonija Soprana
Intervju – Milena Marković, dramska spisateljica
Cinizam je poslednje utočište nedarovitih
"Istorija nije gotova, istorija je živa stvar i stalno se oblikuje prema raznim interesima, a pre svega prema interesima moćnih. Priča o Gavrilu Principu je danas važna i biće uvek važna zato što je to priča o malom i nemoćnom koji sanja da bude jednak i važan, i zato što on u svojoj borbi strada misleći kako ona možda jeste uzaludna u tom vremenu, ali da će doći vreme, možda, kada će taj mali postati neko i nešto. I zato što je priča o Gavrilu Principu slobodarska priča o idealima slobode, bratstva i jednakosti"
Novogovor
Teror
Kultura sećanja – Vek NK "Dinara" iz Knina
Veliki fudbal iz malog mista
Dok se Veliki rat zahuktava, a 1915. visoki izaslanik Kraljevine Srbije Jovan Cvijić odlazi u London da od saveznika traži podršku srpskom ratnom cilju – osnivanju jedinstvene države u kojoj bi bili Srbi, Hrvati i Slovenci – kninski fudbalski klub "Lav" menja ime u "Lastavica". Od tada pa do 1995. nastupa u lastavičjim, crno-belim dresovima. Crno simboliše otmenost, a belo čistotu. A zove se „Dinara"