Nadežda Petrović je jedan od pionira ženske fotografije kod nas. Fotografijom je beležila detalje iz privatnog života, svoju porodicu, kolege sa školovanja u Minhenu, slikarske modele, prijatelje, predele sa putovanja, ratne prizore
"Bitka za 'Bitku na Neretvi'"; INTERNET VREME 11. mart
Beatles On, Dom sindikata, utorak, 12. III
Buika, Sava centar, subota, 16. III 2013.
XIV Guitar Art Festival, Beograd
Wostok je Frenk Zapa našeg stripa. Njegov opus sagrađen je na opozitnim polovima, kao što je Zapin sagrađen između rokenrola, avangarde i klasične muzike. Strast, žestina i nesicrpna energija koje su uneli u svoje delo, nimalo se ne obazirući na apartnost vlastitog dela u očima osrednjaka, bez presedana je u oba medija, muzici i stripu
Iz ove knjige Nenada Stipanića saznaćete sve što vam je promaklo o svakodnevnoj istini supkulture turbo-folka, primenjene u narodnjačkim klubovima na periferiji Zagreba i drugih hrvatskih gradova. Saznaćete još neke ezoterične istine o malo poznatim naučnim disciplinama kakve su mariologija i zaštitarstvo
"Nakon izbijanja afere sa plakatom za turneju Laboratorije zvuka 1982. zbog koga sam bio osuđen na 40 dana zatvora, moj brat Bata je odlučio da Vilmoš Kauboj, u kome su neki prepoznali karikaturu Tita, ne nastupa više sa nama. Slučajno sam posle toga sreo Vilmoša u gradu i on me kroz plač pitao: ‘Zašto ja više ne mogu da nastupam sa vama?’ Rekao sam mu da je to jako komplikovano da mu objasnim, ali da je nama strašno žao i da nastupe s njim pamtimo kao izuzetan period i da ga i dalje volimo. Umro je 1992, u zimu. Svi su bili ‘zauzeti’ pa sam ja otišao na sahranu i održao mu posmrtni govor. Na sahrani smo bili Cigani i ja, što samo potvrđuje teoriju da je čovekov život po sebi tragedija – glavni junak uvek umire na kraju"
"Nakon izbijanja afere sa plakatom za turneju Laboratorije zvuka 1982. zbog koga sam bio osuđen na 40 dana zatvora, moj brat Bata je odlučio da Vilmoš Kauboj, u kome su neki prepoznali karikaturu Tita, ne nastupa više sa nama. Slučajno sam posle toga sreo Vilmoša u gradu i on me kroz plač pitao: ‘Zašto ja više ne mogu da nastupam sa vama?’ Rekao sam mu da je to jako komplikovano da mu objasnim, ali da je nama strašno žao i da nastupe s njim pamtimo kao izuzetan period i da ga i dalje volimo. Umro je 1992, u zimu. Svi su bili ‘zauzeti’ pa sam ja otišao na sahranu i održao mu posmrtni govor. Na sahrani smo bili Cigani i ja, što samo potvrđuje teoriju da je čovekov život po sebi tragedija – glavni junak uvek umire na kraju"
Danas se po Evropi zgražaju jer da im neko meša konjetinu sa junetinom, a one divne, tamnocrvene matore govedine ionako više jedva da ima
Nekoliko dana pre našeg dolaska u ni od koga priznatu republiku Nagorno-Karabah dva azerska vojnika su ubijena na severu, na teritoriji pod jermenskom kontrolom. Oni su bili u sastavu grupe komandosa koju je presrela jermenska patrola. Noć pre našeg dolaska, snajperi su gađali mlade regrute na položaju koji obilazimo, a dva dana kasnije jermenski vojnik je pogođen na drugom mestu. Za zvanično zamrznuti sukob između Jermenije i Azerbejdžana, na liniji razdvajanja vlada veoma živo ratno stanje. Nas je magla čuvala od snajperista
"48. lovački skvadron bio je na zadatku patroliranja u oblasti Beča 2. aprila 1945. godine sa kapetanom Brezasom kao vođom. Na približnoj lokaciji 47 stepeni 30 minuta severne geografske širine 16 stepeni 35 minuta istočne geografske dužine, avion kap. Brezasa pogodio je flak. Iz desnog motora je curilo sredstvo za hlađenje motora i desno kormilo pravca je bilo van funkcije. To se dogodilo u 13.00 časova na visini od 4000 stopa. Leteo sam kao pratilac za njim prema teritoriji pod ruskom kontrolom. Leteli smo u pravcu 110 stepeni na 4000 stopa do 1320 časova kada smo došli na 46º 10’ SGŠ – 17º 40’ IGD gde sam se odvojio i usmerio prema Zadru radi popune gorivom. On se javio radio-vezom da će pokušati da sleti u rusku avio-bazu. Poslednji put sam ga čuo u 13.50 časova i još je bio OK. Posle dopune gorivom u Zadru vratio sam se na matični aerodrom." Ovim je rečima, na aerodromu Triolo u Italiji u službenoj izjavi poručnik Kenet G. Sili iz 48. eskadrile 15. vazduhoplovne armije američke vojske opisao događaj koji će, po svemu sudeći, epilog – ili još jednu epizodu, pokazaće budućnost kad postane istorija – dobiti pred srpskim pravosudnim sistemom skoro sedam decenija kasnije
Alvin Li je bio jedna od onih neobično bliskih i dragih pojava, nešto sigurno i dobro, baš kao i njegov uvek isti zvuk koji su voleli istovremeno i Vlatko Stefanovski i Koja
Grad je onakav kakva muzika u njemu odzvanja. Šta se prošle sedmice sviralo u Beogradu?
"Padaj silo i nepravdo"; Vreme 1156
U Moskvi, pre tačno 60 godina, na isti dan, 6. marta 1953, umrli su Josif Visarionovič Staljin i Sergej Prokofjev, dva čoveka čije su sudbine na čudan način bile uvezane, u životu i u smrti
Novo pominjanje albanskog ujedinjenja nije pojačalo dramu na Balkanu, ali vraća sećanje na jedan veoma dugi istorijski etničko-politički sukob. Da li je to izborni trik ili neki lakmus test? Da li se koncept Velike Albanije slaže s takozvanim nacionalnim evropejstvom
Radoslav Lale Pavlović, pomoćnik predsednika Republike Srbije za kulturu, na konferenciji za novinare ("Blic")
Moamer Zukorlić, muftija Islamske zajednice u Srbiji, traži od EPS otpis kamate na dug
(Kurir)
Krugovi neće ujediniti Beograd, niti će Srbiju učiniti boljom zemljom. Bolji neće postati ni ljudi koji su, okamenjeni i potreseni, izlazili s premijere. Neće se ništa promijeniti ni nakon skorašnje trebinjske premijere, ni nakon što film na ljeto i s jeseni prođe Sarajevom, Pulom i Zagrebom. Ne bi se promijenilo ni kada bi, nekim čudom, svih dvadeset i četiri milijuna ljudi (ima li nas već toliko?), bivših Jugoslavena, danas Regionalaca, vidjelo Krugove. Znamo kakvi su u svakome čovjeku obrambeni mehanizmi pred Zlom, kako se prežive i ratovi, i ratne strahote, i koncentracijski logori, svi ti naši jasenovci, jadovna i dretelji, sve te naše manjače, omarske i trnopolja, ali su uvijek veći i snažniji obrambeni mehanizmi pred Dobrom, pred onim Dobrom koje bi nas moglo uputiti na to da budemo skrušeni i odgovorni, ili, kao što je u svojoj proročanskoj pjesmi napisao Milan Milišić: "Da ne budemo više jedni, nego drugi. Da prignemo koljeno, da izgovorimo stihove za pomirenje."
Beda, nezaposlenost, štrajkovi, život bez struje i lož ulja, socijalni neredi, napadi neonacista na imigrante: dok društvo i narod propadaju, vlada u Atini likuje, zato što se brojke po diktatu Trojke na papiru popravljaju
Kroz porušeni Prozor prolazili su partizani, mladi tek stasali momci i devojke: u opancima i poderanim cokulama; u seljačkim gunjevima i delovima uniformi okupatorskih i kvislinških trupa; sa puškama i drugim oružjem svih kalibara i sistema. Išli su u kontranapad na Nemce i ustaše. Šef partizanskog saniteta Gojko Nikoliš piše: "Prolazi kolona pokraj kuća, a ranjenici je ispraćaju pjesmom i poklicima. Odmiče kolona uz brdo, a mene steže za grlo"
U četvrtak 21. februara, nedeljnik "Vreme" u saradnji sa distributerom "Megakom film", multipleks bioskopom "Kolosej" i Ambasadom Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu organizovao je za poslanike Narodne skupštine prikazivanje filma Linkoln
