"Gradac" o Morisonu

U takozvanim šezdesetim

U poslednjem dvobroju časopisa "Gradac" nalaze se tekstovi koji na različite načine osvetljavaju ličnost i delo jednog od najvećih američkih pesnika XX veka, ikonične ličnosti popularne kulture i vođe grupe Dorsi – Džimu Morisonu. "Gradac" o Morisonu priredio je Savo Stijepović i u ovom zborniku tekstova nalazi se najpre izbor iz Morisonove poezije u prevodu Zorana Paunovića i nekoliko manje poznatih intervjua, zatim eseji Zorana Paunovića, Dragana Ambrozića, Žikice Simića i Slobodana Nikolića, kao i prilozi svedoka, savremenika i tumača Morisonove pojave, poezije i poetike, među kojima su Pati Smit, Majkl Meklur, Džon Heni, Bil Kirbi, Alan Rone, Valas Fauli i drugi. Uz dozvolu izdavača, ovom prilikom prenosimo odlomak jednog od tekstova iz ovog "Gradca"

Intervju – Ginter Gras

Lekcije koje sam naučio

"Treći svetski rat uveliko traje. Lobističke grupe ubijaju demokratiju. Bez socijalizma nema demokratije. Književnost zastupa istinu poraženih. Ništa tako ne podstiče opsesiju kao gubitak. Tito je bio despot sa osobinama državnika. Danas bih bio protiv bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Kada sam saznao da sam dobio Nobelovu nagradu, otišao sam kod zubara kod koga sam ranije zakazao pregled. U SS se nisam dobrovoljno prijavio, regrutovali su me, posle pola godine pao sam u ratno zarobljeništvo, zločine nisam počinio. Ja sam demokratski socijalista, politički angažovan građanin, koji je po zanimanju pisac i grafičar, i mislim da sam shvatio lekcije koje su mi zadate", priča u razgovoru za "Vreme" Ginter Gras

Zoom

Vučić kao estradna zvezda – S Marićem na „ti“; falila je samo elektronska cigareta i eto ti nove džirlo devojke

Šta je to u duhu, karakteru i prirodi srpskog premijera da se svako malo sašaptava sa narodom, posredstvom loših, ako ne i najgorih u našoj profesiji, te da žalobnim glasom proizvodi efekat žrtve i demonstrira razne oblike skrušenog paćeništva; samo što nije legao na eksere da tu odrema onih sat, dva koliko, navodno, spava

Nuspojave

Slučaj David i »povratak« politike

Kako se neslavno raspao veštački konsenzus da živimo u postideološkom društvu u kojem ničiji "pogled na svet" više nije važan

In memoriam

Miljenko Dereta, 1950–2014.

TV manijak

Premijera

Prošle nedelje premijeru je imao i novi kablovski kanal N1. U pitanju je verovatno najveća američka medijska investicija sa ciljem regionalnog povezivanja. Drugi jasan faktor u programu N1 je prisutnost NATO koncepta u regiji

Muzika – Nik Drejk (1948–1974)

Kad dan prođe

Bilo su potrebne decenije da bude prepoznat kao neosporni britanski genije sa akustičnom gitarom, ali danas je Nik Drejk deo tajnog rokenrol hola slavnih, što mu priznaju i Robert Smit i Bred Pit. Četrdeset godina posle odlaska u potpunu tišinu, ovaj umalo za sva vremena zaboravljeni autor danas je važniji nego ikad

Intervju – Stanko Crnobrnja, teoretičar masovnih komunikacija

Televizija kao odraz naše kulture

"U procesu smo ozbiljne transformacije naših medija, odnosno njihovog preoblikovanja u stanje u kome će moći da budu otvoreni za preuzimanje od velikih svetskih medijskih konglomerata"

Lični stav

Afroazijska Srbija

Dok se Aleksandar Vučić ponaša u skladu sa interesima Zapada u regionu, nikoga nije briga što sužava demokratiju i medijske slobode prema sopstvenim potrebama. Dok se srpski vođa ka spolja ponaša kao "najevropljanin", tolerisaće se njegov azijski san o prosperitetu bez demokratije u Srbiji. Da bi se razumelo čemu Vučić teži i odnos Zapada prema njemu, treba baciti pogled na Ruandu, Izrael, Singapur ili Mjanmar, američke miljenike u Africi i Aziji i njihov politički marketing

Pozorište

Srbija u Avganistanu

U Akademskom pozorištu u Beču postavljen je komad Volframa Loca Komika tame, koji dovodi u pitanje zvaničnu sliku o novijim ratovima Zapadnog sveta

Intervju – Simonida Rajčević, likovna umetnica

Bajka o šumi i ljudima

"Mnogi s kojima sam razgovarala o ovoj svojoj izložbi hvalili su moj veliki trud da nacrtam toliku šumu. Znači, može da vam se ne dopadne rad, ali ne možete da poreknete da se na njemu radilo. Čudno je to: ljudi kukaju za nečim na šta su navikli, za slikom, a istovremeno nemaju nerava da rade na njoj dva meseca, ljudi nemaju nerava da se bave. Hoće sve odmah. Niko nije oterao sliku, nego nema ko da je proizvede i primi"

Knjige – Dušan Vesić, Šta bi dao da si na mom mjestu

Rock ‘n’ roll Zelig

U izdanju Lagune upravo je objavljena knjiga Dušana Vesića Šta bi dao da si na mom mjestu, najkompletnija biografija najveće jugoslovenske grupe – Bijelog Dugmeta. Uz dozvolu izdavača prenosimo deo pogovora ove knjige koji je napisao stalni saradnik "Vremena"

Skandali i posledice

»Dron« i prateće pojave

Jedna provokacija, uz upotrebu najsavremenijih tehnologija, postala je igračka-plačka. Da li je izvođač provokacije to slutio – ne znamo; znamo samo da je morao da računa s posledicama. A posledice su bile opake: podgrejana je mržnja, neki klinci su, uz uredni podsticaj udvoričkih medija, osetili potrebu da napadnu nevine i bezazlene ljude i eto nas natrag u najstrašnijim devedesetim godinama

TV Manijak – »Priča o čvrgama i nebu«, Sava Centar, Beograd

Nebo, čvrga i duga

Povodom sedamdeset godina oslobođenja Beograda u Sava centru je izveden muzičko-scenski igrokaz po tekstu Vladimira Kecmanovića, u režiji Dragana Bjelogrlića. Kecmanović je napravio kreativni iskorak, u najboljem duhu "Otpisanih" – priča o Malom čoveku sa Velikim srcem u Velikim ratovima, postala je univerzalna. A Bjelogrlić je uradio najvažniju stvar, koja nadilazi film ili pozorište: na binu Sava centra stali su preživeli učesnici bitke za oslobođenje Beograda, oni koji su u strahu od histeričnog antikomunizma, ili etikete "komunjara", od 2000. naovamo bili skrajnuti i prepušteni zaboravu. Nisu morali ništa da kažu, oni su svoje uradili još pre 70 godina, naša je sramota što smo ih zaboravili

Lisica i ždral

Albanci i ja II

Eto ti tvoji Albanci, kuješ ih u zvezde, a ko garantuje da nisu baš tvoji parketari pustili kleti dron ponad časnog stadiona Vojske Srbije

Peglanje

Evropa i Bliski istok

Džihad u sopstvenom dvorištu

Bitka za kurdski grad Kobane u Siriji koji napadaju ratnici Islamske države sve više razbuktava strasti i na evropskom tlu. Tuče Kurda i radikalnih islamista mogle bi da postanu svakodnevica, a u Berlinu se posebno plaše nemačkih džihad-turista koji se vraćaju kući

Istraživanje BIRN Srbija – Sponzorstva i donacije državnih preduzeća

Krave muzare svake vlasti

U jeku priče o štednji kompanije pod državnom upravom potrošile su za tri i po godine najmanje 12 miliona evra na različite projekte u oblasti društveno odgovornog poslovanja u diskrecionom postupku

TV manijak

Dnevnik i dnevnici

Posle Kulturnog i Sportskog, poslednja reinkarnacija Dnevnika RTS-a je dečji Mali Dnevnik. Klinci koji vode Mali Dnevnik imitiraju poznatu formu i traju impresivnih pet minuta. Bravo deco

Film – »Iščezla« Dejvida Finčera

Kristal i glas

Finčerov rukopis u Iščezloj podseća ponešto na filmski rukopis Alfreda Hičkoka. Ritam filma je perfektan, ni na jednom mestu, u skoro puna dva i po sata, nema praznog hoda i nema dosade, a obim tema koje obuhvata ide od kritike savremene medijske situacije, preko odnosa roditelja i dece, braće i sestara do odnosa između dvoje ljudi u dugoj vezi

Intervju – Milan Marić, glumac

Pank u njima

"To za šta su se oni borili, propalo je. Ali ne zbog Austrougarske, ni zbog rata sa Nemačkom, ne, propalo je zbog nas samih. To je strašno. I što je najstrašnije, mi sami smo pregazili Gavrila Principa i momke. Mi smo rekli: ne, drugari, vi nama ne trebate"

Lični stav – Politička prestrojavanja u Sandžaku

Ovce zovu vuka na večeru

U sandžačkoj prestonici sve je moguće. Na apsurdnoj političkoj pozornici, decenijama su u glavnim ulogama nezamenljivi statisti, što na život gledaju baterijskom lampom iz tamnog vilajeta. Iz mapirane zone sumraka, jer mrak je njihovo sunce, a ideologija koju očajnički nameću klasična je patologija

Kultura sećanja – Osamdeset godina od Marseljskog atentata

Poslednje putovanje viteškog kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja

Počasti javne i zavere tajne: Ubistvo jugoslovenskog kralja u Marselju, koje su njegovi ratni drugovi iz ratova za oslobođenje i ujedinjenje veoma teško podneli, Beograd je dočekao u žalosti, a neki nazivali prvim metkom Drugog svetskog rata

Intervju – Radina Vučetić, istoričarka

Hteli bismo sve, a ne znamo šta hoćemo

"Mi sada imamo potpuno paradoksalnu situaciju da su antievropejci za Evropsku uniju, da su homofobi za organizovanje Prajda, da su četničke vojvode odjednom za antifašizam evropskog tipa, a ne ovaj naš kvaziantifašizam, koji hoće da izjednači partizanski i četnički pokret. Isti oni koji su godinama govorili o 20. oktobru 1944. kao o okupaciji, sada ga slave"

Film – Sunčanica, Nikita Mihalkov

Ljubav na krimski način

Novi Mihalkovljev film je u zapadnoj štampi okarakterisan kao proputinovski. Realno, film je proruski isto koliko i gomila proameričkih ili prodrugih filmova slične sadržine. Najviše je proljubavni. Za desetak godina, ili kad i ako prođe ukrajinska kriza, film Nikite Mihalkova gledaćemo kao priču o ljubavi i strasti – izgorećeš i biće ti muka ako se previše izložiš sunčevim zracima, beži u hlad i sačuvaj romansu. A kako je došlo do toga i čiji je Krim, neće biti važno ni ako od Krima ne ostane ništa

Lik i delo

Bratislav Gašić

Ministar odbrane

Putevima Crvene armije

Varljivo istorijsko pamćenje

Od Talina, Rige, Viljnusa, Varšave na severu, preko Bukurešta, Sofije, Beograda, Budimpešte na jugu, Bratislave i Beča, Crvena armija stigla je u proleće 1945. godine do Berlina. Decenijama su građani zemalja preko kojih je prošla sovjetska vojska slavili Crvenu armiju kao osloboditelja od nacizma, da bi se priča umnogome promenila posle pada Berlinskog zida