Sterijino pozorje 2016
Liturgije, sluškinje i medveđe usluge
Festival srezanog budžeta prikazao nam je jednu od mogućih slika naše i okolnih teatarskih scena, i reklo bi se da one najbolje izgledaju tamo gde se najviše rizikuje
Lisica i ždral
Zbogom, profesore Šterc!
Tako mi i treba kad gledam televiziju! Kao što nam san pokaže kakva bi stvarnost mogla biti, tako mi i televizija predoči s kim bih se mogao naći u kupeu voza
VREME BR.688 | 10. mart 2004.
Nezaštićeni svedok
Ne bi mi bilo pravo da kao očevidac zločina godinu dana potom budem ubijen, a da Sud ne pošalje veštake koji bi me nedvosmisleno identifikovali
Kulturna politika – Konkursi i reakcije
Zapostavljanje i uniženje
Loše urađen posao, sukobi interesa i slične ocene, argumenti su zbog kojih umetnička udruženja traže poništenje Konkursa za sufinansiranje savremenog stvaralaštva
TV manijak
Vojvodina calling
Plašim se da će prva žrtva uticaja politike na RTV biti upravo profesionalizam jer novo rukovodstvo, što se struke tiče, nema impresivne biografije. Druga žrtva, na koju nećemo dugo čekati, biće neka vrsta provincijalizacije pokrajinskog servisa
Umesto nekrologa
Preskakanje zlih zadatosti
Bata je pored svega, i uz namjernu ironičku hiperbolu, bio dokaz – zašto je i sama Jugoslavija morala biti; zašto je morala, kako bi rekao Miljković – "početi u dan svoje nužnosti"
Izložbe – Marija Dragojlović, »Fragmenti vremena«
Inventarska kutija
Mapiranje stvari iz svakodnevnog života, intimnog ženskog okruženja, karakteristično je za rad Marije Dragojlović. Tokom čitavog svog stvaralačkog opusa ona pokušava da kroz lični pogled otkrije svet malih stvari, skrivenih, skrajnutih predmeta i osmišljenom umetničkom koncepcijom prošlost učini vidljivijom
Deset godina od smrti Duška Trifunovića
Poezija kao sudbina
Početkom maja umrla je Jadranka Stojaković, jedna iz niza jugoslovenskih pevačica i pevača obeleženih pesmama Duška Trifunovića. Umrla je u Banjaluci, gradu u kome postoji ulica Duška Trifunovića. Ove godine se navršila decenija od smrti pesnika čiji stihove u pamćenju čuva najveći broj govornika njegovog – i našeg – jezika
Intervju – Ljubiša Živadinović, advokat
Strogo (ne)kontolisani zdravstveni kartoni
"Većina naših zdravstvenih ustanova i ordinacija vodi medicinsku dokumentaciju u elektronskom obliku, iako je zakon poznaje samo u pisanom obliku. Jedan malo vispreniji haker lako može da pokupi medicinske podatke o pacijentu i da ih pusti u javnost. Niko se ne vraća na to kako je novinar dobio informaciju iz bolnice, a zakon ide naruku novinarima koji štite svoje izvore"
VREME | BR 1220 | 22. MAJ 2014
Svedočanstvo: Dnevnik iz potopljenog Obrenovca
Aleksandra Đerić, profesorka engleskog jezika iz Obrenovca, danima je bila zarobljena u poplavljenom gradu, čekajući evakuaciju. specijalno za "vreme", ustupila je izvode svog dnevnika, pisanog u danima katastrofe Dve godine posle:Dokumentarni film N1: Poplava neodgovornosti, SRbija i dalje nespremna za odbranu od poplava i nebezbedna
Književna arheologija – Nepoznato pismo Ernsta Jingera Ivi Andriću
Vojnik i diplomata
U nedeljnom izdanju nemačkog lista "Frankfurter algemajne cajtung" objavljen je tekst o doskora nepoznatom pismu koje je Ernst Jinger, jedan od najznačajnijih nemačkih pisaca XX veka, 1967. godine uputio Ivi Andriću. S obzirom na to da je reč o zanimljivom književnom otkriću, uz dozvolu autora "Vreme" prenosi ovaj tekst
Na licu mesta – Jablanica, antifašistički jubileji
Bitka za ranjenike još traje
U subotu 7. maja u Jablanici je obeležena 73. godišnjica Bitke na Neretvi, jedne od najčuvenijih bitaka u istoriji modernog ratovanja. Obeležena je i 80. godišnjica formiranja prvih Internacionalnih brigada u Španiji. U Jablanici je ove godine obeleženo osam decenija od rađanja antifašizma
Tačka susreta – O filmu Dubina Dva Ognjena Glavonića
Nežne reči teško se zabadaju u debele uši i tvrda srca
"Ja želim da ovaj film bude jedna od refleksija moje generacije i njenog odnosa prema novijoj istoriji. Njime želim da naglasim značaj preuzimanja i pokretanja priča o odgovornosti, bez večitog traženja alibija i upiranja prsta ili kamere ka onom Drugom. Treba ugristi i zagnjuriti u taj svet za koji su odgovorne generacije naših očeva", kaže reditelj Ognjen Glavonić o svom dokumentarnom filmu o hladnjačama potopljenim u Dunavu i masovnom grobnicom u Batajnici s leševima kosovskih Albanaca ubijenim na Kosovu 1999, a koji će biti prikazan na predstojećem Beldoksu
London – Izbor gradonačelnika
Uspon građanina Kana
Kako je sin pakistanskog vozača autobusa postao gradonačelnik najvećeg grada u Evropskoj uniji
Intervju – Zoran Simjanović, kompozitor i profesor
Slika muzike
"Kad smo počeli, sviranje nam je bila zabava. Mi ćemo jednog dana da se poženimo, pa će naša deca da slušaju ovo što sviramo – to je bio vrhunac naše želje, ništa više. A onda sam dobio umetničku vakcinu"
Intervju – Piter Prinsipl, Tuxedomoon
Elektronski duhovi
"Oduvek sam pokušavao da napravim evokativnu muziku koja nije vezana za određeno mesto i vreme nastajanja – od početka sam razmišljao o njenoj ‘vanvremenskoj’ strani"
Pozdravi i čestitke
Miris pobede
Pojedini krugovi na Zapadu obradovali su se Vučićevom izbornom uspehu više nego sam Vučić
Tribina – Tačka susreta (2)
Dužnost umetnosti je da bude politička
Kultura je jedan on najvažnijih kanala za bolje uzajamno razumevanje i sagledavanje. Međutim, kulturna saradnja među balkanskim narodima uglavnom zavisi od pojedinačnih inicijativa, dok zvanične institucije u tome ne učestvuju. Saradnja pozorišta i filma postoji, ali ona je za medije i dalje nevidljiva, a kultura, zajednički projekti i komunikacija mogli bi da budu tačke susreta razjedinjenih balkanskih naroda. Ovo su neki od zaključaka druge tribine u okviru projekta "Tačka susreta" u organizaciji foruma ZFD i nedeljnika "Vreme" održane 22. aprila u Prištini. O tome šta spaja narode Balkana i mogu li da se suoče sa zajedničkim problemima govorili su dramaturškinja Milena Bogavac iz Beograda, reditelj Zoran Ristić iz Gračanice, pisac Kim Mehmeti iz Skoplja i publicista Škeljzen Gaši iz Prištine
Intervju – Milenko Materni, večiti Partizanov hokejaš
Uspomene s Taša Mikija Rubiroze
"Kao da sam u uspomeni...Iste svlačionice, iste tribine, sve kao nekad", kaže Milenko Materni, jedan od hroničara ovog kultnog beogradskog mesta, inače inženjer komunikacija po struci, večiti Partizanov hokejaš, i uzor po kome je Predrag Miki Manojlović gradio ulogu Mikija Rubiroze u seriji Grlom u jagode. U razgovoru za "Vreme" Materni priča o prošlosti Taša, slavnim danima hokeja u Beogradu, i kakvu su ulogu u njima igrali Dragoslav Šekularac, Braca Petković i Olivera Marković
Priča o Muhamedu Aliju
Najbolji, Najveći, Najlepši
Doživjeću, u samo nekoliko decenija, da se velike ideologije, borbe svjetskih sila, istorijske i moralne dileme, disidentske strasti, društveni preobražaji, mode i umjetnički pokreti, da se sve pretvori u farsu i sprdnju, a da iz blata, kad se plima povukla, na ringu ostane samo jedan čovjek čija ljepota nije načeta: Muhamed Ali ustaje sa poda u petnaestoj rundi meča s Džoom Frejzerom, u Medison Skver Gardenu u Njujorku 8. marta 1971.
VREME BR.1291 | 1. OKTOBAR 2015.
Kako se sećati zločina
Žrtve iz Starog sajmišta ili Topovskih šupa, ili, ako mrtvi ne mogu da svedoče, njihova deca, ne treba da imaju posebno pravo da utiču na odluke o tome kakve će memorijalne centre podizati današnji sredovečni Beograđani za XXI vek za svoju decu i unuke. Što se mene tiče, ne treba da budu groblja, već mesta života, pametnog učenja o dobru i zlu, svakako ne mesta na kojima bismo mi, malobrojni, još uvek živi svedoci Vremena zla, jedni drugima plakali na ramenu. Taj stav sam zastupao i na konferenciji o radu memorijalnih centara u Nemačkoj
Intervju – Endi Radok, mediolog
Vrata percepcije
"Ono zbog čega treba da brinemo jeste činjenica da mediji ograničavaju maštu i mladih i starih, percepciju i način izražavanja. Jer, suština medijskog sadržaja svodi se na plasiranje prepoznatljivih priča jezikom široke publike, zbog čega se i kreativnost u stvaranju medijskog sadržaja svodi na oponašanje jezika kojim govore mediji"
Tačka susreta – Lik Albanca u srpskoj kinematografiji
Od Kapetana Lešija do Enklave
"Raspadom Jugoslavije, nestao je imperativ povlađivanja nadnacionalnom identitetu, pa Srbin u kosovskom filmu, kao i Albanac u srpskom, dobija dominantno, ako ne i isključivo političko obeležje, determinisano novom političkom situacijom. Zajednički jugoslovenski mit koji treba podržavati je nestao, pa je i film postao oruđe aktuelne propagande uslovljene politikom, odnosno sučeljavanja nacija kao otelotvorenje vekovnog sukoba apsolutnog dobra i zla. S obzirom na takve okolnosti, u analizi likova Albanaca u srpskoj i likova Srba u kosovskoj kinematografiji, nema mnogo čega neočekivanog, a svaki izuzetak samo ide u prilog onog filma koji izbegava nametnute zamke nacionalizma"
Danska – Briga o starima
Starost u zemlji srećnih ljudi
Svakodnevno se susrećemo sa problemima starih ljudi. Na primeru Danske možemo da naučimo kako može da im se pomogne, kako društvo može da ih prihvati. Tu je volonterska pomoć starima sastavni deo života
Godišnjica – 400 godina od smrti Vilijama Šekspira
Kako vam drago
Dvadeset trećeg aprila navršiće se tačno četiri stotine godina od smrti Vilijama Šekspira. Šekspir, pesnik "izglobljenog vremena" i "izglobljenih ljudi", i dalje je naš savremenik. Za ovaj broj "Vremena" trojica anglista su načinila lični izbor po tri najaktuelnija Šekspirova komada