Tržište informacionih tehnologija u Srbiji trenutno se nalazi na nivou statističke greške jedne Nemačke. Kakvi su nam potencijali? Da li ćemo, i kada, uspeti da uhvatimo korak sa poodmaklim komšijama? Od ukupnog "kolača" Adriatik regije na Srbiju otpada skromnih deset odsto. Kada se tome dodaju prognoze po kojima ćemo tek 2014. dostići nivo razvoja tržišta Mađarske iz 2005, nameće se zaključak da je našem tržištu potreban "bum"
Kao najveća zvezda SFRJ, Zdravko Čolić uspešno se odupro svim iskušenjima slave, novca i uspeha. Ne pogazivši ni sebe, ni druge, traje već 35 godina – ponekad na vrhu, ponekad u blizini vrha. Neokaljan i tih, čovek jednostavno živi i peva...
Ove godine šampionsko postolje ravnopravno deli čak sedmoro aktera sa najviše izjava nedelje: Bogoljub Karić, Dušan Petrović, Nenad Prokić, Predrag Marković, Slobodan Antonić, Zoran Stojković, i naslovi u dnevnim novinama, svako sa po dve izjave nedelje. I ove godine, kao i prošle, niko nije osvojio drugo i treće mesto.
U godini 2006. u Beogradu je ponavljano Kosovo, Kosovo, Kosovo, a u Briselu Hag, Hag, Hag. U tom procepu 2006. je ličila na "čekanje Godoa", sudeći bar po čekanju na događaj koga nema – potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU-om, a vize i da ne pominjemo... Nade su bile porasle 26. januara 2005. kada je usvojena Studija o izvodljivosti i 15. decembra 2005, kada su pregovori počeli, i Koštuničina vlada se hvalila da je uspela ono što nije uspela prethodna reformska vlada. U aprilu 2006. Brisel zamrzava pregovore sa Srbijom zbog neizvršavanja haške obaveze. To je izazvalo parlamentarnu krizu u Srbiji koja je trajala sve do raspisivanja izbora (ostavka Miroljuba Labusa, rascep u G17 plus, rekonstrukcija vlade, odložena demisija ministara G17 plus). Pokušaji da se pregovori nastave uz primenu od Evropljana odobrenog Akcionog plana za saradnju s Hagom nisu uspeli, pa se obećavajući uspeh pretvorio u neuspeh Koštuničine vlade. Došlo je nekoliko uteha: verbalna podrška Srbiji stigla je iz Brisela sredinom decembra; prijem Srbije u Partnerstvo za mir 14. decembra (vojska i kabinet predsednika Tadića ovo su ocenjivali kao značajan napredak, što je ljutilo Karlu del Ponte i nekoliko prohaških komentatora u Beogradu); otvorena je kancelarija NATO-a u Beogradu, (što je ljutilo radikale i socijaliste), i ulazak Srbije u predsoblje za ulazak na tržište Evropske unije potpisivanjem ugovora o pristupanju asocijaciji CEFTA, koja čini bescarinsku zonu od oko 30 miliona ljudi, što je vlada prilično reklamirala, a što je opet, iz nekih protekcionističkih razloga, ljutilo radikale.
"Kada se objasni šta je sve mobing, oko 90 odsto zaposlenih prepoznaju ovu pojavu, odnosno odmah imaju primer, lični ili iz svoje radne sredine. Pre edukacije, ovaj termin ne prepoznaje čak 98 odsto zaposlenih"
Momčilo Bajagić Bajaga, Pevač Bajage i instruktora, priča koliko dugo su trajale pripreme za koncert koji će upriličiti povodom 22-godišnjice postojanja u Beogradskoj areni 23. decembra. ("Blic")
"Za nas je posao i jedna polica, kao i zgrada koja se oprema dva meseca", kaže Marko Vujičić, direktor i osnivač firme
Posle serije ekoloških incidenata tokom novembra 2006. godine u Pančevu, ostalo je mnogo otvorenih pitanja o zaštiti životne sredine i održivom razvoju ovog grada. Gde se problem u Pančevu nalazi, zašto se neprestano dešavaju ekološki incidenti, šta treba da se učini da bi se ti problemi rešili i koliko će pomoći novi akcioni plan? Kako bi se odgovorilo na ova pitanja, nedeljnik "Vreme" je organizovao okrugli sto na kom su se prvi put javno i na jednom mestu okupili predstavnici nadležnih republičkih organa, lokalne samouprave i Južne industrijske zone, pokušavajući da pred brojnim novinarima odgovore na ključna pitanja u vezi sa ovim problemom. Okrugli sto je održan 6. novembra u Medija centru, a u njemu su učestvovali Srđan Miković, predsednik Opštine Pančevo, Ljiljana Stanojević iz Uprave za zaštitu životne sredine Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine, Željko Martinović iz Ministarstva rudarstva i energetike, Goran Vujuć sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, Đorđe Mihajlović, direktor funkcije razvoja NIS-a, Dragan Vučur, pomoćnik direktora NIS Petrola za razvoj i investicije, Nikola Garić, direktor NIS Petrol Rafinerija i Šandor Ambruš, zamenik generalnog direktora HIP Petrohemije. Voditelj okruglog stola bio je Slobodan Bubnjević, novinar "Vremena"
"Kod nas je socijalni položaj vojske u društvu potpuno pomeren. Recimo, ove godine se na konkurs za Vojnu akademiju prijavilo samo dvadeset osam ljudi, samo su dvadesettrojica došla na testiranje, a samo četvorica zadovoljila kriterijume. Kad sam se ja upisivao u vojnu školu, konkurisalo nas je osam na jedno mesto. To je dovoljan razlog da se zapitamo ima li danas vojska takav položaj u društvu koji mnogi misle da ima"
Mada je teško zameriti bilo kome što je odlučio da živi, stranački saborci Vojislava Šešelja otvoreno su huškali svog vođu da istraje do kraja; vođen instinktom prekaljenog robijaša, lider radikala je ipak poslušao zvaničnike Haškog tribunala
Šešelj je već sada pobedio, rame uz rame sa Gandijem, novi Sinđelić, Tesla, srpski junak kakav se nije pojavio u srpskoj istoriji, brani prava svih ljudi sa cele planete
"Moje zapažanje je da je nivo društvenog žigosanja zaraženih i obolelih u Srbiji veliki, znatno izraženiji nego u drugim zemljama, i da je nevladin sektor još nezreo i slab pogotovu u pružanju socijalne podrške ljudima koji žive sa HIV-om"
"Moraš na neki način tržište da poznaješ. Ja sam ispitivao tržište preko svoje prodavnice. A trudio sam se, kad pustim jedan proizvod na tržište, da on bude što kvalitetniji i da što duže ostane na tržištu. Čar je već stekao neko svoje ime. Ljudi su imali poverenja u nove proizvode jer su ga stekli sa prethodnima proizvodima", objašnjava direktor Kostadinović
Ne veruju političkim partijama i njihovim vođama, odbijaju njihovu pomoć i ne žele, kako kažu, da budu poen u njihovoj kampanji
Šta je to vučja glad kapitalizma? Da li je globalizacija posledica korišćenja novca? Zašto je obrazovanje u Srbiji sorosizovano i građanizovano? Ako je suditi po stavovima odavno penzionisanih profesora i nosilaca raznih drugih akademskih titula, srpskoj prosveti preti potpuna propast ukoliko ne odgovori na ta bitna pitanja...
"Ustavni zakon nije dovoljno jasan ni precizan i umesto da smo učvrstili sudsku vlast, došlo je do toga da je ona sada dovedena u situaciju da će danima i mesecima biti u neizvesnosti i iščekivati šta će biti i koja će rešenja biti konačna"
