Što se tiče cenzure, ona je vrlo ciljana i vrlo je perfidno urađena. Vi ukidate dve-tri ključne, relevantne emisije, u kojima su u debati učestvovali i neistomišljenici. Time ste umrtvili javnosti i sada je to jedan veliki šou, koji zbunjuje one koji su neobrazovani, a odbija one koji su obrazovani i koji se sve više povlače
Skoro svi industrijski giganti, od Triglava pa do Đevđelije, ubijeni su ili tek daju znakove života po istoj matrici kodnog imena "tranzicija": privatizacija, otpuštanje, zaduživanje, isisavanje kapitala, stečaj i likvidacija. Međutim, ova matrica je pukla na slučaju "Dita", nekad čuvene tuzlanske fabrike deterdženata i kućne hemije: posle višegodišnjeg natezanja sa vlasnikom i kantonalnim vlastima, kad se već činilo da spasa nema, radnici su izveli puč – iz fabričkog kruga su izbacili takozvani menadžment i na mišiće pokrenuli proizvodnju
Vene je toliko rasprostranjen da iz njega niste učili samo u tri slučaja – da uopšte niste pohađali srednju školu, da ste je pohađali izvan Srbije ili da ste bili učenik u nekoj od specijalizovanih škola gde se sprovodio napredniji matematički program
Gle, već jesen! Ali zašto žaliti večno Sunce, kad smo obuzeti traženjem božanske svetlosti, daleko od ljudi koji umiru po godišnjim dobima
"Svedoci smo da kultura i umetnost podižu srušene mostove na Balkanu i dobrim delom obavljaju posao političara. Mladi se povezuju kroz različite projekte i ucrtavaju neke svoje putanje. Sklapaju se novi poslovi, prijateljstva, brakovi... Autobusi opet putuju od Vardara pa do Triglava"
Niko ne zna da li će se građani Republike Srpske zaista izjasniti na referendumsko pitanje: "Da li podržavate neustavno i nezakonito nametanje zakona od strane visokog predstavnika međunarodne zajednice, a posebno nametnute zakone o Sudu i Tužilaštvu BiH i primjenu njihovih odluka na prostoru Republike Srpske". Još manje se zna šta može uslediti nakon eventualnog izjašnjavanja
"Država kroz socijalne programe daje veliki novac koji ide u kompanije, a u njima su predstavnici vladajuće stranke. Ne možemo da kažemo da država zapostavlja Vranje, ali ona pomaže nešto što je u kontroli mehanizama vladajuće strukture. Ipak, uz podršku međunarodnih partnera uradili smo brojne projekte, a novac od države dobijamo minimalno ili ga ne dobijemo uopšte"
Tačno u 17 h upali se ulična rasveta, u susret defileu krenu gospodin u kratak beli rukav, vitez, akademik i svetski prvak u kuvanju čorbe, oko vrata mu bejaše identifikacija, koja padala po crnoj kravati sa desne bele prugice, na koju ćirilično pisalo, Predsednik opštine
"Nisam siguran da li levica i desnica uopšte mogu da postoje u samoj literaturi. Pisac treba da bude izvan i iznad toga. Svako delo, ne mora biti veliko, ali dobro delo, mora da izražava sumnju prema svemu. Ako pišete s pozicija levice ili desnice, vi onda nemate sumnju, a ako ne sumnjate, čemu onda pisanje? Onda je to pamflet, letak. Kao što su mnoga dela napisana u socijalističkim režimima, upravo to, čisti pamfleti. I na Zapadu ima mnogo takvih pamfleta. To nije književnost. Mene kao pisca to nikada nije zanimalo... Ali, hteo to pisac ili ne, u delu moraju da, iz neke daljine, u pozadini, dopiru buka i bes nekog ratnog sukoba i nekog ljudskog nerazumevanja"
Tamo gde nema slobodnih medija i gde je političko organizovanje labavo, u polje visokog napona između privatnog domena i javne vlasti kao najvažniji smešta se forum, diskusija. Tribinski diskurs u stvari tada postaje poslednje pribežište za bilo kakvo propitivanje vlasti
"Daljinsko grejanje mora da bude jeftinije od drugih vidova grejanja: zbog toga je i izmišljeno. Međutim, došli smo u situaciju da je skuplje od svih ostalih. Ako je već tako, onda nema razloga da postoji – samo sebe cenom dokida"
Sarajevsko "Oslobođenje" objavilo je 1974. godine članak pod naslovom "Od stolara iz Srebrenice do dekana Visoke škole u Berlinu". U njemu se sumira dotadašnji životni put Selmana Selmanagića, arhitekte rođenog u Srebrenici: diplomirao na Bauhausu, pod paskom Paula Klea, Valtera Gropijusa, Misa van der Roea; tridesetih radio u Istanbulu i Jerusalimu; Drugi svetski rat kao član Komunističke partije Nemačke proveo u Berlinu; posle rata, projektovao najveći stadion u Istočnom Berlinu "Valter Ulbriht". Umro je 1986. godine, a sahranjen je u Srebrenici, gradu u kojem će devet godina kasnije u samo nekoliko dana biti ubijeno 25 njegovih imenjaka
Aleksandar Vučić je predstavnik sadašnje političke elite koja je kidnapovala ovdašnje narode da bi ostvarila svoje interese u novim nacionalnim okvirima. To što je on pre bio četnik, a sad je stavio kravatu i smeška se po Briselu, ništa ne znači u kontekstu nacionalizma. Da je Draža Mihailović danas na vlasti, isto bi pregovarao o pridruživanju EU
Selman Selmanagić je jedan od junaka romana Slova od kovanog gvožđa Ivana Ivanjija. U ovom tekstu autor govori kako se upoznao s životnim putem srebreničkog arhitekte
Aktuelni roman Hanifa Kurejšija Poslednja reč (Booka, Beograd, 2014, sa engleskog preveo Aleksandar Milajić) predstavlja duhovitu i uzbudljivu umetničku fresku o savremenoj književnosti i izdavaštvu, o mladosti i starosti, muško-ženskim odnosima i načinima na koji se stvarnost transponuje u literaturu. Ovo je, inače, sedmi po redu Kurejšijev roman, a u Srbiji su objavljeni prevodi skoro svih prethodnih: Crni Album (2000), Buda iz predgrađa (2001), Telo (2003), Intimnost (2005) – svi u izdanju Platoa, i Nešto da ti kažem (2009) u izdanju Lagune
Kao i sve prethodne, i ova gradska vlast s naprednjacima na čelu ima potrebu da ostavi trag ne samo u vremenu nego i u prostoru. Otud i najava novih spomenika koji će biti postavljeni u Beogradu. Posle Nikolaja II Romanova, spomenike će dobiti i Gavrilo Princip, Nikola Tesla i Borislav Pekić
"Niko nas još nije pitao jesmo li za socijalizam ili kapitalizam. Kapitalizam smo dobili na isti način na koji bi decu u vrtiću pitali hoće li svaki dan da dobiju sto grama čokolade. I svi bi rekli: daaaaa! Niko ih, međutim, nije upozorio da će tu čokoladu moći da raspodeljuju samo najjača deca i to uz pomoć nekolicine agresivnih roditelja koji rade za tajnu službu vrtića"
Vrhunski sportisti, kao što su Ivana Španović ili Amela Terzić, nemaju uslove u Srbiji koji bi im omogućili da postižu rezultate na još višem nivou, a na drugoj strani, bacaju se milioni u nekakve fudbalske projekte koji po pravilu generišu nasilje i korupciju
Ima nečeg duboko opscenog u političkoj zloupotrebi invalida, dece, osoba – recimo – ometenih u razvoju, kao i silovanih žena. Normalna i pristojna osoba od toga se postidi – umesto onih bestidnih koji to rade, kao što su HDZ, crkva i neoustaška desnica
Tokom intervjua na TV B92 u kontekstu pitanja o eventualnim razmiricama u Srpskoj naprednoj stranci premijer Aleksandar Vučić je rekao: "SNS je takozvana ‘catch all party’ za koju bih voleo da je vidim da bude adenauerskog tipa, jer je on takvu pravio od ljudi različitih uverenja, od liberala do komunista, od građanskih demokrata do nekih nacionalista. Dakle, ljudi različitih uverenja, ali koji imaju određene principe za očuvanje i napredak Srbije." Vučić je mislio na prvog posleratnog nemačkog kancelara Konrada Adenauera. S obzirom na prošlost našeg premijera, logično je da bi pravio partiju po uzoru na Adenauera, koji je rekao da je CDU, doduše, partija bivših, ali ne i sadašnjih nacista. Samo što se čini da je Vučić štošta pobrkao i da nije baš shvatio šta je Hrišćanskodemokratska unija (CDU); nije to nikakav narodni pokret koji okuplja sve i svja, već je bila i jeste striktno ideološki definisana partija koja zastupa katoličke vrednosti i interese industrije i kapitala. A vredi se ovim povodom podsetiti i ko je bio Konrad Adenauer
Retorika "protiv NATO" na Zapadu je bezopasan levo-hipsterski politički folklor, ali u Srbiji pravi aktivnu štetu
"Kako da ne: količina vode koju razlijete preko preciznih snimaka terena koji postoje, pa se preko modelovanja dobije koje su plavne zone, dokle će ta voda da dosegne. Modeli postoje i rade. Nije to ništa novo, jedino što smo svi bili iznenađeni. Pored prenosa informacija, i sistem osmatranja je negde zatajio. Da se razumemo: nije se poplavni talas formirao na teritoriji Obrenovca, već je krenuo od Jablanice i Obnice, pa Rabasa, Kladnice, Tamnave i Ljubostinje i dalje redom – Ribnice, Toplice, Ljiga... Na svim tim rekama postoje automatske stanice koje su dojavljivale ekstreme. To je neko morao da prati i da sve uključi u analizu"
"Već godinama je praksa da svaki tender na kome pobedi srpska kompanija bude osporavan; sumnja se u stručnost, traže se zakulisne radnje i vidi navodna korupcija. Ako posao dobije bilo koja inostrana kompanija, automatski se sve smatra regularnim. Postoje zagovornici teze da sami ništa ne umemo da uradimo"
"Po unutrašnjosti se politikom bave oni koji su pre 2012. godine sedeli ispred prodavnice i pili pivo. U bilo kom selu teško ćete naći uspešnog domaćina, koji obrađuje hektare zemlje, koji ima plastenike, postrojenja a da se bavi politikom. Ne zato što on ne voli svoje selo i ne bi voleo u njemu da napravi put, vodovod ili ko zna šta, već zato što neće da sedi u društvu onih koji su danas predstavnici političkih stranaka u Srbiji, neće da se valja u tom političkom blatu"
Nema vam danas iole važne osobe koja nije prisluškivana: lisici i ždralu, kojima se verovatno i samima neko službeno bavi, dopao je kandži transkript privat. razgovora; dični ga pripadnici naše faune objavljuju čuvajući ipak identitet protagonista
