"Ako bih se politički angažovao i ako bih došao na vlast, bio bih vrlo opasan za oligarhiju. Nema razloga da krijem. Neke stvari se ne mogu bezbolno rešavati. Negde mora hirurški nož da se upotrebi. Kad je bolest uznapredovala, koristi se hirurški nož. Lekovi ne pomažu. Ovo je tumor. Veliko je pitanje da li je metastazirao jer ako jeste, nama nema spasa"
Stanovnici sela Rakita, optuženi da remete radove jer se bune protiv onih koji hoće mini-hidroelektranama da isuše Staru planinu, postavljane cevi doživljavaju kao puške usmerene protiv njih
Preko Todorovih leđa, "Vreme" br. 1486
Više od godinu dana nakon nasilne smrti mladića kojeg je tukla policija, porodica traga za odgovorima. Početkom maja prošle godine Milovan Ivić (28) pronađen je mrtav u Gagarinovoj ulici u Novom Sadu. Mrtvozornica je odbila da na licu mesta izda umrlicu pošto je telo pronađeno na javnoj površini imalo vidljive telesne povrede i naredila je da se telo preveze na obdukciju. Milovanova majka navodi da je "policajka A. S. sa mesta zločina pozvala telefonom jednog od trojice policajaca koji su dan ranije prebili Milovana rečima ‘Ne zajebavam se, evo ga, leži mrtav’". Mediji o ovome do danas nisu izvestili, čak ni da je telo pronađeno
Vučićev režim učinio je sve kako bi devalvirao ovdašnji univerzitet, njegove profesore, sve one koji su svoja zvanja i znanja pošteno stekli i zaradili, pa samim tim i svaku reč kritike koja bi iz tih krugova mogla da dođe
"Setite se kako su u finim zemljama, kao što su Čile i Argentina, stadioni punjeni neistomišljenicima koji su kasnije nestajali kao da ih nije ni bilo. To je bilo tu skoro, zar ne? Pretpostavljam da kod nas posle informativnih razgovora slede posete po kućama, pa onda ono što Vučićevi rade na severu Kosova i, najzad, stadioni"
Da li je kritika moguća u doba populizma i spektakla, tema je tribine Beogradskog festivala evropske književnosti (25–28. jun), i povod razmišljanjima o kritici Mihajla Pantića, pisca i univerzitetskog profesora, jednog od učesnika
"Prestonica ‘lidera u regionu’, koji daje milion evra za obnovu crkve Notr Dam, koji daje milione za Republiku Srpsku, i koji za stotine miliona evra kupuje ovu ili onu televiziju, namenjuje stotine miliona evra za stadione – nije u stanju da sagradi kanal da odu govna"
Samo(iz)gradnja, tema srpske postavke na Praškom kvadrijenalu, shvaćena je kao razvoj potencijala svih pojedinaca u društvu koje to omogućava i zagovara, ne bi li i samo napredovalo
Izložba Dušana B. Markovića koju je Ministarstvo kulture i informisanja dva puta odbilo da pomogne finansijski s obrazloženjem da je upitan kapacitet za realizaciju programa, otvorena je u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić"
Eshil, Euripid, Sofokle, Grčke tragedije, Beograd: Dereta, 2019
Zašto Vučić diže toliku galamu godinu dana pre izbora za koje je pre tri meseca govorio da bi mogli da budu u junu, zašto zove opoziciju na "ferku" i što se toliko iznervirao zbog Zorana Babića
Zarobljeni u "zamrznutom konfliktu" iz 1990, bez izlaska na more, siromašni i na raskrsnici između EU (na Zapadu, nestabilne Ukrajine i Rusije na Istoku, sa siromaštvom, korupcijom, lokalnim šerifima i Lenjinovom zaostavštinom – Moldavija i Pridnjestrovlje danas ipak ostavljaju utisak regiona koji može da očekuje svetliju budućnost od našeg
Hoće li se samoorganizovanje naroda koje je nedavno spominjao glumac Nikola Kojo dogoditi već sledeće subote tako što će se građani vratiti na svoje proteste zato što batinaši još žešće premlaćuju one čije im se društveno-političke aktivnosti ne dopadaju ili će čuvari protesta u letnjem periodu ostati Dragan Đilas i Boško Obradović? Prognoze su nezahvalna stvar, u protestima #1od5miliona se ništa i nikad od prvog dana nije zasigurno znalo. To je možda bila njihova najveća slabost, ali i snaga – istovremeno
Zašto Srbija i Beograd izdvajaju najmanje u regionu za kulturu po glavi stanovnika, a i inače, ako je njihov ukupni budžet drugi po veličini? I zašto kampanju za povećanje fonda za kulturu pokreću oni koji od države dobijaju najmanje novca
"Znam izuzetne umetnike koji su posle studija odustali od slikarstva. Nisu mogli da se izbore sa sistemom lajkovanja, a nisu imali snage i volje da nastave sami. Opstajem izvan institucija i klanova"
Barokna palata Černjin u Pragu, u kojoj je sada Ministarstvo spoljnih poslova Češke, i njeni stanari-nacistički suveren Rajnhard Hajdrih zvani Praški kasapin i ministar spoljnih poslova čehoslovačke vlade u egzilu Jan Masarik, sin Tomaša Masarika, osnivača Čehoslovačke, glavni su likovi romana Pohvala oportunizmu Mareka Tomana, češkog pisca i diplomate. Objavljivanje Pohvale oportunizma na srpskom jeziku u prevodu Tihane Hamović (izdavačka kuća Clio) bilo je povod nedavnom gostovanju Mareka Tomana u Srbiji. Tom prilikom razgovarao je i sa mladim Kragujevčanima koji uče češki jezik, a predvodi ih profesor istorije Jan Zorbić, prevodiocima Tomanovog teksta koji je o palati Černjin, Rajnhardu Hajdrihu i Janu Masariku, i o svom boravku u Srbiji, pisao za "Vreme"
"Nema slobodnih izbora, ni sređene izborne administracije, ni urednog izbornog dana ukoliko im ne prethode javna debata i slobodni mediji. Bez slobodnih medija i demokratije ne možete da napravite selekciju najboljih ljudi koji će u društvu obavljati javne funkcije i onda imate društvo na silaznoj putanji. Zato demokratije propadaju"
Jednog kandidata za doktora, Sinišu Malog, optuženog da je plagirao svoj doktorat, zamenio je na mestu gradonačelnika Beograda pravi doktor – Zoran Radojičić. I lekar i doktor nauka. Zašto je ovaj dečji hirurg i urolog, direktor Tiršove klinike i "lekar bez mrlje u karijeri" ušao u vlast sa ljudima sa kojima ugledni ljudi – a, tu, valjda, još uvek spadaju lekari – ne žele u istoj prostoriji da borave, a kamoli da sede za istim stolom, još uvek nije sasvim jasno. Nekompetetni gradski arhitekta Milutin Folić zamenjen je Markom Stojčićem, što je Folić ocenio kako je "obezbeđen kontinuitet". Nepoznatu zaštitnicu građana grada Beograda zamenio je još nepoznatiji zaštitnik. Samo dve stvari su potpuno nepromenjive: večiti operativac Goran Vesić na mestu zamenika gradonačelnika i njegova sveznajuća i sverešiva logoreja, kao i neprekinuto uništavanje Beograda. Pardon, to su već tri konstante
"Imam problem sa literarizacijom Vučića zato što mi on po svemu djeluje pretjerano. U takvom pretjerivanju nema lika, nema mogućnosti za priču. Taj njegov plačljivi gest, hirovita ljutljivost, i ta – ne bih htio da me se krivo shvati – gotovo pa ženska uvrijeđenost nešto je sa čim se ne umijem nositi ni kao građanin – makar strani – ni kao pisac"
Isključivanje državne sekretarke iz MUP-a Srbije ne tumači se preterano u javnosti, ali bi moglo da se zaključi da je to još jedna lična pobeda dr Nebojše Stefanovića, najpotcenjenijeg političara u Srbiji
Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.
Multimedijalna manifestacija "Vinaverovi dani evropske kulture" održana je u Šapcu treći put, a kao da je tek sad postala vidljiva na kulturnoj mapi Srbije
