Susret u Briselu
Mramor, kamen i železo
Dok se Amerika i Evropa polako udaljavaju, predsednici Tadić i Josipović su u Briselu demonstrirali dosad neviđenu bliskost Beograda i Zagreba
Nuspojave
Gunđanje za Kosovo
Nikada još nije bilo da toliko ozbiljno delujućih ljudi sasvim ozbiljno osmišljava i sprovodi jednu tako zapanjujuće neozbiljnu politiku
Ministar policije na snimanju serije "Selo gori, a baba se češlja"
Glumci i njihovi gosti
Mikrofon uze ministar, Sad je vreme da ja nešto kažem, onaj što u seriji Sin Dragan komandova, Akcija, ministar se reče, Ovo je primer da zajednički radimo nešto što je u nacionalnom i državnom interesu
Odnosi Evrope i Amerike
Obama nema vremena
Evropa Americi niti pravi probleme, niti može da joj pomogne da njene probleme reši, pa tako nije prioritet za Vašington
Intervju – Boris Tadić, predsednik Republike Srbije
O kriminalu, regionu i standardu
Predsednik Srbije Boris Tadić primio je ekipu "Vremena" u petak, 19. februara, pred sam kraj radnog dana. Ako je u zgradi Predsedništva sve delovalo mirno i tiho, to ni najmanje ne znači da je tako i u političkom životu. Okvir za razgovor bile su teme vezane za borbu protiv organizovanog kriminala, aktuelne prilike u regionu, ekonomski razvoj i standard građana
Lični stav – Reizbor sudija
Reforma nezakonitim postupcima
Proizvoljnost u uređenju čitave grane vlasti bitno narušava ustavni poredak države i može biti rezultat ili velike nesposobnosti ili skrivenih namera svih koji su u tome učestvovali
Skupštinska rezolucija o genocidu
Slučaj Srebrenica, zločinac bez kazne
Svi kao da su zauvek ukopani u stavovima koje su branili pre pet godina, uz pojedinačnu evoluciju ka stanovištu da ćemo novi stav doneti kad vidimo kompletan tekst; osuda zločina može, genocid ne; da se osude svi zločini... Evo, već mesec dana ne zna se ni ko piše rezoluciju – neki prozvani se ograđuju i demantuju; ni kada će dospeti na skupštinski dnevni red – do sada su pominjani i januar i februar, mart i jun; ni kako teku navodno već započete konsultacije i usaglašavanje poslaničkih grupa
Haiti – Zemlja očaja
Karipska apokalipsa
Svakodnevna borba na ulicama vodi se oko vode za piće i hrane. Nema dovoljno benzina, nema dovoljno medicinskih kapaciteta za zbrinjavanje povređenih. Naoružane bande haraju glavnim gradom Port o Prensom. Leševi se odnose kamionima i zatrpavaju u masovne grobnice. Ne postoji infrastruktura za prevazilaženje katastrofe tolikih razmera. Iskusni članovi međunarodnih spasilačkih ekipa kažu da nešto slično nikada nisu videli
Izbor "Vremena"
Ličnost 2009 – Milica Delević
Direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević izabrana je za ličnost 2009. godine većinom glasova članova uredništva nedeljnika "Vreme." Kriterijum za nagradu je, kao i prethodnih godina, pozitivan doprinos unapređenju društvenih institucija u javnom interesu
Srbija i Evropa
Dugo putovanje ka kući
Poslednjih godina stanovnici Srbije i okolnih zemalja sanjaju o tome da postanu deo ujedinjene Evrope. Kakav je kroz istoriju bio politički i kulturni odnos Srbije i Evrope
Statut Vojvodine
Jedan zarez menja sve
Zašto je dogovoreno da Novi Sad i jeste i nije glavni grad Vojvodine i da li će ta verzija zaista stupiti na snagu
Izrael – Život u Jerusalimu
Politička arheologija
"Izraelski pritisak da se ‘pojevreji’ Jerusalim deluje na dva načina", objašnjava Meir Margalit, član Izraelskog komiteta protiv rušenja kuća. "Na jednoj strani imamo rastuća naselja i nove gradove izvan Zelene linije oko Istočnog Jerusalima; na drugoj strani, postoji sve veći pritisak da se izbace palestinski stanovnici iz područja između tih novih gradova i Starog grada"
Zoom
Vuk Jeremić na steroidima – Šta guta srpska politička klasa a šta može narod da proguta i da li nam je spoljna politika bolja od nas samih
Kako vas nije sramota da se divite Medvedevu? To pitaju najčešće oni koji su prevideli rukoljub za Medlin Olbrajt, sve u uverenju da bi Srbija morala da bude jednoznačna, kao da ne živimo u svetu u kome je Roman Abramovič vlasnik londonskog "Čelzija" u kome igra i naš Bane Ivanović
Predsednik Rusije u Beogradu
Istorija i nova politička ekonomija
Da li Beograd sprema rezervnu opciju za slučaj odustajanja EU od proširenja na Balkan ili je reč o "pametnom balansiranju" male Srbije u odnosima sa velikim silama
Zoom
Srbi i Bosna i Hercegovina – Tri divlje mačke u istom džaku i moguća uloga taze dobitnika Nobelove nagrade za mir u cepanju te vreće
Sastanak u vojnoj bazi Butmir pokazao je da se oko "mirne Bosne" ne slažu ni SAD i Evropska unija, pa je to sad već čitav "mačji hor" i bilo bi zanimljivo to gledati iz nekog neutralnog ugla da nas život i istorija nisu naučili da bosanski jadi ne mogu proći bez velikog belaja, a da se to nekako, ovako ili onako, olupa i o ovodrinsku glavu
Eksproprijacija na jugu Srbije
Drum na kredit, zemlja za pare
Prema procenama države, ukupni troškovi deonice autoputa od Levosoja do Donjeg Neradovca, dužine 15,8 kilometara, računajući građevinske radove, izradu dokumentacije i eksproprijaciju trebalo bi da dostignu 77,2 miliona evra. Eksproprijacija je, međutim, zapela, jer se taj proces odvija u skladu sa odredbama nedavno izmenjenog zakona koji reguliše tu oblast. Zašto, objašnjavaju vlasnici zemljišta na jugu Srbije
20 godina tržišne ekonomije u Istočnom bloku
Na koga je pao Berlinski zid
Činjenica da su Rumunija i Bugarska danas članice Evropske unije, a da Srbija i Hrvatska nisu, pokazuje da je članstvo u EU više stvar političke volje Unije, nego realnog ekonomskog stanja ovih zemalja
Srbija i EU – An EU-funded project
Razvoj opština i lokalne infrastrukture
Dobro razvijena infrastruktura služi zdravoj ekonomiji, koja utiče na podizanje kvaliteta života građana a takođe i na razvijanje industrije čitavih regiona. Zato je od najveće važnosti da i građani i industrija imaju pristup zdravom i modernom snabdevanju vodom, energijom i telekomunikacijama
Nuspojave
Pukovnik protiv Švajcarske
U diktatorima ima nečega živopisnog i zanimljivog. Samo, tu živopisnost je mnogo lakše i lepše posmatrati ako ste negde daleko od njih
Istraživanje – Regionalni razvoj Srbije
Između partijske alavosti i lokalnih potreba
Pitanje nesrazmernog razvoja unutrašnjosti Srbije i većih centara kao što su Beograd i Novi Sad, s gorčinom je nazvano u unutrašnjosti beogradizacija, pa se Zakon o regionalnom razvoju, usvojen 8. jula, vidi pre svega kao pravi test spremnosti centralnih vlasti da idu dalje od puke administrativne podele koju Zakon predviđa. Iza velikih i, po mnogima, preuranjenih očekivanja, stoji ključno pitanje – finansijske dobiti od pretpristupnih fondova Evropske unije, jednom kada zemlja postane EU kandidat
Biznismeni pod lupom sociologa
Nova klasa i stare navike
Svi su oni pomalo socijalisti, a tvrde da su liberali
Letnja šema – strani reporteri u Srbiji
Stranci u noći
Nekoliko velikih svetskih listova je tokom leta slalo reportere u Beograd, kako izgleda, talentovanije i rafiniranije od onih mnogobrojnih klišetizirano instruisanih "bad guy – good guy" ratnih izveštača koji su ovuda prolazili
Kavkaz – Sfera ruskih interesa
Svako gleda svoja posla
Americi je Rusija kao saveznik potrebna i za sprečavanje razvijanja atomskog programa u Iranu, i za smirivanje situacije u Pakistanu i Avganistanu, i za stabilizaciju na Bliskom istoku. Takođe, SAD i Rusija poseduju zajedno 95 odsto atomskog arsenala, te i redukovanje količine nuklearnog oružja, što je pri vrhu liste prioriteta administracije Baraka Obame, zavisi od saradnje sa Rusijom. S tim je vezano i sprečavanje nastanka neke nove nuklearne sile, kao i smanjivanje mogućnosti nekog terorističkog nuklearnog napada. Sve su ovo i suviše krupne teme da bi Amerika Rusiji osporavala primat na njenom domaćem terenu, na Kavkazu
Zemlja ljudi – Mediteran
Problemi u kolevci
Razmena Evropske unije s mediteranskim bazenom osetno je smanjena nakon rušenja berlinskoga zida: tržišta u Srednjoj i Istočnoj Evropi izgledaju zanimljivijim ulagačima, unosnijim finansijerima. Države na afričkoj obali dobijaju s vremena na vreme simboličnu pomoć kao "zemlje u razvoju". Neke ne prihvataju "mediteranstvo" koje se nudi – drže da se iza njega kriju ambicije neokolonijalizma
