Ukrajina 2014.
Raspeta ili urušena
Ovoga puta revolucija u Kijevu nije bila narandžasta. U finišu tromesečnog sukoba poginule su 82 osobe, a oko 600 je ranjeno. Desni sektor kontroliše administrativni centar u Kijevu i poput boljševika u Petrogradu 1917. diktira tempo Privremenoj skupštini koju preuzima dosadašnja opozicija. Vlast se valja ulicama Kijeva, patroliraju naoružane grupe branilaca Majdana, gore partijska sedišta i traje napeto iščekivanje u luku od Harkova do Simferopolja na Krimu, od Vašingtona, preko Brisela do Moskve
Ukrajina – Viktor Janukovič u nokdaunu
Vatrene ulice
Pod pritiskom demonstracija premijer Mikola Azarov podneo je ostavku. Parlament je po nalogu predsednika Viktora Janukoviča povukao zakone protiv demonstranata. Svetski šampion u boksu Vitalij Kličko upozorava da je to tek "jedan korak ka pobedi". Da li je došlo do prekretnice, ili Janukovič hoće da dobije na vremenu, i da li je opozicija dorasla situaciji
Rast i dostojanstvo
Srbija na raskrsnici
Izvod iz knjige Politička neutralnost i ekonomija, autora dr Nenada Popovića, potpredsednika Narodne skupštine i DSS-a
Intervju – Alexander Nikolić, austrijski umetnik
Nagoveštaj slobode
"Budući da sam rođen u Beču, ovde sam tokom školovanja učio da za izbijanje Prvog svetskog rata krivicu treba tražiti među srpskim nacionalistima. Zatim, učio sam da su i za nacionalsocijalizam krivi drugi, koji su od Austrije načinili svoju prvu žrtvu. Međutim, bio sam inspirisan i člankom Muharema Bazdulja, koji govori o sudbini table posvećene Gavrilu Principu. Tekst opisuje primer podizanja jednog u osnovi utopijskog spomenika, i svu različitost ljudi koji su za to zaslužni – Muslimani, Jevreji... Tu je i ugravirani natpis sa datumima prema starom i novom kalendaru... Sve to dođe do Hitlera lično, u vozu negde u Štajerskoj... Osim toga, taj zapis – ‘Gavrilo Princip navijesti slobodu’, nagovestio je slobodu – dugo sam razmišljao kako bi to uopšte moglo da se prevede na nemački... Zatim, to pokreće mnoga pitanja. Iako je tematika Hitlera, inače Austrijanca, ovde već obrađena na sve moguće načine, sem u pornografiji – a ni to ne smem da tvrdim, čitava ova afera činila se ipak kao nešto neistraženo. Još je bitnije pitanje nestanka table – kada bi, na primer, neko u Nemačkoj pronašao tablu i rešio da je vrati, kome bi je vratio?"
Intervju – Slaviša Grujić, pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje
Evropa u Vojvodini
"Višenacionalnost, višejezičnost i multikulturalnost u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini su prirodno stanje, realnost, svakodnevica i kvalitet životnog i kulturnog prostora Vojvodine. Kultura u Vojvodini treba biti, a to i jeste, kultura različitosti. To ne znači samo različitost jezika i nacionalnih tradicija, već razlika koje vode u bogatstvo izraza"
Start predizborne kampanje
Dinkićeva kontraofanziva
Postoji teorija da je Dinkića, ipak, nešto sada "poplašilo", kako se navodno izrazio Dačić, ali čini se da premijer nije mislio na to da i Ahila može poplašiti to što ga malo-malo zovu u policiju, istražuju katastarsku imovinu njegovog oca i preko tiražnih novina prete mu apsom svaki drugi-treći dan
Premijera – Passport trilogija
Oj, predstavo iz tri dela…
Andraš Urban ne kalkuliše i ne podilazi "turističkim" stereotipima, nego priču o životu na granici (i preko granice) postavlja ozbiljno, promišljeno, duhovito i nesmiljeno
Megatrendovi
Čist vazduh i pametni frižideri
Predviđanje globalnih kretanja važno je kako za politiku tako i za industriju. Ko tačno pogodi i ko se prvi prilagodi, taj će da pobedi, a ključni pojam pritom postao je "megatrend"
Parada ponosa 2013.
Ko je na čelu, a ko na začelju
Parada ponosa koja je zakazana za 28. septembar zapravo je prvi veliki test na kom će biti provereno ono o čemu je Aleksandar Vučić do sada govorio: evropska opredeljenost Srbije, odlučnost u poštovanju ljudskih prava, snaga države da se obračuna sa kriminalnim strukturama koje stoje iza huligana
Tv manijak
Nacionalna pantomima
Zoom
Toaletna politika: Direktor policije u klozetu, Srbija u govnima. Besni rat unutar policijskih frakcija. Vlast ćuti, a opozicija traga za platformom delovanja kao da ne vidi koliko ovaj slučaj smrdi
Ako bilo šta može da sruši u narodu rašireno uverenje da ova vlast vodi reformsku politiku, onda je to aktuelno prepucavanje prvih pendreka Srbije koji su isukani kao sablje u nekom jeftinom dramoletu i neće biti vraćeni u kanije dok nekog ne poseku
Intervju – Vuk Drašković
Vučić je kao apostol Pavle
"Ja sam i sâm sredinom devedesetih godina doživeo transformaciju. Pre formiranja višestranačja i na samom početku devedesetih, izgovarao sam neke neodmerene i prejake reči"
XXIII Ekonomski forum u Krinici, Poljska
Zapadni Balkan u predizbornom rascepu
Ekonomski forum u Krinici-Zdroj u Poljskoj (na slici), 23. po redu, značajan je događaj za Centralnu i Istočnu Evropu: "Istočni Davos", tepaju mu. Ideja je da se kroz debatu ostvari povoljna klima za razvoj političke i ekonomske saradnje između istoka i zapada Evropske unije, ali i između Evropske unije u današnjem formatu i susednih zemalja: Rusije, Ukrajine, Belorusije, Turske, Zapadnog Balkana, ali i Kine, mada se ne može reći da je ona – Kina, baš "susedna zemlja"
Navigator
Kome zdravlje u plastici leži
Bitka za Afriku
Kina je od početka veka utrostručila trgovinsku razmenu sa Afrikom. SAD i Japan pokušavaju da uhvate priključak
Slučaj »švajcarac« – Presuda koja je zatresla region
Pobeda građanske vojske
Presuda zagrebačkog Trgovačkog suda u slučaju kredita vezanih za švajcarski franak pokazala je čin pravednosti, a budućnost će pokazati šta to znači s aspekta prava i saglasnosti s propisima koji su važili u trenutku kada su krediti ugovoreni, a oni su najbitniji
Afera globalnog prisluškivanja
Evropa u raljama Velikog brata
"Ledeno doba transatlantskih odnosa" posle otkrića da je američka NSA u Nemačkoj nadgledala oko 500 miliona komunikacionih veza mesečno. Preko programa "Tempora" tajna služba ima uvid u 85 odsto komunikacija unutar Britanije. Da li će "vavilonska e-biblioteka" u planinama Jute ugroziti trgovinske pregovore SAD–EU
Esej – Evropska unija i ratovi u svetu
Između rata i mira
Upadljivo je kako se retko Evropska unija spominje u američkim medijima. Prošle godine, na američkim predsedničkim izborima, gotovo da nije bilo reči o njoj, a kada jeste, to je bilo uglavnom zbog ekonomske krize. Nikada se nije spominjala kao činilac u svetskoj politici. Kada bi Evropljani – podsetimo se da ih je oko pola milijarde i da su bogatiji od većine čovečanstva – vodili svetsku politiku, Sjedinjene Države bi je sigurno primetile. Možda ovo neprisustvo Evrope u američkim medijima ukazuje na veću krizu u Evropskoj uniji nego medijski izveštaji o protestima građana nezadovoljnih zbog nemanja zaposlenja i smanjenih plata
»Ruralni razvoj – efikasno upravljanje zemljištem«
Pokrenimo poljoprivredu
"Mi gledamo unapred i vidimo Srbiju kao deo Evropske unije. Onog trenutka kada postane članica i njena poljoprivreda bi trebalo da bude konkurentna poljoprivredi ostalih zemalja Unije. Mi radimo na tome."
Muke sa državnim deficitom
Letnji šlager srpske vlade
Srbija, čini se, odustaje od institucionalnih rešenja koja traže međunarodne finansijske organizacije, pa i od onih koja Evropska unija traži od zemalja sa kojima započinje pregovore o prijemu u članstvo i ponovo kreće nekim svojim "kreativnim putem" političkog i ekonomskog voluntarizma
Zoom
Najevropljanin i ostatak Srbije – Kako je Vučića u glavu pogodio zalutali kamen s Berlinskog zida
U kakvu to Evropu mi hrlimo na repu događaja, kao najveći pospanci među uspavanim evropskim narodima i šta će biti iza tih vrata kada nam se u nekoj ne baš bliskoj budućnosti odškrinu
Novogovor
Negativni sentiment
Krizni barometar
Na Balkanu ništa novo, dok se međunarodna situacija intenzivira
Možda briselske pregovore predstavnika Beograda i Prištine treba posmatrati i iz sledećeg ugla: među 58 evropskih konflikata, najčešći su oni koji se tiču autonomija (14) i secesija (14); pregled žarišta Hajdelberškog instituta za istraživanje konflikata pokazuje da je Balkan ugašeno krizno žarište, koje tinja...
Dijalog Beograd–Priština
Da li će baronesa Ešton dobiti Nobelovu nagradu za mir
Političko nasleđe Slobodana Miloševića
Nastavljači izgubljenog kovčega
U pravom smislu reči, Milošević nikada nije imao saradnike koji bi iz ubeđenja baštinili njegovo političko nasleđe, već samo – saučesnike. Nešto od tog duha saučesništva živo je i danas
