Sankcije Zapada primorale su Rusiju da se okrene trećim tržištima, a kontrasankcije koje je Moskva uvela zapadnim zemljama primorale su je da u većoj meri pokrene domaću proizvodnju. Ruski eksperti kažu da su negativne i pozitivne posledica sankcija uravnotežene i govore o starim boljkama ruske privrede – velikoj korupciji i uplitanju vlasti u biznis
Čovek koji je imao veliku moć od koje su zavisili mnogi životi i mnogi tragični događaji u proteklih deceniju i po umro je naprasno u prisustvu vlasti. Preti li Srbiji politička kriza zbog toga
Tek što se premijer Dejvid Kameron pobedonosno vratio iz Brisela saopštivši da se izborio za uslove pod kojima bi Velika Britanija trebalo da ostane u Evropskoj uniji, pretrpeo je udarac: njegov partijski drug, popularni gradonačelnik Londona Boris Džonson, prešao je na stranu pobornika breksita, izlaska Britanije iz EU, baš kao i pet ministara Kameronove vlade. Referendum je raspisan za 23. juni
Američko-ruski sporazum o primirju možda pojednostavljuje situaciju u Siriji u kojoj svi ratuju protiv svih. Namešta se scena za konačni obračun sa Islamskom državom
Postoji jedna vrsta unutarpartijske demokratije. Ono što je Ivica rekao o koalicionom partneru, pa dobro, to i jeste situacija u kojoj je red da se taj nivo odluka prepusti rukovodiocu. Ali zato ne pretresa govore i istupanja svojih saradnika, ne naređuje im šta da kažu, nego ljudi zaista govore šta misle a neki od tih ljudi su bujne prirode kao što je Milutin Mrkonjić
Dok bi većina zemalja EU najradije potpuno zatvorila granice za izbeglice, Nemačka hoće da uspori njihov priliv. Ključni saveznik u tom poduhvatu trebalo bi da bude Turska. Ishod je krajnje neizvestan
Makedonija je čitave prošle godine bila blokirana teškim sukobom vlasti i opozicije, a i u toj godini je ostvarila rast BDP-a za oko četiri odsto. Crna Gora je, kažu, u političkoj krizi, zbog ulaska u NATO i bučnog otpora koji toj politici navodno pruža opozicija, a prošle godine je ostvarila povećanje BDP-a za 4,3 odsto. Čak i Bosna i Hercegovina, koja nikako da formuliše nekakvu zajedničku politiku, u trećem kvartalu prošle godine dostigla je međugodišnju stopu rasta BDP-a od 3,1 odsto. Hrvatska je četvrtinu prošle godine bila bez vlade, pa je ipak povećala BDP za 1,7 odsto. Slovenija navodno ima "vladu amatera", a procenjuje se da je u prošloj godini podigla BDP za 2,2 odsto. Dakle, postavlja se pitanje zašto Srbija zaostaje, kad ni drugima nije lako i kad i tamo ima "nezdravih pojava"
Migrantska kriza se nastavlja, "ovo je samo prva velika godina izbeglica" – Pravo svakog tražioca azila je da bude saslušan i da njegov slučaj uđe u proceduru. Segregacija na bazi nacionalnosti predstavlja kršenje Ženevske konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine, ocenjuje UNHCR. Komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije odgovara da Srbija migrantima ne sme "podgrevati" lažnu nadu, jer odluku (ko prolazi, a ko se vraća) donosi onaj ko prima, zemlja koja je krajnja destinacija. Međunarodna zajednica mora da sroči zajednički i sveobuhvatan odgovor na izbegličku krizu
Zli jezici su u danu kad se glasalo o tužiocima govorili da poslanici vladajuće grupacije nisu dobili "obavezno uputstvo" za glasanje za tužioca za ratne zločine, a jesu za tužioca za organizirani kriminal
Reakcija na Sporazum iz Pariza u Srbiji očekivano je izostala. Samo je ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine potvrdila da se Srbija drži svog NDC (smanjenje emisija od 9,8 odsto sa uračunatim Kosovom). Za pet godina, međutim, Srbija će, kao i druge zemlje, revidirati svoj doprinos, a sledeće godine počinje i izrada klimatske strategije
Izbeglice sa Bliskog istoka ne žele da ostanu u Srbiju, a u tom smislu može se reći da izbeglički ili migrantski sistem u Srbiji, u načelu, funkcioniše dobro. Na terenu se mogu primetiti manjkavosti u organizaciji i kontroli procesa od čega ponešto jeste dlaka u jajetu, ali ima i trnja u oku
To je bilo potrebno ekstremnoj desnici: da zajaše na talasu straha od "hordi" islamskih izbeglica koje hrle ka Evropi da "otimaju radna mesta" i "nameću islam". Posle terorističkih napada u Parizu strah od "napada na blagostanje" pojačan je strahom od "prikrivenih islamističkih terorista" koji se "kriju" u nepreglednoj masi ljudi koja beži od rata i bede. Pobeda Nacionalnog fronta na regionalnim izborima u Francuskoj je poslednje upozorenje da bi točak istorije u Evropskoj uniji mogao da počne da se okreće unazad, u pravcu ksenofobije i nacionalnog egoizma. Dok Marin le Pen slavi, na istim onim pitanjima na kojima je ona napravila pravi darmar u Francuskoj pod pritiskom zdesna klima se vlada u Nemačkoj
Spremnost Srbije da menja svoje navike i zablude izgleda manja nego ikad
Uoči klimatske konferencije u Parizu, nedeljnik "Vreme" i Fondacija "Hajnrih Bel" organizovali su tribinu o pokušajima da se problem globalnog zagrevanja reši na različitim nivoima – od lokalnog do globalnog
Za nešto više od nedelju dana, 30. novembra, u Parizu počinje Konferencija UN o klimatskim promenama (COP 21), po nekima odlučujući sastanak za budućnost naše planete. Drugi su pak, nešto oprezniji u procenama, a poučeni lekcijama slične konferencije koja je 2009. godine održana u Kopenhagenu. Ipak, današnja geopolitička konfiguracija je nešto drugačija
Gotovo da nema druge teme oko koje su Evropljani toliko ujedinjeni kao oko klimatskih promena. Zajednički cilj Evrope na ovom terenu zvuči jasno, stručno i neumoljivo – ne dopustiti da globalna temperatura do 2100. godine poraste iznad dva stepena u odnosu na predindustrijske vrednosti
Privrednom krizom načetu i razjedinjenu Evropsku uniju preplavio je talas izbeglica i na površinu isterao njenu najveću slabost: nacionalni egoizam koji otežava bilo kakav dogovor o bilo čemu, a samim tim dovodi u pitanje opstanak EU kakva danas postoji. A i to je daleko od lepe ideje o zajednici naroda koja počiva na solidarnosti i zajedničkom evropskom identitetu
Svaka afera trebalo bi da dovede do nečije ostavke, ali ovde nijedna nije i neće. One se bave neprimerenostima, kako se ne bi bavile važnim stvarima i na taj način depolitizuju politiku. Ni na koji drugi način nije moguće objasniti kako je Srbija mogla da zaboravi zločine ljudima koji na svojim rukama imaju krv. Ovo su neki od zaključaka tribine "Kako se kreiraju afere", koju je nedeljnik "Vreme" organizovao u Kraljevu
Prvi program Radio Beograda svake nedelje u 10 časova emituje emisiju "Sedmica". Ove nedelje 18. oktobra gost urednice i voditeljke Ane Tomašević bio je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti dr Vladimir Kostić. U trenutku kada ovaj broj "Vremena" odlazi u štampu, u Predsedništvu još traje sastanak predsednika Nikolića sa premijerom Aleksandrom Vučićem i patrijarhom Irinejom, na kom je prisutan i dr Kostić. Razgovara se o "diplomatskoj borbi zemlje protiv prijema Kosova u Unesko"
Kada papa Franja govori o neophodnosti da se pomogne siromašnima, kada govori protiv trgovine oružjem, o Drugom kao bratu, a ne strancu, o ekologiji i čuvanju planete, o kulturi smrti koja je opsednuta konzumerizmom pa tu konzumerističku logiku prenosi i na živa bića, njegove govore prekidaju gromoglasni aplauzi. Izgleda da oni koji slušaju papu prečesto misle da on kritikuje onog koji stoji do njih, a vrlo retko shvataju da je kritika upućena baš njima
Sve se češće čuje da izbegličku krizu u Evropi treba rešiti na njenom izvoru – u Siriji. Sudeći po tome da tamo shodno svojim interesima iz vazduha bombarduju SAD, Francuska, Turska i Rusija, dok se na zemlji ne zna ko se sa kime bori protiv koga, talasi izbeglica će i dalje hrliti ka Evropi. Već sada narastajuće tenzije, nesuglasice zbog toga što Evropska komisija nameće obavezujuće izbegličke kvote i razmimoilaženja oko sudbine sirijskog predsednika Bašara el Asada u Siriji, ozbiljno ugrožavaju i inače finansijskom i dužničkom krizom ugroženo jedinstvo Evropske unije
Šta se i koliko promenilo u Srbiji nakon 2000. godine, do koje mere su opstali autoritarizam, nacionalizam, govor mržnje i devastacija institucionalnog života, koje su posledice petooktobarskih promena, koliko je revolucija uticala na političke promene u Srbiji i da li je Peti oktobar uopšte bio revolucija, neka su od pitanja na koja su odgovarali učesnici tribine "Peti oktobar – petnaest godina kasnije", koju su organizovali Forum ZFD i nedeljnik "Vreme" povodom obeležavanja godišnjice petooktobarskih promena. Učesnici tribine koju je moderirao Filip Švarm, odgovorni urednik "Vremena", bili su sociološkinja Vesna Pešić, sociolozi Slobodan Antonić i Jovo Bakić i predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović
Plačem, ali ne od suzavca, nego od prizora koji vidim. Deca su se nagutala otrovnog gasa, vrište i plaču. Dajem im vlažne maramice, pokazujem da ih stave preko usta i nosa. Guraju nas, tuku pendrecima, bacaju po zemlji. Jedan policajac me podiže, ponadam se – čuo je da smo novinari, prestaće. Ali, on me baca na zemlju, pod noge drugom policajcu
"Rusko-kineski odnosi danas su možda dostigli najviši nivo u čitavoj svojoj istoriji", izjavio je prošle sedmice ruski predsednik Vladimir Putin uoči svoje trinaeste posete Narodnoj Republici Kini. Na tome dve države ne žele da se zaustave. Cilj da se stvori ekonomski, politički i vojni savez koji može da parira Zapadu predvođenom Sjedinjenim Američkim Državama
Aleksis Cipras je bio primoran da raspiše vanredne parlamentarne izbore. Ako mu, međutim, ne pođe za rukom da formira stabilnu vladu, sve što je dogovoreno sa EU i međunarodnim poveriocima moglo bi da padne u vodu
Suočavanje sa prošlošću, nesuglasice oko poimanja vojne operacije "Oluja", današnji položaj Srba u Hrvatskoj, kultura sećanja, mogućnost pomirenja i povratak izbeglica neke su od tema o kojima je bilo reči na tribini koju su povodom 20 godina od operacije "Oluja" 3. avgusta organizovali nedeljnik "Vreme" i Forum ZFD. O ovim i drugim pitanjima razgovarali su prof. dr Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu Dejan Jović, osnivačica i voditeljica Centra za suočavanje s prošlošću Documenta Vesna Teršelič, profesor i jedan od osnivača Srpskog demokratskog foruma Petar Lađević i gradonačelnik Knina za vreme vojne operacije "Oluja" Drago Kovačević. Tribinu je moderirao Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"
"Jugoslavija, pa potom Srbija i, manje-više, sve ostale republike, imaju permanentan problem trgovinskog i platnog deficita još od 1919. godine. Dakle, mi imamo ceo jedan vek problema platnog deficita, a verujem da ćemo kroz pet godina biti u istoj situaciji kao danas – opet ćemo biti u MMF-ovom programu, biće sve isto. Ima jedna zanimljiva priča, mislim kod Borhesa, to je neko pisao i za Argentinu, a mislim da je i kod nas slična situacija: mi imamo cirkularnu istoriju"
