Prijavljeno je skoro 200 slučajeva majmunskih boginja u više od 20 zemalja. Belgija uvela karantin. Svetska zdravstvena organizacija smatra da nema potrebe za masovnom vakcinacijom
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
“Vučić će sam sebi stvoriti opoziciju, možda snažniju nego što ju je ikada imao. Ona će verovatno biti podržana i spolja, od Rusije. Rusija nije popularna ni prisutna u medijima i na društvenoj i političkoj sceni samo posredno, nego i neposredno. Na drugoj strani, čitavo desetljeće su razarane institucije liberalno-demokratske orijentacije, a tzv. Druga Srbija je pomerena na margine. Stoga ne treba da čudi što danas nema jake zapadne opozicije i što je opozicija veoma nejedinstvena po pitanju odnosa prema Zapadu i Rusiji. Paradoks je da će u toj situaciji mnogi na Zapadu tražiti od Vučića, kojeg su dosad kritizirali zbog vladanja čvrstom rukom, da se obračuna još žešće sa proruskom opozicijom nego što se obračunavao sa prozapadnom. Neće im više smetati neki porast autoritarnosti ili ignorisanje ‘narodne volje’”
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je sa ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država Kristoferom Hilom razgovarao o unapređenju bilateralnih odnosa, energetskoj diversifikaciji, evrointegracijama Srbije, kao i o aktuelnim geopolitičkim pitanjima i inicijativama za regionalno povezivanje, glasi zvanično saopštenje Predsedništva. Dakle, nezvanično: o uvođenju sankcija Rusiji, neutralisanju Milorada Dodika i priznavanju nezavisnosti Kosova
Uoči posete Zapadnom Balkanu predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel predstavio je svoju ideju za „reformu politike proširenja“. Proces bi, po njemu, trebalo da bude "sektorski, postepen i reverzibilan". Detalji bi mogli da budu poznati nakon sastanka lidera EU i Zapadnog Balkana 23. juna u Briselu
Srbija se polako, tiho i neprimetno usaglašava sa spoljnom politikom Evropske unije. Nakon sankcija Viktoru Janukoviču, Vlada Srbije se još u aprilu uskladila sa sankcijama koje je EU uvela režimu u Minsku zbog umešanosti u rat u Ukrajini, samo što se to u prorežimskim medijima ne spominje. Toliko o „principijelnoj“ politici neuvođenja sankcija koja „odoleva pritiscima“ zbog „ličnog sentimenta”, jer je Srbija bila iskusila sankcije Zapada
Protiv ulaska Srbije u NATO je 87,2 odsto građana, a 82,1 odsto je protiv uvođenja sankcija Rusiji, izjavio je Đorđe Vukadinović predstavljajući istraživanje Nove srpske političke misli
Veterani Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) su zbog zastrašivanja svedoka osuđeni na četiri godine zatvora. I pored dokaza da su "potcenjivački optuživali svedoke", dvojica pripadnika nekadašnje OVK oslobođena su dela optužbe koji ih tereti za odmazdu. To je prva presuda koju je donelo Specijalizovano veće u Hagu
“Verovatno će SNS i SPS formirati većinu u skupštini Beograda, gradonačelnik će onda podneti ostavku, predsednik Narodne skupštine raspisati nove izbore u nekom trenutku, a Vlada imenovati privremeni organ koji upravlja gradom. Ono što ključno treba da proistekne iz razgovora Đilasa i Vučića – ako su već otvorili liniju političkog razgovora vlasti i opozicije – jeste politička proporcija Privremenog veća da zaista buduće izbore pripreme ravnopravno vlast i opozicija”
Svoj antifašizam smo pogubili, ruski je korišćen da se prikaže politika sedenja na više stolica, a Dan Evrope obeležavamo kao zemlja kandidat, kao tuđu slavu
Na Beogradskoj berzi je danas prodato oko 6 odsto Naftne industrije Srbije. Vrednost prodaje je oko 7,2 milijarde dinara,
Kada se našao u situaciji da ga “pritiskaju” sa Zapada da uvede sankcije Rusiji, predsednik Srbije se u prvi mah nije dobro snašao, delovao je ošamućeno i u nokdaunu. Međutim, brzo se pribrao. Uz pomoć svojih marketinških stručnjaka usisao je temu sankcija i preusmerio je: sada više nije tema da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji, nego da li će se Srbija odbraniti sankcija koje joj prete sa Zapada ako svoju spoljnu politiku ne uskladi sa partnerima iz Evropske unije i Amerike
Posle konferencije za medije predsednika Srbije, u javnosti je nastupilo “tupilo od nekuženja”. O čemu to Vučić govori reagujući na tvrdnje američkog senatora
Oni koji se raduju činjenici da je Aleksandar Vučić na vetrometini i sam mora da odluči šta da učini u situaciji kada je svaka odluka samo izbor manje štete, a svaka šteta će biti katastrofalna, valjalo bi da se sete prethodnih ovdašnjih iskustava – vladaru se ponekad omakne, fukara koja je uz vladara uvek ostane na površini, a štetu kolektivno plaća ono što se zove narod
Jedni su za uvođenje sankcija Rusiji, drugi su protiv, a trećima treba još malo vremena da razmisle. Kao i po mnogo čemu drugom, opozicija nije samo podeljana po pitanju odnosa prema Moskvi nakon ruske agresije na Ukrajinu, već i do koje mere Srbija treba da se veže za Evropsku uniju
Studija Grinpisa pokazuje da Nemačka u ovoj godini za naftu i gas Rusiji treba da isplati 32 milijarde evra. U današnjoj političkoj situaciji to se interpretira tako da Vladimir Putin nemačkim novcem finansira rusku agresiju na Ukrajinu u kojoj se ubijaju nedužni ukrajinski civili. Vlada u Berlinu je pod pritiskom saopštila da će do kraja 2022. da obustavi kompletan uvoz ruske nafte, a ruskog gasa će se osloboditi 2024. godine
“Čini se da je osnovna podela u Evropi danas između tradicionalnih političkih stanaka najšireg centra i populističkih stranaka/pokreta, a ne između levice i desnice. Pri tome populističke stranke su do te mere hibridne da se ranije podele levo-desno čine kao obesmišljene. Srbija je specifična po tome što u njoj dominira populizam, a on je, kao i drugde, hibridan: preuzima tradicionalne obrasce od desnice, a socijalnu retoriku od levice”
Grupa od preko 200 univerzitetskih profesora, akademika, episkopa Srpske pravoslavne crkve i drugih istaknutih ličnosti pokrenula je danas u Beogradu peticiju kojom se od Vlade Srbije i predsednika Republike Aleksandra Vučića traži da ne uvode sanckije niti da bilo kojom odlukom dovedu u pitanje saradnju sa Ruskom Federacijom
Protiv su ulaska Srbije u EU, ne vole NATO, gaje ljubav prema Rusiji, neosuđuju rusku agresiju na Ukrajinu. Sa ostatkom opozicije bi možda i mogli da sarađuju na nivou Beograda, ali im više ili manje smeta Dragan Đilas
Srbi sa Kosova 3. aprila glasaće prvi put na teritoriji Srbije. Pa ipak, na današnjem skupu u Kosovskoj Mitrovici i Gračanici nisu protestovali zato što im je onemogućeno da glasaju na teritoriji na kojoj žive, već su tražili da se suspendovana predsednica Osnovnog suda u Mitrovici vrati na posao
Novi paket sankcija usmeren protiv ruskih kompanija uticaće, kako stvari sada stoje, i na poslovanje Naftne industrije Srbije (NIS) jer je u većinskom vlasništvu ruskog Gaspromnjefta. Zvanični Beograd smatra da se Srbija našla kao „kolateralna šteta“ evropskih sankcija protiv Rusije i traži izuzeće, koje se trenutno „razmatra“. EU Srbiji ukazuje već 10 godina unazad na gotovo nepostojeću diverzfikaciju u snadbevanju energentima i oslonjenost samo na rusku naftu
Kao i svaka batina i sankcije imaju dva kraja. Bumerang zapadnih sankcija će mnogo ozbiljnije pogoditi Evropu nego SAD i druge daleke zemlje
U Mariupolju je pogođeno pozorište u kome su se sakrivili civili. SAD su izdvojile dodatnih 800 miliona dolara za vojnu pomoć Ukrajini, a Bajden je Putina nazvao “ratnim zločincem”. Putin je prvi put upozorio ruske oligarhe spominjući ih u kontekstu “pete kolone”. U pregovaračkom mirovnom procesu pojavila se iskra nade
U novim okolnostima bilo bi razumljivo da se Unija – a time i političko-sigurnosni Zapad – proširi tamo gde može, i to sad, dok još uvek (možda) može. To je u prirodi geopolitičkog odlučivanja. Ako se sila A ne proširi na područje X, to će pokušati da učini sila B. Evropska unija je možda mogla da dozvoli luksuz da okleva sve dok je verovala da je jedina sila na evropskom kontinentu. Ona to više nije – i verovatno joj je to sada i samoj jasno
Sankcije – kao i svaka batina – imaju dva kraja. Bumerang zapadnih sankcija će mnogo dublje i ozbiljnije pogoditi Evropu nego SAD i druge daleke zemlje. Pre svega, jedino je Evropa teško zavisna od uvoza ruskog gasa, a pored toga evropske banke i preduzeća mnogo su više poslovali sa Rusijom nego druge države. Pritom će Evropa primiti nekoliko miliona izbeglica, koje treba negde smestiti i izdržavati. Čak i ako Rusija “kapitulira” i povuče se iz Ukrajine, Evropa je ta koja će platiti ceh obnove te ogromne zemlje sa više od 40 miliona duša
