Iz sukoba s realnošću, međutim, do sada niko nije izašao kao pobednik, uprkos impresivnim pokušajima. Zbog toga se problem solidarnosti u međudržavnim odnosima uvek postavlja na simboličkoj ravni i uvek znači poziv na uspostavljanje kriterijuma i načela
"Nasilje nad ženama ne bira ni vreme, ni adresu, ni društveni status", kaže Milana Rikanović, direktorka UN Woman u Srbiji. "Živimo u svetu preplavljenom informacijama, ali, nažalost, kada govorimo o nasilju prema ženama, nemamo precizne informacije o njegovoj rasprostranjenosti"
"Ceo kosovski politički spektar, uključujući vlast i opoziciju, protivi se ideji predsednika Tačija o promeni granica, zbog mogućih posledica i štete za Kosovo i ceo region. Korekcija granica je samo krovna ideja za razmenu teritorija. Tači kaže ‘korekcija granica’, ali mi to iščitavamo kao razmenu teritorija. Principijelno smo protiv menjanja granica, i to ne bi trebalo da bude tema u Briselskom dijalogu"
Sukobljena i sa Vašingtonom i sa Moskvom, suočena sa Bregzitom i jačanjem ekstremne desnice, rastrzana suprotstavljenim interesima privredno stabilnog severa i prezaduženog juga, izmorena finansijskom i migrantskom krizom, Evropska unija se nalazi na prekretnici. Dok Zapad proslavu stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata stavlja u kontekst sadašnjeg zabrinjavajućeg istorijskog trenutka, mi se bavimo rasporedom sedenja i time ko je Vučiću i Tačiju posvetio više minuta i koliko srdačnog razgovora
U redu je što je srpska vlast želela unapređenje saradnje sa Iranom, šta god da je razlog, privreda, turizam, kultura ili "dosadašnji principijelni stav Irana po pitanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova". Ali, ako nisu imali plan kako će se odupreti pritisku EU da ukinu viznu liberalizaciju sa Iranom, a bilo je izvesno da će do takvog pritiska doći, zašto su odluku o ukidanju viza uopšte donosili? Ako nisu znali šta će ta odluka značiti u pogledu povećanja broja Iranaca kao tražilaca azila u EU i Srbiji, šta su uopšte znali o Iranu? Ako već pristaju da usklađuju "politiku migracija" sa EU, zašto rade nešto što će biti prisiljeni da promene
Rodna neravnopravnost i nasilje nad ženama su dve strane iste medalje. Protiv oba se treba boriti podjednako i bez odlaganja. Ne možemo da rešavamo jedan problem, a da zapostavljamo drugi jer tako nećemo postići održive rezultate koji će promeniti njihov život
Od 2013. naovamo, o Petom oktobru elite na vlasti pokušavaju da naprave nešto što nije bio, u rasponu od beznačajnog incidenta preko državnog udara do velike pljačke umetničkih dela. Ipak, bez obzira na sve što se kasnije desilo, taj dan je bio pobeda i tu činjenicu ne može da opovrgne nijedan revizionistički pokušaj
I EU i SAD i NATO su zalegli za sprovođenje sporazuma između Skoplja i Atine, nakon čega bi Makedonija već sledeće godine mogla da postane članica NATO-a. Teško da će se to izjaloviti zbog protivljenja nekolicine poslanika u Sobranju ili propalog referenduma na koji je izašla jedna trećina upisanih birača
Između alpskih planina i gora predsednik Vučić i njegov kosovski kolega Tači su u prijateljskoj i skoro prazničnoj atmosferi naglasili spremnost da zajednički rade na iznalaženju konačnog rešenja za Kosovo kroz primenu teritorijalnog principa kao nove paradigme u pregovorima
Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu ubuduće će se više angažovati na svim izbegličkim rutama, ne bi li izbeglice zadržala što dalje od spoljnih granica Evropske unije. To je još jedan u nizu poteza briselske administracije da se reši izbegličko pitanje, koje je duboko podelilo EU i na kojem su do opasnih razmera ojačale desničarske partije
Zakon o zaštiti potrošača u Srbiji je donet 2014. godine. Kako izgleda primena zakona, ima li prostora za poboljšanja, kao i na šta se najviše potrošači žale? Odgovore na ova pitanja probali su da daju Višnja Rakić, pomoćnica ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Goran Papović, član Nacionalne organizacije potrošača (NOPS), Mirjana N. Stevanović, novinarka dnevnog lista "Danas" i Jovan Jovanović, član Centra za zaštitu potrošača Forum
U zemlji bolivarskog socijalizma, zavisnoj od cene nafte, može da se govori o tehnologiji propalih državnih udara koje su podržavale SAD. Pod udarom američkih sankcija Venecuela se sada bori sa nagomilanim dugovima i hiperinflacijom
"Kada se setite Vučićevih poseta Sarajevu, Srebrenici, Zagrebu ili Kosovu, vidite da uvek postoji ta cirkuska priprema po medijima. Ona ima za cilj da Vučića prikaže kao čoveka koji tobože gasi požare iako ih pre toga kao politički piroman sam zapali. Naivni se dive toj tehnici. Kažu – on je vešt političar. Ali to može da radi svako ko ima takvu moralnu strukturu da je spreman na baš sve i da svoje lične ciljeve ostvaruje manipulacijom medijima i javnošću uz pomoć ulizica i bednih ministara bez karaktera. To je pravi karakter vlasti u Srbiji u poslednjih šest godina"
O Puli ovih dana, o ne baš kvalitetnim filmovima u Areni, o sudbini "Uljanika" i stare kasarne, ali i o srpskom filmu u svemu tome
Aleksandar Vučić je simbol svega u ovoj zemlji, personifikacija autokratskog režima. On je i Beograd na vodi i Er Srbija i firme u kojima ljudi rade za dvesta evra i Kosovo i autoputevi i poljoprivreda – rečju, on je sve. I onda nam kažu – Savez je protiv Vučića. Ama, ljudi, nismo mi protiv njega lično, nego protiv onoga što on i njegov režim rade. Kada kažemo Vučić, mi kažemo i Rističević, Vulin, Stefanović, Zelja... Jer, između njih nema razlike. Savez je promena shvatanja politike u Srbiji – seli su ljudi koji ne misle o svemu isto i rekli – čekajte, ima nešto važnije od naših razlika. Ne možemo građanima da ponudimo da jedna vlast zameni drugu jer je zemlja podeljena, nego moramo da formiramo vladu uglednih, nestranačkih, stručnih ljudi da upravo oni pomognu i uvedu zemlju u normalu da bi Đilas, Obradović, Jeremić, Stefanović, Janković, Lutovac i drugi mogli jednog dana izaći na normalne izbore sa svojim stavovima
Tramp je Evropom prohujao kao uragan. Za njim je ostalo narušeno savezništvo. Evropski lideri procenjuju štetu koju je napravio i novonastalu situaciju u kojoj SAD više nisu partner na koga mogu da se oslone
Uvođenjem protekcionističkih carina na čelik, aluminijum i brojne druge uvozne proizvode iz gotovo svih najmoćnijih zemalja sveta, predsednik SAD Donald Tramp naljutio je i saveznike i konkurente, a globalnu ekonomiju uveo u nepredvidljivu spiralu trgovinskih ratova
"Primedbe koje je Venecijanska komisija dala su ozbiljne i vrlo su slične onima koje je i struka imala tokom debate o ustavnim amandmanima. Za Komisiju je neprihvatljivo da parlament bira javne tužioce, takođe je neprihvatljivo da ministar pravde bude u sastavu Vrhovnog saveta tužilaca. U stvari, nije sasvim jasno čime je ministarka pravde zadovoljna"
"Proširenje Evropske unije je ispravna ideja, kako za Zapadni Balkan tako i za Evropu, ali se ono ne događa jer je Evropska unija u krizi. Kriza ima tri komponente: prva je migrantska kriza, drugi problem je što evropske institucije ne funkcionišu, a treći – niko nije preterano velikodušan"
Džon Konibir, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Ajovi i autor knjige Trgovački ratovi, kaže da Tramp verovatno misli da mu veličina tržišta SAD daje puno moći u pregovorima u bilo kom trgovinskom sporu. Iako to može biti tačno u odnosima sa mnogo manjim, slabijim zemljama, to nije slučaj sa trgovinskim partnerima jednake veličine ili čak većim, kao što su Evropska unija ili Kina. "Ako nema velike razlike u ekonomskoj snazi, obe strane gube", ocenjuje Konibir
Rastuća nejednakost u svetu, slabljenje socijalne države, jačanje krajnje desnice i antisistemskih pokreta, separatistički pokreti, Bregzit, finansijska kriza, Donald Tramp, izlazak SAD iz Atomskog sporazuma sa Iranom, Severna Koreja, politička kriza u Italiji, rat u Siriji, zahuktavanje krize na Bliskom istoku – čini se da je svet na prekretnici, kao što je bio na prekretnici početkom 20. veka. Da li smo sto godina po završetku Prvog svetskog rata nešto naučili
Da li Italija može da bude primorana na poslušnost, kao što je to učinjeno sa Grčkom, i koliko protektorata Brisel i Berlin mogu da postave u nastojanju da spreče dezintegraciju Evropske unije
Nakon gotovo trideset godina od raspada komunističkih režima i ujedinjenja Evrope zasnovanog na demokratiji, proces evropskih integracija, pa i sâm mir, ponovo su ugroženi. Mnoge sadašnje tenzije i ratovi podsećaju na sukobe za koje se očekivalo da će biti razrešeni mirovnim sporazumima potpisanim nakon 1918. godine. Sve što je tada ostalo nerešeno sada je na šokantan način postalo aktuelno
"Zapadni Balkan je veoma podložan svim vrstama uticaja. I, zamislite, svi ovi uticaji su bezuslovni. Tako da imate usamljenu EU koja postavlja uslove Zapadnom Balkanu dok drugi igrači nemaju uslove, ali imaju uticaj i novac. Ako ste u Skoplju ili Beogradu, čak i u Prištini, što je više poželjno, vi se više kompromitujete prema EU ako se približavate Kini i Rusiji. Međutim, imate političare Zapadnog Balkana koji se oslanjaju na ispitivanja javnog mnjenja i misle da mogu da nadigraju Brisel u korist Rusije"
Povodom deset godina od osnivanja Evropskog fonda za Balkan, u Jugoslovenskoj kinoteci je 16. aprila predstavljena "Deklaracija o evropskom partnerstvu sa Balkanom" koja govori o neophodnosti intenzivnijeg angažmana Evropske unije u regionu i dovršavanju demokratske i socioekonomske transformacije Balkana
Sednica gradske skupštine na kojoj bi odbornici konačno izglasali da niški aerodrom "Konstantin Veliki" iz vlasništva grada Niša pređe u ruke Republike Srbije trebalo je da se održi 10. aprila. Sednica je otkazana do daljnjeg, iz redova Srpske napredne stranke moglo se saznati da će lično predsednik Aleksandar Vučić, kad uzmogne, doći u Niš i objasniti zašto bi za Nišlije i sve građane Srbije bilo bolje da aerodromom upravlja republička umesto gradske vlasti. Ne zna se da li će objasniti i da li to sve ima veze sa obavezama prema Vansiju, koncesionaru beogradskog aerodroma "Nikola Tesla". Ranije zakazani protestni skup u organizaciji Inicijative "Ne damo niški aerodrom" ipak je održan u devet časova ujutro, u vreme planirano za ključnu i spornu sednicu
