Organizovani kriminal na Balkanu - Ilegalna trgovina oružjem (14/3)
Rat, najbolji posao
Već je primećeno da je Slovenija od 1990. do 1995. više nego udvostručila svoje devizne rezerve. Janez Janša pokušao je to da objasni "otkupom stanova u društvenom vlasništvu", mada je dobro znao pravi odgovor, kao čovek koji je vodio sve operacije ilegalne trgovine oružjem, a tih je operacija bilo mnogo za vreme ratova na Balkanu
Srbija i EU
Peripetija na dva koloseka
Na dva koloseka, koji se udaljavaju, vode se tehnički razgovori o četvrtom poglavlju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU-u, a to znači o carinama, trgovini...
Feljton - Kriminal - Ilegalna trgovina oružjem (2)
Evropsko bure baruta
"U poređenju sa vladama, privatni biznis sa oružjem je sitnež", govorio je Sem Kamings, najčuveniji privatni trgovac oružjem šezdesetih i sedamdesetih godina. "Oduvek sam govorio: kada bi vlade poštovale svoje vlastite zakone i propise o prometu oružja, svetski mir bio bi na dohvat ruke. Ali, vlade to ne čine i nikada neće to učiniti"
Haški tribunal
Gotovo za Gotovinu
Posle hapšenja Ante Gotovine, 70.000 demonstranata u Splitu, uprkos pozivu vlade da se ne vitla "ustaškim, fašističkim i komunističkim simbolima", činilo je upravo to, uz bujicu šovinističkih i nacionalističkih parola
Narkotici
Veštački raj
Da bi se shvatilo do koje mere stimulansi amfetaminskog tipa (ATS) potiskuju prirodne droge, treba znati da je globalno tržište za ovu kategoriju procenjeno na oko 34 miliona ljudi, više nego za heroin i kokain zajedno, od čega gotovo osam miliona koristi ekstazi, i da se za njihove potrebe godišnje proizvode oko 400 tona ATS-a, od čega je četvrtina ekstazi. Metamfetamini se najviše koriste u Aziji i Americi, dok na evropskom tržištu suvereno vladaju amfetamini i ekstazi
Narkotici
Velika zelena pijaca
Mada se kanabis obično svrstava u lake droge, ne postoji nijedna kategorija narkotika čije je konzumiranje toliko rasprostranjeno i oko kog se vrti toliko novca. Paradoksalno, to tržište je najmanje pod uticajem organizovanog kriminala
Poljoprivreda i genetika
Izum bogatih, hrana za siromašne
Da li su genetski modifikovane ratarske kulture štetne ili korisne nije tema za diskusiju, jer niko konačan sud ne može dati. Tema je, međutim, kojom kulturom srpski poljoprivrednici, a time i cela zemlja, mogu da ostvare veću dobit. U bogatim evropskim zemljama potrošači su spremni da plate višu cenu za, recimo, kečap ako je napravljen od nemodifikovanog paradajza, čokoladu sa lecitinom od nemodifikovane soje. Neće, jednostavno, uopšte da ulaze u to da li modifikacija ima ili nema štetnih posledica. Neće da razmišljaju, jer im se može
Organizovani kriminal na Balkanu (8) – Narkotici (1)
Put svile i heroina
Kad god se reči "Balkan" i "droga" nađu u istoj rečenici, iskaču dva stereotipa: prvi je da najvažniji put kojim ilegalne droge stižu na Zapad vodi preko Balkana, pravo kroz srce bivše Jugoslavije; drugi je da prometom i distribucijom droge, na Balkanu i na Zapadu, dominira albanska mafija, tačnije kriminalne grupe kosovskih Albanaca. Kao i svi stereotipi, i ovi se zasnivaju na zrnu istine: tačno je da najkraći put od avganistanskih makovih polja do potrošača u gradovima Evropske unije vodi preko Balkana, kao i da ovdašnje tranzicione, postkonfliktne države, sa slabo kontrolisanim granicama i korumpiranim bezbednosnim i pravosudnim sistemima, ne predstavljaju ozbiljnu prepreku za krijumčare. Tačno je i to da kosovski Albanci, sa svojom dobro raspoređenom dijasporom, tradicionalnom porodičnom strukturom i za strance nerazumljivim jezikom, u poslednje vreme igraju važnu ulogu u nekim nišama ovog biznisa. Tačno je, međutim, i da je priča o narko-mafiji, baš kao i priča o terorizmu, plodno tle za političke zloupotrebe i manipulacije samozvanih eksperata. Ovo istraživanje, između ostalog, ima za cilj da razdvoji činjenice od uvreženih predrasuda i da što precizniju sliku stvarnog stanja
Evropski poslovi
Čin prvi, scena prva
Pribe "štiklira": državna zajednica, Hag, tri runde, pet tehničkih sesija, sledeća u decembru