Politika i štrajk glađu
Strasna sedmica Tomislava Nikolića
Štrajk glađu i žeđu Tomislava Nikolića, političke konfrontacije pod kontrolom. Nikolić na infuziji, Srbija "na čekanju"
Štrajk glađu i žeđu Tomislava Nikolića, političke konfrontacije pod kontrolom. Nikolić na infuziji, Srbija "na čekanju"
Tadić najavio izbore "posle Brisela"; Đelić – odlučivanje Evropske komisije o kandidaturi za 12. oktobar, naprednjaci ne odustaju da 16. aprila zakucaju na odškrinuta izborna vrata: stiropor 190 dinara po kvadratu, aprilska temperatura 5,9-15,9º C...
U javnosti se često prenebregavaju ekonomska i društvena komponenta obrazovanja onih koji nisu "na vreme" završili svoje škole, pa se učenje u odraslom dobu tretira kao lični interes. Evropska komisija je upravo nedostatak kvalifikovane radne snage navela kao problem razvoja privrede i stranih ulaganja u Srbiju. Projektom "Druga šansa" odrasli se ponovo vraćaju u školske klupe
"Zamislite da sa grupom prijatelja delite kuću. Smatrate da je dobro da stvari obavljate zajedno (kuvanje, žurke, odlazak na odmor…), ali ste ustanovili pravilo da se ništa ne preduzima bez pristanka svih ukućana. Nakon nekog vremena shvatite da, mada su stvari koje radite uspešne, ne činite baš mnogo toga, jer je teško postići saglasnost svih… Ubrzo zaključujete da bi vam, dugoročno gledano, bilo bolje da neke stvari ipak uradite, iako se sa njima slaže samo većina." Ovako se u Evropskom dnevniku objašnjava promena glasanja u institucijama EU, od prvobitne "stroge jednoglasnosti" na većinsko odlučivanje
Prema podacima Eurostata, u Evropskoj uniji školu tokom srednjeg obrazovanja napušta oko 14,4 odsto mladih od 18 do 24 godine. Svaki peti petnaestogodišnjak u Evropi ima problema sa čitanjem i pisanjem na nivou koji je potreban za dobijanje posla
Ne samo da nemamo zakone o zaštiti podataka u nekim izuzetno važnim oblastima, nego se i neki novi zakoni mogu nazvati kontroverznim
Novi Medijski savet (mandat 9 godina, svih 5 članova iz vladajućeg Fidesa) može da menja zakonske propise, da ih tumači kako hoće i odmah i po sopstvenom nahođenju kažnjava medije: televizije sa najviše 800.000 evra, a novine ili internet portale do 90.000 evra. To doprinosi autocenzuri potencijalnih kritičara vlasti premijera Viktora Orbana. Ali, to ni izdaleka nije sve, čime zemlja koja trenutno predsedava EU nervira Brisel
Pre nekoliko godina Evropska komisija je sprovela istraživanje "Evropljani i njihovi jezici". Cilj je bio da se utvrdi koliko stanovnika evropskih zemalja može da se sporazumeva na jeziku koji im nije maternji. Zemlje u kojima se titluju filmovi stoje bolje od onih gde se ceo program sinhronizuje