Endrju Pejdž, šef Odeljenja za Zapadni Balkan u britanskom Ministarstvu spoljnih poslova, moderirao je Panel o Zapadnom Balkanu kojim je otvorena prva "Globalna konferencija o medijskim slobodama"
Kako je moguće da državne institucije tvrde da nisu znale koliki je dug JAT-a? Da Komisija za kontrolu državne pomoći poništava sopstvena rešenja? Da se ponovo ne zna kada bi to Er Srbija mogla da posluje sa dobitkom i na osnovu kojih zakona se netransparentno ponovo na desetina miliona evra srpskih poreskih obveznika upumpava u Er Srbiju
"Ako sve sudije i tužioce uklonite sa funkcija, ko će vam ostati? Imate li nove ljude koji mogu popuniti te pozicije? Tako možete završiti u haosu. Ne kažem da je nemoguće zadržati ljude iz prethodnog sistema. Imali smo taj problem u postsovjetskim zemljama, da zadržimo ljude koji su nas podsećali na prošla, teška i loša vremena. Ali čak i u sovjetsko vreme nisu sve sudije i tužioci bili loši ljudi, to je sigurno. Neki su zaista radili sa najboljim namerama, treba svaki slučaj i svačiju prošlost posmatrati posebno u okviru ispravnog postupka"
Mitovi, realnosti i opcije javne politike
Ključno je pitanje da li su Vučiću, posle izveštaja Evropske komisije, uzdrmane pozicije jakog lidera kakvima se u ciničnom svetu politike smatraju oni koji obezbeđuju političku stabilnost u uslovima koji su složeni
"Ako pričamo o uslovima za ulazak u EU, član 49. Ugovora o EU kaže: ‘... države koje dele vrednosti Evropske unije pobrojane u članu 2...’, a to su, pre svega, demokratija, vladavina prava, nezavisnost institucija, zaštita ljudskih i manjinskih prava. Dakle, to je prvi uslov i to se prvo gleda – da država ima demokratiju koja funkcioniše. A mi upravo u tim fundamentalnim stvarima imamo jasan trend nazadovanja"
Krah tradicionalnih partija, jačanje radikalne desnice – evropska politika je konačno ponovo zanimljiva. Evropska unija nije propala niti će propasti, ali nas čeka pet burnih godina u kojima se odlučuje kako će izgledati u narednim decenijama
Priča o onome što se u Crnoj Gori zbiva između Kneževića i Đukanovića ujedno je fascinantna i onespokojavajuća. Ona svedoči o tome šta je potrebno da "zarobljena država" – a takve su, prema Strategiji Evropske komisije, sve zemlje tzv. Zapadnog Balkana – makar počne da puca i da istina počne da se oslobađa
Matera, grad koji je iz svoje nesreće i bede uspeo da postane Evropska prestonica kulture – model za budućnost
Sagovornik "Vremena", pukovnik u penziji Srećko Prentović podseća da je tadašnji premijer, a današnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, "dok je cela Srbija bila u šoku i neverici i dok još niko nije ni naslućivao mogući uzrok nesreće, brže-bolje izjavio: ‘Gašića i Lončara neću da dam!’ A tada ih niko nije ni tražio. I nikome ta rečenica nije bila jasna u tom trenutku. Ali je nije on džaba izgovorio"
