Ovu zbirku možemo čitati i kao bedeker za bekstvo od svih oblika napadne kolektivne svesti, (avan)turistički priručnik ispisan rukom autora koji već tri decenije održava neokrnjen moralni kredibilitet za pisanje takvih udžbenika
Prvi put od kad je uspostavljena moderna muzička industrija, ukupni obrt novca od koncertne aktivnosti, doskora smatrane za prateću promotivnu delatnost, premašio je obrt od prodaje snimljene muzike. Ova informacija je saopštena na konferenciji u Londonu koja okuplja najveći skup koncertnih agenata iz celog sveta. U toku je jedna od najkrupnijih promena u istoriji muzičkoj biznisa, čije posledice još niko do kraja ne može da proceni
"Kada sam postao ministar za telekomunkacije u prvoj vladi nakon demokratskih promena, zamolio sam da se donese u kancelariju neki mali tepih iz depoa savezne vlade. Sutradan sam zatekao persijski tepih četiri puta četiri, potpuno nov, na kome mi je bilo neprijatno da hodam koliko je bio debeo. Zamolio sam za objašnjenje sekretara Ministarstva, koga sam nasledio u tom ministarstvu, i dobio obrazloženje – gospodine ministre, u administraciji važi pravilo: ukoliko vi naručite olovku, mi vam kupujemo ‘Monblan’"
U čitavom svetu sveopšti pragmatizam preovlađuje na uštrb međunarodnih principa, kako pravnih tako i moralnih normativa. Evropske političke stranke, i leve i desne, gube svoj identitet u lavirintu sveopšte krize
Na kraju skupa G20 svi su izražavali veliko zadovoljstvo i jedinstvo. Tačno je da su dogovorene mere daleko konkretnije nego što je to uobičajeno kada veliki broj država treba da postigne konsenzus oko gorućih pitanja. Ali, na koji način će se izboriti sa krizom, o tome će ipak odlučivati svaka nacionalna vlada za sebe
Na jubilarnom sastanku Severnoatlantske alijanse, najbolje su se provele Turska i Rusija
Sada, usred zločinačkog, genocidnog rata, niko nema smisla za apstraktnu pravdu, a racionalna i pametna rešenja deluju nestvarno, smešno i gotovo uvredljivo. Srpski i hrvatski ratni vođi bi, naime, prihvatajući ovaj bosanski ustav, morali potpisati da su idioti
Najveće zemlje zapada gledaće da održe bojkot Srbije, odnosno "Jugoslavije", koja će polako postajati raj za švercere. Zemlja svakojakog kontrabanda i međunarodnog kriminala, što je, takođe, privredna grana od koje se može lepo živeti, kako pokazuju neki južnoamerički primeri
Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije i poslanik, o Predlogu zakona protiv diskriminacije (Radio Slobodna Evropa)
Boris Tadić ne mora previše brinuti za svoju političku budućnost... Ali ne bi smeo ni da se baš previše kocka. Politička fortuna se ponekad zna okrutno poigrati čak i sa svojim dojučerašnjim miljenicima
Koliko je ostalo onih kojima bi osnivač Socijalističke partije Srbije, dugogodišnji predsednik Srbije i Jugoslavije i neosuđeni haški optuženik i danas mogao da poruči: "Volim i ja vas!"
To što je neko idealan predsednički kandidat, ne znači i da će biti idealan predsednik. A to kakav je Boris Tadić predsednik, iako je gotovo neopazice već zagazio u drugu godinu svog drugog predsedničkog mandata, još uvek niko ne može sa sigurnošću reći. Pune četiri godine svog predsednikovanja on je proveo u kohabitacionoj zavetrini, pojavljujući se i oglašavajući samo onda kad to on ili njegovi savetnici nađu za shodno, više brinući o svom i stranačkom rejtingu nego o važnim državnim poslovima – kojih, pošteno govoreći, nije baš mnogo ni imao
Stav Beograda prema evropskoj misiji na Kosovu dovodi u sumnju proevropsku orijentaciju vlade Srbije
Nova, deveta po redu knjiga Teofila Pančića posvećena je prevedenoj prozi
Prema prognozama analitičara Banke Engleske, u Velikoj Britaniji će se 2009. broj nezaposlenih popeti na preko tri miliona. Mediji pišu o mogućem bankrotu države i ukazuju na ogromni budžetski deficit, dugove banaka i opasnost od socijalnih nemira
Počeće i prolećna politička sezona (redovno zasedanje Skupštine Srbije). Hoće li se nastaviti loša beskonačnost, ili će ovde konačno početi ozbiljan razgovor o Srbiji u krizi koja plavi istok i zapad. Šta možemo da naučimo od drugih
Knjiga Frane Cetinića Praški kolateralni dnevnik, proljeće 1999 - Nazovi NATO radi umorstva, iz koje prenosimo nekoliko segmenata, pisana je u proleće 1999, a objavljena u proleće 2000. ("Vreme", Samizdat b92). To je dnevnik koji je vremenom dobio na vrednosti jer obavešteno, džentlmenski pošteno i lucidno govori o spin doktorima i intelektualcima koji su oblačili maskirne uniforme i potpirivali atmosferu kaznene ekspedicije, o drugim intelektualcima koji nisu bili uhvaćeni u zamku "radosne apokalipse" i koji su se toj ratnoj retorici suprotstavljalai, o dendijima humanitarne stvari kao što je Bernar Kušner - i o političarima koji su postupali po formuli "bombardujmo, a posle ćemo videti šta ćemo". Ovo je drugi deo izabranih segmenata Cetinićevog Kolateralnog dnevnika
Knjiga Frana Cetinića Pariški kolateralni dnevnik, proljeće 1999 - Nazovi NATO radi umorstva, iz koje prenosimo nekoliko segmenata, pisana je u proleće 1999, a objavljena u proleće 2000 (Vreme, Samizdat b92). To je dnevnik koji je vremenom dobio na vrednosti jer obavešteno, džentlmenski pošteno i lucidno govori o spin doktorima i intelektualcima koji su oblačili maskirne uniforme i potpirivali atmosferu kaznene ekspedicije, o drugim intelektualcima koji nisu bili uhvaćeni u zamku "radosne apokalipse" i koji su se toj ratnoj retorici suprotstavljali, o dendijima humanitarne stvari kao što je Bernar Kušner - i o političarima koji su postupali po formuli "bombardujmo, a posle ćemo videti šta ćemo"
"Sve što znam o politici, naučio sam od doktora Vojislava Šešelja" (Tomislav Nikolić, januar 2008)
Rat je bio prljav jer se nije mogao nastaviti nikako drukčije osim protiv civila, inače bi bio izgubljen. Perspektiva je bila katastrofalna: ne mogu se upotrebiti trupe na zemlji da se rat brzo završi, ne može se nikome objasniti zašto se vodi, zločini su bili očigledni, a gore od svega: nipošto se ne smije stati, i ovakav rat se mora dobiti inače je gotovo sa prestižom svjetske sile i ulogom NATO-a u izgradnji novog svjetskog poretka
Ubeđenje Evropskog parlamenta je da svaka država pre nego što može da pristupi Evropskoj uniji treba da pokuša da reši svoje unutrašnje probleme, naročito one koji se tiču njenog teritorijalnog i ustavnog ustrojstva
