Liederi tri najveće zemlje Evropske unije su u poseti Ukrajini. Došli su da pruže podršku Ukrajincima i daju uverenja da će im pružati finansijsku, humanitarnu i vojnu pomoć dokle god to bude bilo potrebno. Krajnji cilj je povlačenje ruskih trupa sa okupiranih ukrajinskih teritorija
Naduvana vest o mogućoj privatizaciji Elektroprivrede Srbije samo je poslužila vlastima da još dublje zatrpaju ono što jeste najveći problem u ovom trenutku i što je isključivo njihova odgovornost: katastrofalno stanje u EPS-u koji ne proizvodi dovoljno struje za Srbiju
“Kao što je onaj naš despot sa Dedinja doživeo poraz na svakom polju – vojnom, političkom, nacionalnom i unazadio ovu zemlju za ko zna koliko decenija – tako će i ovaj iz Kremlja. U svakom narodu ima takvih, a pogotovo tamo gde nema kontrole vlasti. Gde god su isključeni demokratski mehanizmi, pre ili kasnije će se pojaviti neko ko će da napravi karambol i od svoje zemlje i od onih okolo”
Međusobne simpatije ili animoziteti, poštovanje ili nepoštovanje političara na vlasti u dobroj meri utiču i na bilateralne odnose zemalja. Od raspada SFRJ četiri nemačka kancelara su, svaki na svoj način, uticali na sudbinu ljudi u postjugoslovenskom prostoru. Navedimo samo kao primer očigledno nežan, gotovo majčinski odnos Angele Merkel prema Aleksandru Vučiću i neskriveni animozitet koji Olaf Šolc nije naročito prikrivao u ophođenju sa Vučićem
Da li su netačni navodi vlasti da će od ove fabrike guma u Zrenjaninu građani Srbije, a posebno oni u Banatu, imati veliku korist? “Hvalisanje vlasti u vezi s Linglongom je sve ređe i sve tiše jer realnost postaje očigledna”, kaže za “Vreme” Duško Kokot iz Građanskog preokreta. “Od te fabrike dobili smo kršenje jednakosti aktera na tržištu, robovski rad, trgovinu ljudima, zlostavljanje životinja, pune ortopedije povređenih na gradilištu, a puniće se i onkologije kada počne proizvodnja. Cela Srbija ješće zagađenu hranu iz Banata. Nekoliko stotina obećanih radnih mesta nije vredno tolike štete. Linglong je dobio na poklon od Srbije više od 85 miliona evra i treba da radi više od 20 godina kako bi kroz poreze vratio državi toliku pomoć”
U još jednoj izazovnoj godini, Coca-Cola HBC Srbija i Bambi nastavili su sa inovacijama i razvojem biznisa, ali i poboljšanjem svih indikatora kad je reč o zaštiti životne sredine, kao važnoj oblasti održivosti
Da li smo do te mere depolitizovani, dekomponovani, desupstancijalizovani, da više ogromnom većinom ne marimo ni za šta i ništa ne može stvarno da nas pokrene, a i ako nas pokrene, zaustaviće nas prva grančica na putu? I da li smo razvili toliki imunitet na bazične činjenice da ništa ne probija opne naše uznegovane ravnodušnosti
“Kao što je onaj naš despot sa Dedinja doživeo poraz na svakom polju – vojnom, političkom, nacionalnom i unazadio ovu zemlju za ko zna koliko decenija – tako će i ovaj iz Kremlja. U svakom narodu ima takvih, a pogotovo tamo gde nema kontrole vlasti. Gde god su isključeni demokratski mehanizmi, pre ili kasnije će se pojaviti neko ko će da napravi karambol i od svoje zemlje i od onih okolo”
Tri godine nakon što je proradio sistem preko kojeg su građani prijavljivali ekološke probleme, u Ministarstvu zaštite životne sredine uveli su novi. Istraživanje CINS-a i BIRN-a pokazuje da je firma koja je napravila novi sistem izabrana na spornom tenderu, kao i da je, nekoliko meseci od puštanja u rad, u toku nadogradnja sistema. Ceo posao će koštati više od dva miliona evra
Prema Feliksu Kanicu, Srbija druge polovine 19. veka pokušavala je da uhvati korak sa novim evropskim tokovima i idejama, sve se više okretala velikim zapadnim uzorima nastojeći da ih prilagodi svojoj sredini. Kanic, Evropljanin, radovao se tome
Dok premjeri Crne Gore i Albanije Dritan Abazović i Edi Rama u Kijevu pružaju podršku Ukrajini u borbi protiv Rusije, situacija u Severodonjecku je dramatična. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski govori o “bolnim gubicima” i od Zapada traži hitnu isporuku protivraketnog oružja. Ruska komanda u Severodnjecku poziva ukrajinske vojnike da polože oružje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će do kraja nedelje primiti delegaciju ratnih veterana kako bi sa njima razgovarao o zahtevima koje imaju - da pokušaju da pronađu način kako da se poboljša njihov položaj. Imali su i veterani sa Košara Vučiću nešto da poruče: da je njemu možda i teže nego što je njima bilo 1999.
Evropski parlament nedvosmisleno poziva Srbiju da uvede sankcije Rusiji i vrati zemlju na put ka Evropskoj uniji. Već drugu godinu zaredom srpske vlasti se pozivaju da reše slučajeve organizovanog kriminala i visoke korupcije
Aleksandar Vulin o najkrvoločnijim bandama, predsedniku svih Srba, sili velkih koji od Srbije traže sve, i zaborav, ali ne i oprost što su ubijali srpsku decu i bombardovali je
Kancelar Nemačke Olaf Šolc se tokom svoje dvodnevne balkanske turneje dohvatio mnogih problema, a ni jedan nije rešio. To nije bilo ni očekivano. Kancelar je hteo da pokaže da ovaj region nije zaboravljen u vilajetima EU, ali i da kod kuće pokaže da je spoljnopolitički aktivan
„Verujem samo u onu opoziciju koja ima hrabrost i ideje, u opoziciju koja se dokazala konkretnim akcijama i koja je pokazala da su joj zemlja, vode, šume, vazduh i budućnost zemlje važniji od fotelja i funkcija“
Kancelar Nemačke je u Prištini praktično pozvao Kosovo i Srbiju da se međusubno priznaju, jer dve zemlje koje se ne priznaju ne mogu biti članice Evropske unije
Najavljena poseta premijera Crne Gore Dritana Abazovića Srbiji biće tek peta poseta nekog crnogorskog zvaničnika u poslednjih deset godina. Za to vreme niko od zvaničnika iz Beograda nije bio u Podgorici, što dovoljno govori o odosu predstavnika „bratskih“ naroda
Za razliku od Bugara i Nemaca, koje je Katarina Velika nastojala da u što većem broju naseli na putanji realizacije tzv. “Grčkog projekta”, Srbi preseljeni u Ukrajinu su se skoro u potpunosti asimilovali već početkom 19. veka. Mada u Ukrajini i do dan-danas ima dosta ljudi sa prezimenima srpskog porekla, broj građana koji se izjašnjavaju kao Srbi veoma je mali
Kosovski premijer odbio je u četvrtak ponudu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Srbija kupuje lignit sa Kosova u zamenu za struju ili novac. Ekonomsku saradnju uslovljava priznanjem Kosova i distanciranjem Srbije od Putina
Za ministarku energetike Zoranu Mihajlović Rusija nije pravi prijatelj Srbije, jer da jeste, ne bi se Lavrov u ovoj situaciji samopozvao u Srbiju, a i Moskva bi Beograd „zamolila“ da joj uvede sankcije i tako braći Srbima olakšala život. Za ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina Lavrov je, međutim, baš pravi, dokazani prijatelj Srbije, a bez Rusije Srbima života nema. Pa ko šta voli dok Vučić ne odluči koga Srbi imaju da vole
Zbog protivljenja najavljenoj poseti ruskog ministra spoljnih poslova, Natan Albahari iz Pokreta slobodnih građana dobio je opasne pretnje. U isto vreme, Dveri traže otkazivanje dolaska nemačkog kancelara, valjda kao odmazdu. A ni za pola sata obraćanja u Dnevniku RTS-a predsednik Srbije nije uspeo jasno saopštiti šta je tačno njegova spoljna politika
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), spoljnotrgovinska robna razmena najveće evropske privrede sa Srbijom iznosila je 6,5 milijardi dolara – Srbija je iz Nemačke uvezla robe u vrednosti od 3,77 milijardi dolara, a u Nemačku izvezla robe u vrednosti od 2,74 milijarde dolara. Što se tiče Rusije, nakon porasta robne razmene sa 2,58 milijardi dolara u 2017. na 3,56 milijardi u 2019, usledio je pad na ispod 2,5 milijardi tokom “kovid” 2020. godine, a potom i blagi rast na 2,8 milijardi 2021
Coca-Cola HBC Srbija uvodi inovaciju u pakovanju
U par navrata javnost je “čekićarila” mesecima da Aleksandar Vučić donese odluke o sudbini svojih saradnika koji su nešto, je li, zeznuli. Nikada se zapravo nijednog nije odrekao, ali je veoma uspešno – takoreći aikido zahvatom – iskoristio napise o njima u nezavisnim medijima, kako bi ih marginalizovao i ponizio. I inače, svako ko bi iz njegovog okruženja podigao glavu i, u paranoičnim vizijama, predstavljao mu potencijalnu konkurenciju, bivao je javno išamaran, ali mu na kraju ipak ništa ne bi falilo. Tek da svako zna svoje mesto u hijerarhiji moći. Najviše ceni saradnike koji se sami šamaraju i ponižavaju, poput premijerke Brnabić
“Slobodna kritička misao postoji, ali nije dovoljno masovna, nema je koliko bi trebalo da je bude. Ima autorskih i uredničkih tekstova koji su avokacija slobodne kritike režima, opozicije i svega onoga što treba da bude predmet posmatranja profesionalnih novinara. Sada je pored svih pritisaka, ucena i presija po tom pitanju, ipak daleko bolje nego devedesetih jer, između ostalog, iza pojedinih medija stoje ljudi koji mogu da izdrže pritiske vlasti. Ali, daleko od toga da je novinarima danas lako – nije”
