Reportaža – Prođoh Sajam knjiga, prođoh štandove...
Apsolutni hit
Repete stihovi budućeg akademika, Matija na foto-ćupriji, knjiga o Hrvatima u kojoj se za pozitivnim mišljenjem nije tragalo, Dragoslav Mihailović sa gomadnim ljudima...
Na licu mesta
Čuvari bazena u zimskom periodu
Od oko 4000 stanovnika, koliko se procenjuje da trenutno živi u Babušnici, oko 2000 je bez posla, a oni koji rade primaju u proseku oko 20.000 dinara. Danas i zaposleni i nezaposleni mogu lako do bazena jer se kupališni kompleks nalazi u blizini centra varoši, preko puta zatvorene i u travu zarasle fabrike "Standard"
Drugi svetski rat i današnji zakoni
Ko je sve ratovao u Srbiji
Ostavljajući po strani sam novouspostavljeni mehanizam kojim će pravo na restituciju imovine imati svi za koje nije dokazano činjenje ratnih zločina, ipak se javlja pitanje: na koga ovo danas može da se odnosi? Ko su zapravo kolaboracionisti? Kada i gde na teritoriji Srbije su delovali kvislinški pokreti? Koliko su masovni i koliko ih je uopšte bilo
Fudbal
Malo dobrih ljudi
Akademska razmena sa SAD
Danas studenti, sutra lideri
Učesnici programa akademsku godinu provode na univerzitetima u različitim državama SAD. Pohađaju kurseve iz svog polja studiranja, volontiranjem pomažu zajednicu u kojoj borave. Programima stručne prakse u američkim firmama neki od njih stiču prva radna iskustva. Program je pokriven punom stipendijom, što podrazumeva plaćene troškove školarine, hrane, smeštaja, transporta, mesečnog džeparca i zdravstvenog osiguranja
Svečanosti povodom Dana oslobođenja Jagodine
Zlatna kravata u perspektivi života
Nagrađen ministar Dačić, nagrađena najstarija baba, nagrađeno četvoro dece za hrabrost susreta sa gradonačelnikom... Palma, u svoju najsvečaniju kravatu sa leptirići plavi, najavio da će i dalje bude isto, i jedinstveno, da Jagodinaca ima bude još više, te da će oni prečim putićem u Evropu
Vreme kapitala
Istorija pohlepe
Kao dobar model kako bizarno unutrašnje zlo jednog pojedinca nanosi bol stotinama i milionima nejakih, pohlepa je od Dantea do Olivera Stouna nezaobilazna tema u umetnosti. Ali isto tako i u istoriji politike
TV manijak
Ko je slađi
Ivo Andrić, pozorište, Oliver Frljić, Bosna, Pismo iz 1920. godine
Nišan na licu anđela
Ovogodišnji pozorišni festival MESS, a može se uostalom, unapred reći, i celu teatarsku sezonu u Bosni i Hercegovini, obeležila je predstava Pismo iz 1920. godine Olivera Frljića. Svojom prvom režijom u zavičaju, a nakon što je u širem regionalnom kontekstu već stekao slavu i reputaciju, Frljić se potvrdio kao trenutno najzanimljiviji post-yu pozorišni režiser. Uzevši čuvenu Andrićevu priču kao predložak, ali u zaista najlabavijem mogućem smislu, Frljić je zapravo ispisao svoje pismo iz 2010. godine
Izjava nedelje
»On je obilazio most više nego Sloba!«
Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, na otvaranju mosta kod Beške, pohvalio je predsednika Tadića. (B92)
Lisica i ždral
Odbačeni koncepti
Ličnim ću prisustvom zaštititi vaše ljudsko pravo da budete drukčiji od mene, od doktora Jovana Marića i primarijusa Dragana Markovića Palme
R.E.M. (1980–2011) – Mirna dezintegracija
Kraj sveta kakav su znali
Posle trideset i jedne godine postojanja, 21. septembra 2011. članovi grupe R.E.M. objavili su da se razilaze i da bend više ne postoji. Posle petnaest albuma, završila se era R.E.M.-a. Ostali su pesme i sećanja
Intervju – Ljiljana Hadžibabić, rukovodilac sektora za energetsko-tehničke poslove Agencije za energetiku
Najugodnije su državne jasle
Prethodni Zakon o energetici odredio je ko ima pravo da izađe na tržište i da nađe sebi snabdevača, da "zaobiđe" EPS i kupi struju gde god hoće, od koga god hoće. Po novom, koji je stupio na snagu polovinom ove godine, određeno je ko mora da se snabdeva na slobodnom tržištu
Nuspojave
Dobri otac Adam
Sve je nametljivija analogija s turobnim tridesetim godinama: levica poletno delegitimizuje demokratski poredak, ali desnica iz toga politički profitira
TV manijak
Budi muško na moj znak
Rasprava o »Bafetovom zakonu«
Oporezivanje milionera
Kada je Voren Bafet, težak 50 milijardi dolara, napisao da plaća procentualno manji porez od svoje sekretarice, to je inspirisalo američkog predsednika Baraka Obamu da predloži zakon o većem oporezivanju najbogatijih. Ideju podržava dve trećine američkih birača, pa i Bil Gejts, i francuski i nemački biznismeni, ali ona ima i žestoke protivnike: mnoge milijardere, a i "reganovce" i "fridmanovce", koji su bili i za "zatvaranje javnih parkova", a sada se protive takozvanom Bafetovom zakonu
In Memoriam – Vasilija Radojčić (1936–2011)
Glas čist kao suza
Svi volimo one koji žive to što pevaju – Toma, Bili Holidej – ali su nam potrebni i oni koji stoje kod zavese na pozornici i kao vanjski, svevideći narator umesto autorefleksije daju čitavu sliku, odnosno što više moguće od nje. Pogotovo kad je reč o svetu koji smo znali samo kao daleki eho. Vasilija Radojčić je bila takva pevačica
Književnost – Roberto Bolanjo, prvi klasik 21. veka
Duhovi grada
Nije živeo ni stotinu dana nakon svog pedesetog rođendana, a posle smrti je postao najveća ozbiljna književna zvezda dosadašnjeg toka dvadeset prvog veka. Roberto Bolanjo (1953–2003) i njegov opus najnoviji su dokaz da priče i romani o pesnicima i piscima ne moraju biti sterilni i dosadni. Njegov magnum opus, petodelni roman 2666, pojavljuje se pred srpskim čitaocima u izdanju Lagune i prevodu Igora Marojevića
Srbi u Libiji
Taoci građanskog rata
Rat u Libiji zatekao je priličan broj naših građana. Većina se početkom rata evakuisala, ali neki su ostali u Tripoliju i mestima zapadno od glavnog grada, gde mesecima nije bilo sukoba, nadajući se da će se sve nekako završiti, razmišljajući o nepodignutim platama i deci kod kuće koju treba školovati. Neki od njih su u Libiji godinama, i jednostavno nisu hteli da napuste bolnice u trenucima kada su tamo bili najpotrebniji. Bilo je onih koji se nisu na vreme evakuisali, a kasnije se nisu usudili da krenu prema Tripoliju jer su putevi bili nesigurni
Lisica i ždral
Parada ponosa
Baja Mali Knindža opevao je na svoj način Mladinu Novaka, istina je, nije više šala, Nole opet ubio Nadala
Osvećenje crkve na Ubu
Cane bez ordena
Tokom "svečanosti za pamćenje" Stanko Subotić Cane, koji je vele dao za crkvu nekoliko miliona evra, nije ni pomenut. Jedino se na mermernoj ploči pored ulaznih vrata u crkvu moglo pročitati "Crkva pamti dobrotvora Stanka Subotića iz Uba"
Zoom
Novo ubijanje Zorana Đinđića – I kakve veze s predstojećim izborima imaju Svetlana Vukajlović i ekselencija Aleksandar Konuzin
Možda je Vukajlovićka kriva, a možda i nije. Ne bih da se mešam. Ali nekako sam posumnjao u ceo predmet kad sam u novinama pročitao besmislicu, izdiktiranu u nekom od represivnih kabineta, da je Vukajlovićka "napustila zemlju krajem avgusta i čim se vratila (polovinom septembra) bila je uhapšena na vratima kuće na Dedinju". Kojim je to zakonom zabranjeno da se ode na odmor u prvoj polovini septembra
Nuspojave
Palmotićeva 8
Da je bilo što nije bilo, ne bi Milovan Đilas bio "srpski Havel", nego bi Vaclav H. bio "češki Đilas". Eto, tolka je bila Đilasova znamenitost i ugled
