Esej
Zapis jednog zavisnika
Kada vodim princezu na balet, a to traje sat vremena, nosim barem tri knjige. I sve tri mi se čitaju u isto vreme. Zato je najbolje poneti i četvrtu
18. Festival autorskog filma
Predlozi za gledanje
Osamnaesto izdanje kultne beogradske filmske manifestacije, Festivala autorskog filma (FAF), održaće se od 28. novembra do 5. decembra. U glavnom programu festivala biće prikazano devetnaest ostvarenja koji daju reprezentativan presek savremenih tokova svetskog autorskog filma. U ovom broju donosimo izbor filmova sa ovogodišnjeg FAF-a koje ne biste smeli da propustite
Kultura sećanja – Stjepan (Stevan) Filipović (1916–1942)
Šta čekate? Što trpite?
Knjiga "Stevan Filipović – Istina o istorijskoj fotografiji" Mirjane Belić-Koročkin-Davidović i Radivoja Davidovića, u zajedničkom izdanju autora i Čigoja štampe, sadrži dve priče, obe podjednako važne: o Stjepanu (Stevanu) Filipoviću i o legendarnoj fotografiji Stevana na vešalima, sa uzdignutim pesnicama, nekoliko trenutaka pred smrt, 22. maja 1942. godine u Valjevu. Zaokruženim i potpunim podsećanjem na kratak život Stevana Filipovića, autori knjige započeli su put koji bi bilo dobro nastaviti, put ka rehabilitaciji antifašističke prošlosti i spasavanju od zaborava simbola te prošlosti
Moj muški život
Zvocanje
Šta preostaje muškom čeljadetu kojemu se stalno zvoca? Ima dva načina da preživi, ne računajući bekstvo od kuće u osamnaestoj godini i razvod svake dve-tri godine – što ionako ne vodi nikud
Kultura sećanja – Sudbina Podunavskih Švaba i informbiroovaca (ceo tekst)
Pa, znate kako je, ubijalo se
U Vajmaru je u organizaciji Memorijalnog centra "Buhenvald", a u saradnji sa moskovskom institucijom Memorijal, otvorena izložba "Gulag – tragovi i svedočanstva 1929–1956" o logorima u Sovjetskom Savezu za vreme Staljinove vladavine, kroz koje je prošlo oko 20 miliona zatvorenika. Memorijalni centar "Buhenvald" je sebi stavio u zadatak da, osim istraživanja užasa nacizma, proučava i pojave makar i samo donekle slične onome što se događalo u nacističkoj Nemačkoj. U okviru pratećih priredbi o logorima u bivšoj Jugoslaviji, o "logorisanju" Podunavskih Švaba i o "administrativnom upućivanju na društveno korisni rad" na Golom otoku, o tome kako je Mirko Tepavac zgrožen stanjem i "robovlasničkim" odnosima koje je zatekao celo rukovodstvo jednog logora u kome su bili zatvoreni Nemci poslao na Sremski front, govorio je Ivan Ivanji. Taj govor prenosimo u celosti
Kultura sećanja
Logor u komšiluku
Slika o vučjacima koje pujdaju na zatvorenike nekako je postala deo opšte predstave o nemačkim koncentracionim logorima. Ja sam bio tamo, ja sam to doživeo, a ipak je scena u kojoj sam učestvovao kao statista bila toliko nezamisliva, da sam kasnije počeo da sumnjam u sopstveno pamćenje. Sve dok šezdeset godina kasnije nisam pronašao potvrdu da je na zapoved komandanta logora u Magdeburgu njegov nemački ovčar, na moje oči, zaista jednog zatvorenika izujedao na smrt. Komandant se zvao Teofrid Alter. Posle rata bio je taksista u Beču i umro prirodnom smrću, pre nego što se neko setio da bi možda trebalo da mu se sudi
Esej Džonija Štulića
Sve bijaše pošteno i dragom Bogu pristupačno
Džoni Štulić o Kosovskom boju i Marku Kraljeviću, ko je i kakav je Marko bio, i zašto je na Kosovo zakasnio
Rusija – Suđenje bendu Pussy Riot
Đavo u pankerskom ruhu
Trima ruskim pankerkama formalno se ne sudi zbog uvrede veličanstva (crimen laesae maiestatis) Vladimira Putina, već zbog napada na crkvu. Vernici traže spaljivanje veštica, borci za ljudska prava da se puste na slobodu, zapadni mediji zgražaju se nad gušenjem slobode govora u Rusiji i tome slično, a Vladimir Vladimirovič širokogrudo izjavljuje da očekuje blagu presudu za devojke
Intervju – Boro Stjepanović, glumac
Kako sam pucao na Sarajevo
"Sredinom juna 1992, neka srpska vojna ili policijska formacija provalila je u naš stan i sina i mene nasilno mobilisala. Rafal u vrata, a onda: ‘Neka izađu svi muškarci!’ Sišao sam sa sinom. Ispred zgrade su već bile okupljene ostale komšije. Postrojili su nas, rasporedili: Srbe na jednu, Hrvate i Bošnjake na drugu stranu. Sjećam se, Nikola Šupica – ogroman, krupan čovjek u nekim razvaljenim papučama, magistar ekonomije, govori četiri strana jezika – pobunio se kada su ga izveli: ‘Ja sam Jugosloven!’, rekao je. ‘Neću sa vama!’ Nije pomoglo; kao i nas, i njega su odvojili na srpsku stranu. Odveli su nas na Vrace, iznad Grbavice, gdje su bili smješteni srpski magacini i komanda. Zadužili smo puške. ‘Napunite ih!’, naredili su. Kako da ih napunimo, bog te vidio! Pokazali su nam i komandovali: ‘Pucaj!’ Na Sarajlije, na komšije, na prijatelje, na braću... ‘Samo prebacujte preko Miljacke!’, vikali su"
Masakr u Koloradu
Krvava premijera Betmena
Deset od dvanaest Holmsovih žrtava odrastalo je u "post-Kolumbajnskoj eri" (nakon masakra u srednjoj školi "Kolumbajn 1999. godine u Litltonu, SAD). Ta deca su od malih nogu bila obučavana da u slučaju opasnosti od napadača sa vatrenim oružjem, momentalno spuštaju roletne, zaključaju vrata, bace se na pod, i ostanu tihi. Niko u toj bioskopskoj sali nije ni slutio da je baš to bio trenutak kada je trebalo primeniti naučeno
Zoom
Tri keca i sedam dasaka – Šta iz banalnosti izdvaja Mlađana Dinkića, Emira Kusturicu i Dragana Šutanovca
Opis iz naslova je karakterističan za igru preferans. S tim kartama obazrivi viču "dalje" a agresivni licitiraju u nadi da će "kupovinom" da povežu štihove. Ovde su, izgleda, svi agresivni