Vreme solidarnosti – Srbija u kandžama izvršitelja

15.maj 2019. Milica Čubrilo Filipović

Rat države protiv sopstvenih građana

Dobrila Petrović, penzionerka deložirana iz svog stana u Njegoševoj ulici, na Vračaru, u Beogradu, u jesen 2017. godine, sa ćerkom i dvoje unučadi od 2 i 6 godina, prinuđena je da po svoj prilici do kraja života dve trećine svoje penzije od 40.000 dinara isplaćuje izvršiteljki Mirjani Dimitrijević, poznatoj po svom surovom a i isplativom pristupu. Na pitanje Dobrile da li država može da joj pomogne, Gradski sekretar za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević odgovorila je: "Smestite se u prihvatilište za odrasla lica, decu dajte u Zvečansku u centar za nezbrinutu decu, a majka dece nek se snađe"

Intervju – Danilo Ćurčić, programski koordinator Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11

19.decembar 2018. Ivana Milanović Hrašovec

Stop unapređenju ljudskih prava

"Odbijanje preporuke znači da u narednih četiri do pet godina Srbija neće raditi na unapređenju sistema zaštite ekonomskih i socijalnih prava"

Festival (2)

21.jun 2017. Sonja Ćirić

Ptičica koja ide okolo i smeta

Nedavno je završen književni festival Krokodil, poznat po izuzetno angažovanom stavu prema stvarnosti u regionu, debatom o Deklaraciji o zajedničkom jeziku, na kojoj su učestvovali Snježana Kordić, Igor Štiks, Dragan Markovina i Teofil Pančić

Intervju – dr Goran Nikolić, Institut za evropske studije

20.januar 2016. Radmilo Marković

Neće biti nove svetske ekonomske krize

O padu na svetskim berzama, ceni nafte, usporavanju rasta Kine i kako to utiče na Srbiju

Lični stav

02.decembar 2015. Branislav Vujadinović

Očaj i nada »švajcaraca«

U moru zanimljivih događaja na srpskoj političkoj sceni, skoro neopaženo prolazi protest korisnika kredita indeksiranih u švajcarskim francima, koji od prošle subote organizuje Udruženje bankarskih klijenata Efektiva. Nije ni čudo, ako bismo ono što se danas u Srbiji dešava predstavili filmskom terminologijom, sudbina otprilike 21.000 korisnika koje je ekstremno jačanje švajcarskog franka spram svih vodećih svetskih valuta dovelo do ivice bankrota, deluje kao teška i dosadna socijalna drama. Naspram toga je napeti psiho(pato)loški triler sa elementima špijunaže i kontrašpijunaže, dvorskih spletki i psihijatrijskih dijagnoza. Jasno je šta privlači veću pažnju publike

Intervju – Sreto Malinović, brigadni general u penziji

14.oktobar 2015. Igor Salinger

Sedam meseci za sedam žrtava i četiri helikoptera

Neprijatno me iznenadilo odsustvo hrabrosti čelnih ljudi države i lanca komandovanja Vojskom da brzo preduzmu određene mere iz svoje nadležnosti, za šta su imali dovoljno činjenica koje ih obavezuju na postupanje. To je sigurno uzdrmalo poverenje pripadnika vazduhoplovstva i Vojske u svoje pretpostavljene i stvorilo im osećaj nezaštićenosti

Muke sa kreditima

20.januar 2015. Branko Vujadinović

Težak teret „švajcarca“

Dramatičan skok kursa švajcarskog franka u odnosu na evro posejao je paniku kod ljudi koji su podigli kredite u švajcarskoj valuti, ne samo u Srbiji. Države poput Mađarske, Hrvatske, Poljske su već preduzele ili najavljuju da će preduzeti korake u pravcu zaštite svojih građana čije je "dužničko ropstvo" preko noći postalo nepodnošljivo. U Srbiji takvih koraka još nema, najave o zaštiti zvuče neubedljivo, ali su zato sve jači glasovi koji kažu da su "Švajcarci" sami krivi za ono što im se desilo. "Vreme" prenosi gledište jednog od korisnika takvih kredita u našoj zemlji o iskustvima koja deli sa svojim sapatnicima i načinima na kojima bi se iz sadašnje situacije moglo izaći

Društveno odgovorno poslovanje – Ernst Bode, Messer Tehnogas

03.decembar 2014.  

Birokratija i apsurdni zakoni guše svako, pa i društveno odgovorno poslovanje

"Postoji veoma snažna potreba jačanja saradnje nauke i privrede, čija važna komponenta treba da bude i podizanje nivoa svesti o značaju kontrole uticaja na životnu sredinu, kao i da vodeće firme treba da pomažu obrazovanje kao deo društveno odgovornog poslovanja"

Kultura sećanja

07.januar 2014. Filip Švarm

Ko je heroj 1914.

Iako neretko nepismen, tek iznad granice siromaštva, do svetskog rata kretanja uglavnom ograničenog na okolinu svoga sela, srpski vojnik, seljak, sebe doživljava isključivo kao slobodnog čoveka. Ne ratuje za kolonije, evropsku i svetsku dominaciju, moreuze ili prodor na Istok; patnje i žrtve podnosi isključivo braneći svoju porodicu, selo, zemlju – svoje pravo na ravnopravnost sa svima ostalim. Zato i pobeđuje onako garav, u nagorelom šinjelu i raspadnutim cipelama

Novi zakon o parničnom postupku

02.februar 2012. Tatjana Tagirov

Muke građanina pokornoga

Koalicija za pristup pravdi tvrdi da je ograničavanje dostignutog nivoa ljudskih prava i sloboda novim zakonima očigledno i postaje nepodnošljivo kad je u pitanju pravo na pristup pravdi

Iz ličnog ugla – Sedam pravih tačaka

28.oktobar 2010. Nenad Popović

Model sa greškom

Izgleda da je jednom od tvoraca ovog modela mnogo lakše, a sigurno i politički isplativije, da u medijima kritikuje opoziciju i prethodnu vladu Vojislava Koštunice nego da ponudi konkretna i realna rešenja za oporavak srpske privrede

Intervju – Dragan Simić, profesor na Fakultetu političkih nauka

09.jun 2010.  

Korektno i kompleksno

"Bezbednost zemalja članica NATO-a danas se brani hiljadama kilometara daleko od njihove teritorije. Pretnje više ne dolaze od pojedinih država, već se radi o: terorizmu, ekstremističkim organizacijama i sajber terorizmu. Zato danas NATO želi da sarađuje sa svima. Bezbednosni kontekst je potpuno nov, pretnje su globalne. Više ništa ne možete da rešite odvojeno od drugih"