Sadašnje vreme
Veštačka inteligencija ante portas
Kako je veštačka inteligencija naterala na reakciju papa Franju, američku vladu, Stivena Hokinga, Nika Kejva, Meril Strip i srpsku opoziciju
Feljton: Alhemija bombe (1/4)
Titov reaktor
Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” donosi odlomak iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča
Međunarodni odnosi
Vučić sa Orbanom i Erdoganom, svoj sa svojima
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da današnji susret sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, koga smatra prijateljem, ima posebnu simboliku. On je rekao da je sa mađarskom delegacijom razgovarao o brojnim projektima, kao i da je sa Orbanom dogovorio kako će dve zemlje u slučaju opasnosti po energetsku bezbednost
Deca sa smetnjama u razvoju
Nadrilekarstvo: Kursevi za lečenje autizma na Instagramu za 497 evra
Na društvenoj mreži "Instagram", protekle nedelje je u centar pažnje dospeo profil "Reši autizam”. Na njemu jedna žena, roditeljima dece sa autizmom i drugim razvojnim poremećajima nudi "kurseve" za rešavanje njihovih problema i to ne za sitan novac
Mađarska
Svetostefanski snovi Viktora Orbana
Banat, Bačka, Srem i Baranja, cela Hrvatska, Boka kotorska, cela Bosna i Hercegovina, rumunski deo Banata sa Temišvarom i cela Transilvanija, manja parčad Slovenije i Italije – sve to obuhvata Svetostefanska Mađarska o kojoj sanja Viktor Orban. Malo li je. Ali ko je bio taj Sveti Stefan? I šta je Svetostefanska Mađarska? I zašto je mađarska kruna sveta
Superprovodljivost
Kad polete vozovi, jagode i žabe
Današnja ekonomija bazira se na teoriji (ne)održivog razvoja. Bez ekonomskog rasta, ceo globalni svetski poredak urušio bi se sam u sebe. Taj rast, nažalost, pogubno deluje na našu životnu okolinu i mi tek odnedavno pokušavamo da se nosimo sa tim izazovom. Superprovodnici nove generacije, uključujući one hipotetične koji funkcionišu na sobnoj temperaturi, predstavljaju čudotvorni materijal koji treba da umanji štetne posledice nekontrolisane ekspanzije čovečanstva: ovi materijali mogu da uspore klimatske promene, da smanje emisije štetnih gasova, podignu efikasnost mašina i unaprede kvalitet života na način koji smo dosad videli samo u naučno-fantastičnim filmovima
Izvan svih banalnosti
Nije upao ni u jednu zamku velikog i čuvenog pisca – svetski priznatog, nagrađivanog, prevođenog i čitanog
Intervju: Miloš Cvetković, foto-reporter
Narod je stradao svuda
“Biću neskroman, sve sam ih zeznuo – i naše i njihove. Zašto kažem da ne mogu da me svare. Prvo imam gde Srbi proteruju muslimane, onda godinu dana kasnije muslimani proteruju Srbe. Oni ne veruju u to, ali evo ih slike. Vukovar, imaš stradanje Srba i imaš stradanje i proterivanje Hrvata. A i Srbi bi hteli da pobrišem ove slike i ostavim one gde su oni žrtve. A nije tako bilo”
Bioskop: Openhajmer
Apokalipsa na dugme
Openhajmer je priča o čoveku koji je političarima u ruke predao oružje za masovno uništenje, bombu kakvu svet ranije nije video. Poigravajući se vremenskim tokovima, crno-belom i kolor fotografijom, Nolan polako gradi svoju priču. Trosatno trajanje filma trebalo bi da mu obezbedi dovoljno prostora da kaže i prikaže sve što želi. Ipak, preko dosta toga se samo preleti
Na licu mesta: Holandija
Domaće medijske slobode, međunarodna policija i sudovi
Kako je biti novinar u Holandiji, kako se Evropol bori protiv prekograničnog kriminala i u toj borbi pomaže mnogim državama, šta rade međunarodni sudovi u Hagu
Tito i javnost
Najbolji loš govornik na svetu
Javni nastupi predsednika su se ozbiljno pripremali. Pojedina ministarstva ili druge ustanove davale su pismene predloge, a komisija u njegovom kabinetu, koji smo zvali “maršalat”, sve bi utanačila. Tito je relativno često držao govore u javnosti, ali uvek određenim povodom, držeći se teme, uvek iznoseći stav predsednika države. Retko bi odstupao od unapred napisanog teksta. Nikada ti nastupi nisu prelazili u nekakvo ćaskanja sa publikom, ma kome da se obraćao. Imao sam utisak da je on mrzeo da čita govore koje su pisali za njega iako bi ih prethodno pogledao i odobrio