"Nisu svi stereotipi o Balkanu loši, naprotiv. Konačno, ono što mislim da je proizašlo kao veoma dobro iz getoizacije Balkana jeste što se po prvi put desilo, bar od kada znam za sebe, da su balkanske države postale zainteresovane jedna za drugu"
Autor Klanice pet i Kolevke za macu umro je u svojoj osamdeset četvrtoj godini. Tako mu je to
"Nalazimo se pred čudnom pojavom: ukoliko jedna osoba 'tvrdi' da je veći broj njenih sunarodnika ubijeno – utoliko ta osoba ima veće zasluge i smatra se većim nacionalistom. Drugim rečima, da li je jedna osoba ‘izdajnik’ svog naroda ako ne ‘nalazi’ da je bilo toliko žrtava kako se to na svim stranama tvrdi?" Ove redove ispisao je Bogoljub Kočović u knjizi "Sahrana jednog mita – žrtve Drugog svetskog rata" u Jugoslaviji (Otkrovenje, Beograd, 2005) čije izvode na sugestiju i uz dozvolu priređivača londonskog izdanja Desimira Tošića prenosimo u ovom broju "Vremena". Dr Bogoljub Kočović je po obrazovanju pravnik, doktor prava u Parizu posle rata, potom naučni saradnik u Francuskoj, a potom je u Sjedinjenim Državama i u Francuskoj prešao na ekonomske studije, posebno na statistiku... Prvo izdanje ove knjige izašlo je u Londonu 1985. U njoj je tada izrečena opomena da "kod izvesnih preovlađuje još uvek ideja... da međunacionalni obračuni nisu završeni, odnosno koji žele, ako im se prilika ukaže, da se ‘svete’, da ‘nastave’ sa građanskim ratom...". Na knjigu nije bilo reakcija nekoliko godina, a onda je izbio rat. Po njegovom okončanju, licitacijama o starim žrtvama dodate su licitacije o novim...
Reputaciju ideološkog čistunca i poverljivog partijskog kulturtregera, Dušan Popović je dobio polovinom 1950. godine, kada su "Književne novine" objavile njegov kritički osvrt na Jeretičku priču Branka Ćopića. Istina, Dušan Popović sada piše da je tada bio prinuđen da u svoj tekst ugradi i Đilasove najtvrđe ocene (ali da je uspeo da ublaži oštricu osude prema Zuki Džumhuru koji je tu priču ilustrovao)
Sve te strašne senke imaju svoja imena u sećanju, imena sazdana od vatre i lojalnosti, imena čista, obična, stara i uzvišena, poput imena soli i vode... Da, kako izabrati samo jedno ime, među tolikim ućutkanim
Roman Filipa Rota knjiga je velikog i širokog zahvata, jedna od onih kakve se danas malo ko usuđuje i da zamisli, a kamoli da napiše
Grigorije Samojlov je u Beogradu i mnogim drugim gradovima bivše Jugoslavije ostavio vidan trag o sebi i svom vremenu. Zaštitni znak njegovog opusa je Palata penzionog fonda činovnika i služitelja narodne banke na Terazijama 29 iz 1938. godine. Ova zgrada je odredila sliku ambijentalne celine terazijskog skvera
U galeriji Konaka kneginje Ljubice u Beogradu u toku je izložba Ecce Homo (Figura u poljskoj umetnosti od polovine XX veka do danas), izbor od 52 eksponata iz kolekcije Pjotra Novickog. Na ovoj jedinstvenoj izložbi predstavljeni su svi pravci i rukavci u savremenoj poljskoj likovnoj umetnosti
Beogradski sajam u periodu 1937–1940. značajan je bar iz dva razloga. On predstavlja dokaz da je gradnja Novog Beograda (preko Save) počela 1936/7. Drugo, svedoči da je srpska arhitektura tog vremena bila na nivou najmodernije evropske arhitekture
Veliki projekat o nastavi moderne istorije na kome je radilo 60 istoričara iz 11 zemalja jugoistočne Evrope, pretočen u četiri istorijske čitanke, na nov način govori o najbolnijim balkanskim temama: Osmanskom carstvu, nacijama i državama u jugistočnoj Evropi, balkanskim ratovima i Drugom svetskom ratu
Na početku kosovskih pregovora u zvaničnim istupima različitih međunarodnih političara ipak dominira poruka da nema unapred datog rešenja. To može biti injekcija za umirenje, ali ne treba zaboraviti da se ovaj čin balkanske drame odvija i u periodu kada se traži rešenje da se ceo region nekako upakuje u evropski paket
