Pozorište

Između ždranja i…

Jaroslav Hašek: Švejk; dramatizacija Kata Đarmati i Slobodan Obradović; režija Veljko Mićunović; Beogradsko dramsko pozorište

Jačanje desnice

„Fašista“ uskoro na čelu nemačke pokrajinske vlade? ​

Sve više političkih posmatrača, preživelih žrtava Holokausta i stručnjaka za ekstremizam, upozorava na posledice jačanja desničarskih stranaka u Nemačkoj. Isovremeno, u Tiringiji bi „fašista“ Bjern Heke mogao da postane novi šef pokrajinske vlade

Godišnjica

Sto godina od rođenja Aleksandra Tišme: Dijagnostičar ljudske prirode

Da citiramo Teofila Pančića: onaj kome baš sada treba potanko crtati ko je i šta je bio Aleksandar Tišma, taj će i od sada moći sasvim lepo da živi bez „balasta“ takvog saznanja. Njima se ovom prilikom i ne obraćamo

Ratovi juče, danas i sutra

Kamo se denuo Mir Božiji

Na kraju ove 2023. godine tokom koje je proliveno toliko krvi i tolikim ljudima nanet neizmerljiv bol, sa velikim strahom razmišljam da li nova 2024. godina može da bude još strašnija. Ako se zagledamo u istoriju, odgovor nam se neće svideti

Industrijska baština

Via Dolorosa vojvođanske tranzicije

Širom Vojvodine nižu se desetine zatvorenih ciglana, kudeljara, pivara, mlinova, šećerana... Nekadašnji stubovi privrede postali su postaje na vojvođanskom tranzicionom Križnom putu da svedoče o slavnim danima ovdašnje industrije

Pozorište

Preigravanje nauštrb fokusiranosti

Priča u romanu jeste ispričana iz ugla dečaka, ali kada se na sceni uspon nacizma predstavi kao dečija igra, onda užas zla koje od pojedinačnog raste ka opštem gubi oštrinu i težinu. Problem sa gomilanjem igre i improvizacije je potcrtan time što svi glumci igraju po više uloga

Nedelja

Razglednica

Krovovi imaju oči

Sibinj, rodni grad aktuelnog predsednika Rumunije etničkog Nemca Klausa Vernera Johanisa, zbog odnosa prema manjinama dobio je titulu Evropske prestonice kulture 2007, a danas pleni svojom istorijskom baštinom, tolerancijom, potpuno sačuvanim starim gradskim jezgrom i cenama tri puta nižim od beogradskih

Kultura sećanja – Vek Marije Kalas

Patnja primadone koja je izgubila glas

Ponovo se oživljava priča o životu Marije Kalas, nevoljene ćerke grčkih imigranata iz Njujorka, koja je karijeru počela pod okupacijom u Atini, postala primadona u La Skali, Kovent Gardenu i Metropoliten operi, čašćena epitetom La Divina – Božanstvena. Bila je kapriciozna i žudela je za ljubavlju; bila je ozloglašena zbog nesrećne romanse sa Aristotelom Onazisom, bogatim i neukim brodovlasnikom. Taj će odnos isisati iz nje volju za životom; njen unikatni sopran – koji je uneo dramu u italijanski belkanto – počeće da bledi. Umrla je u Parizu, sama, a njenu su urnu ukrali, pa našli na ivici groblja Perlašez, a pepeo rasuli po Egejskom moru

SAD: Kriza u Predstavničkom domu Kongresa

Dom bez domaćina

Po prvi put u istoriji Sjedinjenih Američkih Država opozvan je predsedavajući Predstavničkog doma Kongresa. Do sada su “domaćini” donjeg doma Kongresa ostajali na funkciji barem dve godine, koliko im traje jedan mandat. Doskorašnji predsedavajući kongresmen Kevin Makarti, izabran u januaru ove godine za prvog čoveka Predstavničkog doma tek iz rekordnog 15. puta, ušao je nakon smene po drugi put u istoj godini u neformalnu “Ginisovu knjigu rekorda” američke politike

Baština

Sudbina “švapskih crkava”

Rimokatoličke i protestantske crkve u naseljima u kojima su Nemci pre 1945. godine činili većinu vernika doživele su različite sudbine: neke su srušene odmah nakon rata, druge se redovno održavaju, uglavnom prilozima nekadašnjih stanovnika tih mesta, dok one u trećoj, najvećoj grupi – stoje zapuštene i ruševne kao ruglo i opasnost po bezbednost meštana

Sedamdeset godina od prekretnice u SSSR

Jugoslovenska daća za Staljina

U četvrtak 5. marta u 4.35 ujutru objavljen je drugi lekarski bilten i obznanio da se zdravstveno stanje druga Staljina pogoršava. U 18.30 novi bilten: akutne smetnje kardiovaskularnog sistema, veoma otežano disanje, stanje zdravlja druga Staljina je veoma ozbiljno. Uvodnik lista “Pravda” istoga dana pisao je “o velikom jedinstvu Partije i naroda”, a pored Lenjina i Staljina pomenut je samo Georgij Maljenkov. To se moglo shvatiti kao siguran znak ko će zauzeti prvo mesto u SSSR. A onda je “seljačina” Nikita Hruščov izigrao sve

Intervju: Zoran Milutinović, profesor UCL

Rasprava o Evropi se već dogodila

“Ono što treba preboleti, kaže Rastko Petrović, jeste vlastita konstrukcija ‘Evrope’, koja kao takva ne postoji u realnosti, a neprestano nameće osećanje neadekvatnosti, jer uvek pretpostavljate da je ona potpuno ostvarena svuda osim u vašoj vlastitoj kući”

Psihologija

Jungove opomene

Hitler osluškuje poruke svog kolektivnog nesvesnog i pokorava im se, odnosno pretvara ih u delo. On se često poziva na Glas koga sledi, a to je glas 78 miliona Nemaca koji ga obožavaju i čine moćnim. Kolektivno nesvesno je proždralo celokupnu njegovu ličnost, te on zato i nema ličnost, nema individualnost. On je – Nemačka.

Svet

Najkraća Parada pobede u Moskvi: Svet na prekretnici

Ruski predsednik Vladimir Putin istakao je da niz zapadnih zemalja žele da uguše suverene centre razvoja, sa ciljem da ponište rezultate Drugog svetskog rata, "da definitivno slome sistem globalne bezbednosti i međunarodnog prava"

Povodom knjige

Montaža atrakcija o Gradu

Knjige postoje da, između ostalog, čuvaju vrednosti koje život ne sačuva. Stara očeva fotografija čuva Kragujevac kojeg nema

Vreme

Letnje računanje vremena: Časovnici se pomeraju za sat unapred

U noći između subote i nedelje, 25. na 26. mart, počinje letnje računanje vremena, časovnici se pomeraju za sat unapred, odnosno sa dva po ponoći na tri sata

Komentar

O istoriji i fantaziji: Ko nije sagradio Hram Svetog Save

Teško je racionalnim argumentima pobijati tvrdnje koje su očigledno neistinite ali, kad ih izgovara predsednik države, ne mogu se samo prenebregnuti. A rekao je: „Nismo mi sad završili Hram nego smo ga sad napravili!“. To nije tačno

Intervju: vladika Grigorije

Sva krv mora biti iznesena na sunce

“Svi ljudi koji iz raznih razloga pričaju kako treba da se ratuje i kako ratova mora biti, trebalo bi da se savetuju s nama koji smo rat živeli. Jer rat je strašan, i to ne samo u pogledu toga da možeš da izgubiš glavu ili da možeš da izgubiš nekog bližnjeg, kao što sam ja izgubio nekolicinu ljudi koje sam mnogo voleo... Ali zamislite trenutak: moj brat ide sa svojim tastom na razmenu leševa. A taj je njegov tast izgubio sina od 23 godine, i kaže mom bratu: ‘Da mi je neko pričao da ću se obradovati mrtvom sinu...’”

FEST, film zatvaranja: Usta puna zemlje

Fusnota za kraj velikog opusa

U konačnici, Usta puna zemlje su pre svega oproštajni film i kao takvog ga treba percipirati i vrednovati. Projekcija na zatvaranju 51. FEST-a bila je izuzetno prikladna, tim pre što je na istom festivalu, nepunu godinu ranije, Đorđević dobio nagradu “Beogradski pobednik” za životno delo

Društvo

Dva plana Mladena Šarčevića: Spajanje izdavača i nacionalni udžbenici

„Službeni glasnik“ i Zavod za udžbenike će postati jedno preduzeće, a osnovci i srednjoškolci će dobiti nacionalne udžbenike iz kojih će konačno učiti o holokaustu – plan je v.d. direktora „Službenog glasnika“, za koji ima podršku predsednika i premijerke

Razglednica

Traganje za Svetim gralom

Valensija je katastrofalnu poplavu iz 1957. pretvorila u šansu za potpunu transformaciju grada koji je danas, po mnogim anketama, jedno od najlepših mesta za život u Evropi

Lektira

Pet za deset

Pet knjiga koje se neizostavno moraju pročitati u 2023. godini (ako to već niste učinili)

Intervju: Živan Berisavljević, Titov diplomata i funkcioner

Vučićeva Srbija je poslednja faza kontrarevolucije koja je uništila Jugoslaviju

“Prvu Jugoslaviju su iznutra rušile iste one snage, čiji su povampireni sledbenici, uključujuči tu i ‘crvene četnike’ i njihovu ekskomunističku sabraću ‘crvene ustaše’, ‘crvene belogardejce’, ‘crvene baliste’ itd – dali lavovski doprinos kontrarevoluciji koja je razorila avnojevsku Jugoslaviju”

Razglednica

Prvi školski dan Doroti Kaunts

Jedna fotografija i četiri slike u tri vašingtonska muzeja pričaju o američkoj stvarnosti rascepljenoj između diktata političke korektnosti i rastućeg desnog ekstremizma, kao i o neverovatnom putovanju jednog El Grekovog dela

Stogodišnjica Musolinijevog dolaska na vlast

Maršira li Rim ponovo

Na sreću, ne živimo u tridesetim godinama dvadesetog veka, ali smo se zaglibili u drugoj deceniji dvadeset prvog. U kojoj meri je to sreća, ostaje da vidimo. Istorija nas opominje, ali to danas ništa ne znači, ukoliko je ikada nešto i značilo

Vesti

Zimsko računanje vremena: Kazaljke se pomeraju za jedan sat unazad

U noći između subote i nedelje, 29. i 30. oktobra, treba vratiti časovnike jedan sat unazad, u skladu sa Zakonom o računanju vremena. Javna rasprava o ukidanju letnjeg računanja vremena u EU je pokrenuta 2018. godine i nije donela nikakve rezultate. A sve je počelo 1916. u Nemačkoj