Dok Aleksandar Vučić preko ekrana televizija Pink i Hepi pred domaćom publikom “oštro” negoduje i “preti”, Kosovo polako zaokružuje svoj projekat od 5.000 vojnika, dobro opremljenih i obučenih jer čitav taj posao radi NATO sa svojom logistikom i instruktorima
Javna je tajna da režim od sudnice do Skupštine lobira za optuženog Predraga Koluviju, vlasnika imanja Jovanjica. Ta lobiranja prate i javno iznošenje odbrane optuženog Koluvije – od televizija sa nacionalnom frekvencijom do onih opskurnih kablovskih i tabloida. Uz sve to, poslednjih meseci “slučaj Jovanjica” prate i “izlivi” optuženih, njihovih branilaca, pojedinih vladajućih političara, kao i bivših i aktuelnih pripadnika BIA na društvenim mrežama. Svi imaju isti zadatak – da odbrane Koluviju i napadaju inspektore koji su otkrili, prema optužnici, najveću fabriku skanka u Evropi. Pored njih, na meti su i opozicioni političari, advokati, novinari, pa i građani koji ne daju da Jovanjica postane još jedna afera bez epiloga
Aktivisti i aktivistkinje došli su na glavni zagrebački trg s transparentima: "Zločini u Oluji su odgovornost svih nas", "Ne u naše ime" te "Nacionalizam ubija" napisan na latinici i ćirilici
“Svi ti ljudi koji su se prodali vlasti vide veliko nezadovoljstvo svojih sugrađana i komšija, i oni sigurno procenjuju da li je suviše veliki rizik za njih da nastave da budu na brodu koji počinje da tone. Drugi problem je što apetiti svih onih koji su nešto dobili od vladajuće stranke rastu i ona neće biti u stanju da zadovolji sve te apetite. Zbog toga će se postepeno osipati njena moć. Taj proces osipanja će se nastaviti čak i u slučaju da protesti u ovoj formi prestanu da budu vidljivi”
Udario snobizam na kemp, udario hit na autorski nerv...
Godine 1940. su kao iz vedra neba doneti takozvani Koroščevi zakoni o Jevrejima i otac me je upoznao sa njima sa zaključkom da treba još bolje da učim. Nisam znao kako to da radim jer sam već imao sve petice i nisam video strašne oblake koji su nezaustavljivo dolazili sa zapada. Jeste, tada se negde već uveliko vodio rat, ali kod nas se naivno pevao bećarac “Alaj volem što smo neutralci!”
“Agresija – pogotovo u jeziku – postala je nešto sasvim normalno. Jer kad stalno lažeš, a mi lažemo već trideset godina, šta ti drugo preostaje nego da se kurčiš? Nikog više nije sramota ni od čega. Kada onaj kaže ‘tetka mi je dala novac za stan’, zapravo poručuje da ga zabole i za tebe i sve ostale ispod njega. To postoji na svim nivoima, od politike do raznih drugih oblasti. Mislim da odatle dolazi sva ta agresija”
Godine 1940. su kao iz vedra neba doneti takozvani Koroščevi zakoni o Jevrejima i otac me je upoznao sa njima sa zaključkom da treba još bolje da učim. Nisam znao kako to da radim jer sam već imao sve petice i nisam video strašne oblake koji su nezaustavljivo dolazili sa zapada. Jeste, tada se negde već uveliko vodio rat, ali kod nas se naivno pevao bećarac “Alaj volem što smo neutralci!”
“Biću neskroman, sve sam ih zeznuo – i naše i njihove. Zašto kažem da ne mogu da me svare. Prvo imam gde Srbi proteruju muslimane, onda godinu dana kasnije muslimani proteruju Srbe. Oni ne veruju u to, ali evo ih slike. Vukovar, imaš stradanje Srba i imaš stradanje i proterivanje Hrvata. A i Srbi bi hteli da pobrišem ove slike i ostavim one gde su oni žrtve. A nije tako bilo”
Umetnik Andrej Josifovski za portal “Vremena” priznaje da njegova inspiracija nije bila feminizam, već motiv da podseti na to da je arhitektura uzvišena umetnost. Kako kaže, trenutno se ova profesija nalazi na nezavidnom nivou. Smatra da je važna poruka da se mural jedne žene, intelektualke koja se borila za prave vrednosti oslika u centru grada
I danas se u Srbiji očekuju vremenske nepogode. Posle podne i uveče na severu, zapadu i u centralnoj Srbiji biće uslova, kako upozoravaju metereolozi, za jake razvoje oblačnosti koji će donositi kišu i pljuskove praćene grmljavinom, pojačan vetar, lokalno i grad. Sutra se u Srbiji, takođe, očekuje oblačnost koju mogu da prate jaki pljuskovi i grmljavinske nepogode praćene olujnim vetrom
Javni nastupi predsednika su se ozbiljno pripremali. Pojedina ministarstva ili druge ustanove davale su pismene predloge, a komisija u njegovom kabinetu, koji smo zvali “maršalat”, sve bi utanačila. Tito je relativno često držao govore u javnosti, ali uvek određenim povodom, držeći se teme, uvek iznoseći stav predsednika države. Retko bi odstupao od unapred napisanog teksta. Nikada ti nastupi nisu prelazili u nekakvo ćaskanja sa publikom, ma kome da se obraćao. Imao sam utisak da je on mrzeo da čita govore koje su pisali za njega iako bi ih prethodno pogledao i odobrio
