Većina mladih je sklona kontinuiranom konzumiranju alkohola i kanabisa, što praktikuju uglavnom uveče, prijatelji im imaju slične navike i smatraju da psihoaktivne supstance direktno više ugrožavaju njihov džep nego zdravlje
Prvi svetski rat u stripu predstavlja jedan poseban tematski volumen u istoriji "devete umetnosti", kako kod nas tako i u svetu. Evo pregleda dela i umetnika koji su se temom Velikog rata bavili u prethodnih sto godina
Šta će od osiguravajućih kuća da naplate velika javna preduzeća, a šta građani, i koliko je u Srbiji razvijena kultura osiguranja
Džaba nam zakoni, ako ih se ne pridržavamo. Da jesmo, još ranije bi bile preduzete preventivne mere protiv elementarnih nepogoda i razmere ove tragedije bi kud i kamo bile manje
"Samo budale mogu da kažu da su srećne, tako nešto i ne pomišljam da izgovorim. Umesto toga, kažem da sam zahvalan okolnostima i ovom društvu koje me je do te mere prihvatilo, pruživši mi šansu da radim nešto što volim. Dakle, imao sam sreću, ali ne mogu da kažem da sam srećan. Pogotovu živeći u ovakvom užasnom svetu"
Zamislimo li veliki, moćni superkompjuter u koji su uneti osnovni podaci iz biračkih spiskova kako bi, nakon sati i dana procesuiranja, izračunao raspored snaga u budućem parlamentu, mnogo pre nego što se kampanja i pokrene, to bi nas vodilo u veliku debatu o daljem smislu samog glasanja. Šta o demokratiji u osvit novih izbora možemo da naučimo iz nauke rojeva
U knjizi Balkan Comics Connections: Comics from the ex-YU Countries našlo se na okupu dvadeset tri crtača i pet scenarista sa prostora bivše Jugoslavije, koji strip scenu ovog prostora reprezentativno predstavljaju u svoj njenoj stilskoj i žanrovskoj šarolikosti
Za promenu, ime ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za fiziku ste nesumnjivo čuli i pre nego što je postao nobelovac – to je onaj fizičar po kome je CERN-ova "Božja čestica" dobila ime. Uz njega, nagradu je dobio i jedan Belgijanac
Šta je tajna uspeha serijala popularnog daleko izvan matičnog vojvođanskog prostora? Kreativnost i subverzivnost, naravno
Rado zamišljam duše pokojnika kako zuje okolo i raduju se gledajući nas preživele pre nego što se otvore ona vrata, kao na filmu, koja vode na Poslednji Informativni Razgovor. Bog je, kažu, milostiv
Bila je muza, ikona, mračni predmet želja, lepotica dana. Kažu da joj je Elija Kazan, dok je pohađala njegove časove glume u Aktors studiju u Njujorku, govorio: "Iskoristi svoje vreme, stvori vlastiti prostor." Sledeći taj savet Niko je došla do muzike predstavljene na albumu The Marble Index, objavljenom pre 45 godina. Potraga za sobom, kroz sopstveno vreme i prostor, dovela je do nje. Tako je nastalo ovo umetničko delo koje se može shvatiti kao batiskaf kojim se stiže na dno ljudske egzistencije
Na svom vrhuncu Aeroput leti na sve četiri strane sveta: na sever do Budimpešte, Brna i Praga, na zapad do Venecije i Milana, na jug do Tirane, na istok do Bukurešta i Sofije. Sa Beogradom su povezani skoro svi veći jugoslovenski gradovi (Zagreb, Podgorica, Dubrovnik, Sarajevo, Ljubljana, Sušak–Rijeka, Split i Skoplje) pa i neki manji (Bitolj, Borovo). Pred drugi svetski rat Aeroput ima modernu flotu od 14 aviona (sa sedam Lokida kao okosnicom) koju je opsluživalo desetak pilota i pet radio-telegrafista
"Tečni helijum se upotrebljava za MRI u bolnicama, tj. kod sistema magnetnih rezonanci, koji omogućavaju formiranje slike unutrašnjih organa i predstavljaju jednu od najmodernijih dijagnostičkih tehnika, kao i za NMR, odnosno sisteme koji se uglavnom koriste u naučnoistraživačkim ustanovama za spektroskopsko određivanje sastava materije, u istraživanjima fizike čvrstog stanja na niskim temperaturama, a zanimljivo je da je najveće postrojenje koje koristi tečni helijum Veliki sudarač hadrona u CERN-u"
Šta je tako strašno u dubinama svemira snimio novi Plankov kosmički teleskop
Odakle ideološki potiče Ugo Čaves. Kako je iz gerilskih pokreta izrasla izborna levica. Zašto se u Vašingtonu mršte zbog uspeha i sve većeg uticaja demokratskog socijalizma. Skretanje ulevo Katoličke crkve. Kako su SAD podsticale pučeve i podržavale diktature i kako gube bitku sa levičarima u Južnoj Americi
Veliku pažnju svetskih medija privukao je izvanredan prodor u razumevanju čuvenog Njutnovog problema tri tela, do kog su došli fizičari iz Srbije. Sa jednim od njih razgovaramo o ovom otkriću, o Isaku Njutnu i mozgalicama koje neke ljude drže budnim čak i u Srbiji
Emocije, poput holesterola, mogu biti i dobre i loše, kaže Dominik Mojsi, autor knjige Geopolitika emocija u kojoj tvrdi da savremenim svetom vladaju tri osnovne emocije: strah, nada i poniženje. One su u geopolitičkom smislu važnije od gneva, očaja, mržnje, ozlojeđenosti, besa, ljubavi, časti te solidarnosti jer su usko povezane s pojmom poverenja, a poverenje predstavlja odlučujući faktor u načinu na koji nacije i narodi odgovaraju na izazove s kojima su suočeni, kao i kako se odnose jedni prema drugima
Kada smo pre više od šest godina tekstu u "Vremenu" dali naslov "Hej, vojnici, vazduhoplovci, čelična krila naše armije", nikome nije palo na pamet da će ta pesma, spevana avijaciji države koja više ne postoji i od koje se novonastale uglavnom ograđuju, dići na noge poslovično mirnu i hladnu – kakva se očekuje na događajima te vrste – publiku na svečanoj akademiji održanoj povodom obeležavanja 100 godina vojnog vazduhoplovstva u Srbiji u prepunoj sali Jugoslovenskog dramskog pozorišta
Ako bismo se vodili raznim najavama i predskazanjima, danas bismo mogli da zaključimo da smo zaista srećni ljudi. Preživeli smo najmanje 150 manje ili više (ne)ozbiljnih smakova sveta koji su najavljivani u poslednjih 4000 i kusur godina. Neki od njih zaista su izazvali paniku među Zemljanima
Samo jedan jedini proton koji dolazi odnekud iz svemira, sa tako velikom energijom kao što je 100 miliona teraelektronvolti, svojim sudarima sa atomima u stratosferi izaziva pljusak od milion sekundardnih čestica koje se na putu do tla rasprostiru u širinu od nekoliko kilometara
Pisac Ivo Ćipiko (13. januar 1869 – 23. septembar 1923) kao ratni dopisnik učestvuje u balkanskim ratovima. Između ostalog napisao je i reportažu za Politiku o Kumanovskoj bitci. Ćipiko za vreme Prvog svetskog rata prati srpsku vojsku u izgnanstvo. Rođen je u Kaštel-Novom, između Splita i Trogira, školovao se u fratarskom semeništu u Sinju, bio pod uticajem jugoslovenskih nacionalista, a godine 1911. odlazi u Srbiju. Jednom je napisao: "Zanesoh se i postadoh Srbinom", uz dodatak da time nikada nije prestao biti Hrvatom
Mužjak je takmičarski nastrojen, kompetitivan, je li; onda primeti da su stasali mlađi, vitkiji, snažniji i lepši mužjaci
