Intervju – Boris Podreka, arhitekta
Eros arhitekture
"Nemam nacionalnost da kažem da sam Srrrbin, ili da sam Hrrrvat, rrrr, nemam to rrrrr. Meni je Srednja Evropa kuća"
Izjava nedelje
„Mladi ljudi su željni slave, tako istrče, a godine donose mudrost.“
Zoran Stojković, ministar pravde, o predlogu Mlađana Dinkića za radikalnu reformu sudstva
Film - Žurka
Noć živih mrtvaca
Scenario i režija: Aleksandar Davić
Uloge: Sonja Savić, Goran Šušljik, Nenad Jezdić, Aleksandar Đurica, Jelena Ćuruvija-Đurica, Nada Šargin, Anđelika Simić, Vladimir Tintor, Edit Tot-Trubint, Jovana Stipić, Ivan Đurić, Aron Balaž, Srđan Radaković
Izjava nedelje
„Sa studentskim organizacijama ja sam na ti, tako sam se dogovorio“
Slobodan Vuksanović, ministar prosvete i sporta (B92)
Čibuk mehane
"Velika zelena pijaca"; "Vreme" br. 777
Nešto kao jubilej
Džeri Li Ubica
Ako je još živ – a živ je, ali s osobom o kojoj se radi "ako" nikad nije suvišno – tamo negde u Bunvilu, Misisipi, Džeri Li Luis je ovih dana pregurao sedam banki. A da nije, bio bi u paklu, kako su mu hrišćanska sabraća garantovala još pre oko pola veka, i tamo razvaljivao klavir. Kao što je, istim tim povodom, obećao
Narkotici
Veštački raj
Da bi se shvatilo do koje mere stimulansi amfetaminskog tipa (ATS) potiskuju prirodne droge, treba znati da je globalno tržište za ovu kategoriju procenjeno na oko 34 miliona ljudi, više nego za heroin i kokain zajedno, od čega gotovo osam miliona koristi ekstazi, i da se za njihove potrebe godišnje proizvode oko 400 tona ATS-a, od čega je četvrtina ekstazi. Metamfetamini se najviše koriste u Aziji i Americi, dok na evropskom tržištu suvereno vladaju amfetamini i ekstazi
Narkotici
Velika zelena pijaca
Mada se kanabis obično svrstava u lake droge, ne postoji nijedna kategorija narkotika čije je konzumiranje toliko rasprostranjeno i oko kog se vrti toliko novca. Paradoksalno, to tržište je najmanje pod uticajem organizovanog kriminala
Organizovani kriminal na Balkanu (8) – Narkotici (1)
Put svile i heroina
Kad god se reči "Balkan" i "droga" nađu u istoj rečenici, iskaču dva stereotipa: prvi je da najvažniji put kojim ilegalne droge stižu na Zapad vodi preko Balkana, pravo kroz srce bivše Jugoslavije; drugi je da prometom i distribucijom droge, na Balkanu i na Zapadu, dominira albanska mafija, tačnije kriminalne grupe kosovskih Albanaca. Kao i svi stereotipi, i ovi se zasnivaju na zrnu istine: tačno je da najkraći put od avganistanskih makovih polja do potrošača u gradovima Evropske unije vodi preko Balkana, kao i da ovdašnje tranzicione, postkonfliktne države, sa slabo kontrolisanim granicama i korumpiranim bezbednosnim i pravosudnim sistemima, ne predstavljaju ozbiljnu prepreku za krijumčare. Tačno je i to da kosovski Albanci, sa svojom dobro raspoređenom dijasporom, tradicionalnom porodičnom strukturom i za strance nerazumljivim jezikom, u poslednje vreme igraju važnu ulogu u nekim nišama ovog biznisa. Tačno je, međutim, i da je priča o narko-mafiji, baš kao i priča o terorizmu, plodno tle za političke zloupotrebe i manipulacije samozvanih eksperata. Ovo istraživanje, između ostalog, ima za cilj da razdvoji činjenice od uvreženih predrasuda i da što precizniju sliku stvarnog stanja