Roman – Zanimanje oca
Ništarija, mitoman… patriota
Knjiga Sorža Šalandona je kao izvanredno izvajan malj koji udara snagom od one trifoovske četiri stotine udaraca po čitaočevoj svesti i savesti
Knjiga Sorža Šalandona je kao izvanredno izvajan malj koji udara snagom od one trifoovske četiri stotine udaraca po čitaočevoj svesti i savesti
Špekulanti zemljištem, alavost krupnih stanodavaca i popularnost velikih gradova podigli su cene stanarina u Nemačkoj na nivo tako neodrživ da su kirije postale prvoklasno socijalno i političko pitanje
"Imam problem sa literarizacijom Vučića zato što mi on po svemu djeluje pretjerano. U takvom pretjerivanju nema lika, nema mogućnosti za priču. Taj njegov plačljivi gest, hirovita ljutljivost, i ta – ne bih htio da me se krivo shvati – gotovo pa ženska uvrijeđenost nešto je sa čim se ne umijem nositi ni kao građanin – makar strani – ni kao pisac"
Fokusirano na žene i na pobunu, ovogodišnje Pozorje je bilo najjače tamo gde se tog fokusa držalo, a najslabije tamo gde ga je izneveravalo ili ga – još gore – lažiralo
"Priča se o urušavanju vrednosti. Pa, ovde nema šta da se urušava jer nema vrednosti već najmanje 30 godina, taj termin ne treba da postoji. Nisu završene priče o leševima u hladnjačama, o opsadi Sarajeva, o masovnim grobnicama, o svim krivicama, ne znam o kakvom urušavanju mi uopšte pričamo, urušavanju čega? Ovde ljudi pišu knjige i snimaju filmove o Prvom svetskom ratu i o Gavrilu Principu, kao da sve te hladnjače i grobnice ne postoje"
Evropska unija nije poklekla pod naletom ekstremne desnice, što su mnogi predviđali, već je u partijama Zelenih dobila novu političku snagu, što niko nije predvideo
Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.
Krah tradicionalnih partija, jačanje radikalne desnice – evropska politika je konačno ponovo zanimljiva. Evropska unija nije propala niti će propasti, ali nas čeka pet burnih godina u kojima se odlučuje kako će izgledati u narednim decenijama
Milorad Dodik bio je rado viđen gost Hajnca-Krstijana Štrahea i "srpskog zeta" Johana Gudenusa. Oni su njemu davali političku podršku i izvlačili ga iz izolacije Zapada, a Dodik je pozivao Srbe u Austriji da glasaju za desno-populističku Slobodarsku partiju
Hajnc-Kristijan Štrahe se predstavljao kao prijatelj Srbije i Srba koji se zajedno sa njima bori za Kosovo kao sastavni deo Srbije. U videu tajno snimljenom na Ibici on navodno bogatu Ruskinju odvraća od investicija u Srbiji, jer su kod nas nekim njegovim prijateljima "firme izvučene ispod guzice"
Austrijski vicekancelar zagrizao je mamac nepoznatog nalogodavca: snimili su ga kako na Ibici jednoj atraktivnoj Ruskinji nudi unosne poslove sa državom ako bude finansirala njegovu Slobodarsku stranku. Vlada Austrije je pala, a afera je samo nedelju dana pred izbore za Evropski parlament ponovo otvorila pitanje uticaja Rusije na desno-populističke partije i pokrete širom Evrope