Proces nestajanja devedesetih godina prošloga veka, koje će ne mali broj komentatora nazvati najsramnijim u srpskoj istoriji, poklapa se sa procesom brisanja savremene srpske istorije iz kolektivnog sećanja, ali zato procvat doživljavaju srpski srednji vek i, razume se, poslednjih desetak godina koje, pod vlašću Aleksandra Vučića, poprimaju mitski karakter
Skupština je konstituisana, na redu je formiranje vlade. Biće šesta od početka doba naprednjaka. Prvu vladu (2012–2014) obrazovao je Ivica Dačić; kao premijer, odmah je postao talac u sopstvenom kabinetu i od tada pati od stokholmskog sindroma. Slede dve vlade (2014–2017) Aleksandra Vučića s ministrima poput uplašenih dvorjana. A u naredna dva kabineta (2017–2022) Ane Brnabić dodatno će zglajzati postavši kancelarijsko osoblje predsjednika Srbije. Većinom je reč o istim osobama koje se iz jedne fotelje u državnoj službi premeštaju u drugu. Ipak, tanak kadrovski potencijal režima, te potreba da se zadovolji čaršija na sve četiri strane sveta – domaća i međunarodna – rezultirali su regrutacijom nestranačkih ministara. Obično dovođeni uz pompu i reklamu njihovih “supersposobnosti”, kasnije bi postajali veći naprednjaci od naprednjaka ili nestali u tišini, bez “zdravo” i “doviđenja”. Istu sudbinu dele i neki članovi SNS-a, mahom nepoznati široj javnosti. Mada je izbor bio vrlo težak i uz svest da su neki neopravdano zaobiđeni (tako je uvek u politici), donosimo listu dvanaestoro ministara koji su svojim nastupima ili njihovim izostancima dali nemerljiv doprinos kadrovskoj politici Aleksandra Vučića. Možda ovo nekom od pretendenata na portfelj bude za nauk
Da u Italiji često padaju vlade, ne bi trebalo da predstavlja neku vest, ali to se ne odnosi na pad ove 67. po redu zato što se u tom događaju odslikava više tekućih kriza
Današnji protest u Novom Sadu završen je uglavnom mirno. Uniformisane policije nije bilo, a ni članova privatnog obezbeđenja. Pored gađanja izloga prostorija SNS-a i jednog sporadičnog prepucavanja sa nervoznim vozačem, nije bilo incidenata. Oko dve hiljade građana zahtevalo je referendum o GUP-u
Večerašnji protest u Novom Sadu je odgovor građana na nasilje ljudi iz kriminalnog miljea koji su prošlog četvrtka čuvali odbornike Gradske skupštine. Na protest pozivaju nevladina udruženja okupljena oko kampa „Šodroš survivor“ i poznate ličnosti, a istovremeno, vlast ih poziva na kontraprotest
Da u Italiji često padaju vlade ne bi trebalo da predstavlja neku vest, ali to se ne odnosi na pad ove 67. po redu zato što se u tom događaju odslikava više tekućih kriza
Hoće li nam sad, nakon svih ideoloških tabua, patriotskih tabua, religijskih tabua i ostalih koji su nas jahali, čak i izvesni rokenrol bendovi postati “svetinje u koje se ne dira”? Pa, ima li to igđe na svijet?!
Govor premijera Mađarske, desničara Viktora Orbana u Rumuniji, u kome se zalagao za čiste rase, izazvao je burne reakcije i ostavke u njegovoj partiji. Orbanov portparol je rekao da su mediji pogrešno razumeli njegove stavove
Pošto gradonačelnik Beograda “zna” da je Ratko Mladić branio srpski narod po Bosni i sprečio njegov pogrom mogao bi da pokrene inicijativu da konačno dobije Bulevar u Beogradu, ili bar neko sokače na Dedinju, što se Aleksandar Vučić nije usudio otkada je došao na svekoliku vlast
Izložen batinama i s leve i s desne strane, liberalizam se okrenuo sebi i iz sebe porodio ono što se, danas, naziva neoliberalizmom, dakle liberalizmom koji isključuje leve ideje iz sebe. Liberalizam bez levih ideja, međutim, nije liberalizam, kao što ni leve ideje bez liberalizma nisu drugo do savršena podloga za teror
Usred energetske krize i rata u Ukrajini Italija je upala u političku krizu. Iako je imao tanku većinu u parlamentu, on je kao jedan od retkih doslednih političara dao ostavku
„Hrvatska slavi ‚Oluju‘, ne misleći na to da je više od 200.000 njenih građana srpske nacionalnosti moralo napustiti svoje domove. Istovremeno, vlast predvođena premijerom Vučićem govori da u Srebrenici genocida nije bilo, o Ovčari ni slova, o Prijedoru i hladnjačama takođe. Oni bi samo o pomirenju, bez suočavanja", napisala je Tatjana Tagirov pre sedam godina. Neki protagonisti su nestali sa glavne scene, neki su zamenili funkcije, ali aktuelna previranja oko Vučićevog neodlaska u Jasenovac potvrđuju sve što je rekla
