Svet
EU ipak šalje novac Ukrajini, Orban popustio
Dogovor koje je postignut u Briselu bio je pod znakom pitanja zbog protivljenja Mađarske. Kijev dobija dodatnih 50 milijardi evra
Dogovor koje je postignut u Briselu bio je pod znakom pitanja zbog protivljenja Mađarske. Kijev dobija dodatnih 50 milijardi evra
Na književnu scenu stupio je knjigom kratke proze "Saveti za lakši život" 1989. godine. Njegovi romani i zbirke priča objavljeni su u više od 130 izdanja, od čega je 60 izdanja u prevodima na 15 jezika
Toni Barber, novinar “Fajnenšal tajmsa”, objavio je sredinom januara tekst pod nazivom “Zašto je EU meka prema Srbiji?”. Barber navodi tri razloga: migracije, litijum i Kosovo. Jedina zamerka Barberovom tekstu mogla bi da bude da isti razlozi za meki pristup mogu da budu pripisani i Americi – uz manju brigu oko migracija, ali veću brigu zbog ruskog uticaja na Srbiju i balansiranja pristupa kako bi se to sprečilo
“Mislim da je ono što se u Srbiji dogodilo – i ono što se nije dogodilo – posle 1999. godine, zapravo odraz trendova koje možete videti i u drugim društvima koja prolaze kroz tranziciju. Možda je stagnacija u Srbiji bolnija delom zbog toga što nije ‘obrađeno’ moralno zaveštanje ratova iz devedesetih, a zatim i zbog toga što u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i dalje postoje teškoće u pogledu razvoja i stabilnosti”
Bivše konzervativne vlasti su Poljskoj ostavile partijsko pravosuđe i medije, kaže u razgovoru za „Vreme“ Mihal Šuldržinski, glavni i odgovorni urednik portala poljskog dnevnog lista „Žečpospolita"
Stotine hiljada ljudi protestovale su u Nemačkoj protiv Alternative za Nemačku i desničarskih fantazija o proterivanju stranaca. Ali, pitanje je da li i to ide na vodenicu desničara koji upravo igraju na kartu da je mejnstrim protiv njih
Evropski odbor nemačkog parlamenta saslušao je posmatrače izbora u Srbiji. Neki poslanici misle da je bilo masne prevare i da izbore treba ponoviti, a drugi kažu da je opozicija odgovorna za nasilje i pitaju ko finansira posmatračku misiju CRTA
Bes nemačkih paora pada na plodno tle opšteg nezadovoljstva građana Vladom i kancelarom Šolcom. Deluje da najmoćniju zemlju Evrope čekaju prelomne godine koje nose i odgovor na pitanje može li radikalna desnica da preuzme vlast i kakva bi onda Nemačka bila
“Politika koja se bazira na tome da je ovo najgore od svih vremena, a Vučić je đavo, pogrešna je politika. To je politika koja se završava na 23-24 odsto glasova. Mi moramo da kažemo da među 1.750.000 glasova koje je Vučić dobio nisu svi korumpirani, nisu svi kupljeni i nisu svi oni zli. Tamo ima puno iskrenih birača i moramo da vidimo kako te iskrene birače da prevedemo na svoju stranu. Mi se nismo mnogo trudili to da radimo”
Imenovanjem Gabrijala Atala na premijersko mesto, predsednik Francuske konačno privodi kraju potpuno razaranje klasičnog francuskog političkog pejzaža u kome je vladala gotovo večita podela na levi i desni tabor. Kao njegove potencijalne alternative opstaju još samo ekstremi
Kako je Aleksandar Šapić od najavljenog velikog pojačanja naprednjaka postao problematičan gradonačelnik kojeg prate afere i koji nije doneo nijedan novi glas Srpskoj naprednoj stranci
Sve više političkih posmatrača, preživelih žrtava Holokausta i stručnjaka za ekstremizam, upozorava na posledice jačanja desničarskih stranaka u Nemačkoj. Isovremeno, u Tiringiji bi „fašista“ Bjern Heke mogao da postane novi šef pokrajinske vlade