Francuska je na putu da doživi toliko željene promene i raskid sa starim političkim modelima, ali je isto tako izvesno da lako može da izgubi svoj jedinstveni socijalni model na kom joj zavide brojne zemlje. Ipak, ostaje neobjašnjivo da u trenutku kada ultraliberalni sistem vrtoglavo gubi na snazi čak i u Americi, gde je sve više stručnjaka koji upozoravaju na njegove negativne strane, Francuska upravo sada ulazi u tu epizodu
Nakon samo tri mjeseca borbe s teškom bolešću prošle subote na zagrebačkoj klinici "Rebro" umro je Ivica Račan, predsjednik Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDP), čovjek bogate političke biografije
Čak i ako se svet ne bi preterano zanimao za ishod predsedničkih izbora u Francuskoj, to nikako ne znači da se to neće odraziti na svetske tokove. Francuska je šesta ekonomska sila u svetu, a druga po snazi u evrozoni, i među vodećim je članicama Grupe 8. Od pedeset vodećih firmi u EU-u, deset ih se nalazi u Francusko
Linija između pobede i poraza je i za jednog i za drugog kandidata vrlo tanka. Ko prvi nastavi sa starom kampanjom može da smatra izbore izgubljenim: Sarkozi ne sme da se vrati ekstremističkoj retorici, dok Roajalova mora da pokaže jasniji projekat reformi celog sistema za koji se zalaže. Ko će biti spretniji znaće se 6. maja uveče
Da će neizvesno biti do samog kraja pokazuje i podatak da je čak 37 odsto od ukupno 45 miliona francuskih birača i dalje neodlučno i da uopšte ne znaju za koga će da glasaju. Nijedan kandidat nema čvrstu podršku većeg dela stanovništva, tako da su svi ishodi mogući
"Pustimo sad što je bilo. Nego hajde da vidimo šta se bolje može učiniti od ovoga što je pred nama"
Da li Francuska može da nastavi svoj tradicionalni "la vie en rose"? Segolen Roajal kaže "Oui!", Nikolas Sarkozi kategorično "Non!"
Prodijeva vlada je pala u Senatu, što nije naročito neobično za italijanske prilike. Dešavalo se više puta i u vreme Berluskonija, ali to nije izazivalo veće potrese. Ovoga puta, međutim, izbila je kriza
Jedan od retkih neospornih iskaza o terorizmu jeste da teroristi nikada ne uspevaju da postignu cilj za koji se navodno bore, sem jednog. Reč je o želji, formulisanoj na razne načine, da se "raskrinka" država kao represivni aparat, tj. da stvari postanu gore no što su bile. Ni tamo gde je delovala "leva" gradska gerila stvari se nisu izmenile u pravcu u kome su teroristi to želeli, ali je zato život postao naporniji i policija sve nametljivija
"Želeo sam samo da opomenem kolege da političare ne možemo da okrivljujemo baš za sve i da mi, novinari, nismo onoliko divni i bezgrešni koliko ponekad mislimo"
Al kaida je magična reč: još se ne zna koliko je ljudi stradalo zbog sumnje da su teroristi, zbog porekla, vere ili boje kože. Ili tek onako
Ne pitaj kako da se odmoriš od Srbije, pitaj kako da se Srbija odmori od tebe
