Huligansko divljanje

Linč u Đenovi

Kada je u prošli petak čitav stadion skakao na "ko ne skače taj je peder" i "ubi’, ubi’, ubi’ pedera" – što su bili jedini slogani koje je pevala sva publika složno – kao i više puta u prošlosti, ljudi iz Saveza, klubova, igrači, treneri, sportski izveštači, političari koji vole da se "kače" na sport, ostali su nemi na ovakve "pojave". Sada nam izgleda strašno to šta se dogodilo u Đenovi. "Prozivka pedera" sa tribina slila se na ulice Beograda, a odatle na sever Italije

Parada ponosa 2010.

Teror nad Srbijom

Koliko god neko želeo da veruje u tvrdnje da nasilja u Beogradu ne bi bilo da nije bilo Parade, iskustvo nam govori drugačije. Ono nam kaže da u Srbiji postoji jedna opasna sila koja mimo svih zakona zdravog razuma, mimo svakog reda i poretka, mimo moralnih normi i bez ikakvog prava na to, povremeno teroriše i drži Beograd pod opsadom. Kako i zbog kojih razloga to plazi za rukom ultradesničarskim i drugim huliganskim grupama

Mario Vargas Ljosa – Književna biografija

Kao riba u vodi

Mario Vargas je pobunjenik, ali i sam kao da ne zna "protiv čega". On je protiv života bez cilja i smisla, smatra da je u svemu promašio zato što ni u šta nije verovao

Nobelova nagrada za književnost – Mario Vargas Ljosa

Pohvala piscu

Doktor nauka, angažovani intelektualac, dramatičar, publicista, sve je to Ljosa i još mnogo toga, ali je pre i iznad svega – romansijer. Sve one emfatične partiture Milana Kundere o romanu kao istraživanju postojanja i najvažnijoj umetnosti modernih vremena zvuče otkrivalački i istinito kad čitamo najbolje romane našeg doba, među koje bez sumnje spada većina Ljosinih

Kolektivni portret nasilnika

Divlja horda

Slučaj ubistva Brisa Tatona prošle godine bila je taktično-pokazna vežba, koja je pokazala na koji način se organizuje huliganski napad: vođa zove, određuje mesto sastanka, deli "oružje", određuje pravce iz kojih se napad odvija, a pešadija bespogovorno sluša, jer ako bi neko odbio, bio bi proglašen za "sisu", izdajnika i verovatno bi bio pretučen na licu mesta. Sve ovo se ponovilo i 10. oktobra povodom gej parade

Portret savremenika – Hilari Klinton

Sekretarka od malih nogu

Osim Bilu Klintonu, Hilari je malo čemu ostala do kraja odana. Najpre republikanka, postala je vatrena i istaknuta članica Demokratske stranke; najpre desničarka, okrenula se ka levici; najpre pristalica, postala je glavna protivnica politike Džordža Buša u Iraku; najpre oštra feministkinja, odigrala je ulogu požrtvovane supruge. Jedna od retkih tačaka na kojima je istrajala jeste Srbija, tj. kosovski problem

Nuspojave

Tatko na sokolovi

Da li je jedan Miloševićev "opominjući" govor rodno mesto tema, jezika i stila cele današnje "patriotske" opozicije

Iz ličnog ugla – Parada i glava

Ja znam gde ću biti 10. oktobra

Šta se zaista promenilo u odnosu na prošlu godinu kada je Parada ponosa otkazana iz bezbednosnih razloga i koliko smo sigurni da će ona ove godine doživeti svoju premijeru i da učesnici na njoj neće izgubiti glavu

Romsko pitanje u Evropi

Nema zemlje za Cigane

Evropska komesarka za pravdu Vivijen Reding je deportaciju Roma iz Francuske uporedila sa događajima iz Drugog svetskog rata, a ponašanje zvaničnog Pariza je opisala kao sramotno i šokantno. Francuska vlada reagovala je oštro na njene reči, predsednik Republike Nikola Sarkozi je Redingovoj poručio da Rome slobodno može da dovede u rodni Luksemburg. Romsko pitanje uzdrmalo je poslednjih meseci odnose unutar Evropske unije i rasplamsalo žučno raspravu o osnovnim ljudskim i evropskim vrednostima

Kriminal i pravosuđe

Zatvorska čamotinja Milorada Ulemeka Legije

Kad neko već dobije jedinstvenu kaznu od četrdeset godina robije, šta mu preostaje? Da piše knjige, da se tužaka iz puke dosade, da iz zatvora pakuje razne intrige i vodi poslove; da snuje o bekstvu, naravno. Običan robijaš teško da može sve to zajedno. Milorad Legija Ulemek, međutim, ima sve pretpostavke: organizacionu i medijsku infrastrukturu van zatvora, obožavaoce, simpatizere, advokate i porodicu; političke pristalice; i svoje drugove, bisere rasute po celom svetu – od Zabele do Australije

Parada ponosa

Zakon između mišića i mozga

Zemlje jugoistočne Evrope, baš kao i one koje pripadaju evropskom zapadu, svoje probleme s homofobijom i srednjovekovnim poimanjem seksa i života razrešile su pre više decenija ili (u najgorem slučaju) pre nekoliko godina. Srbija, po svemu sudeći, ne spada u tu grupu. Odavno označena kao mesto "mimo sveta", naša država jedna je od retkih u kojima Parada ponosa još nije održana

Reagovanje

Na pogrešnom tragu

"Pečat na patriotizam"; VREME 1026