Vest agencije AFP prevedena je i distribuisana u medijima širom sveta: američki pesnik Lorens Ferlingeti odbio je da primi Međunarodnu nagradu za poeziju "Janus Panonijus" mađarskog PEN centra vrednu 50.000 evra jer je delimično finansira mađarska vlada, a iz protesta zbog politike aktuelnog premijera Viktora Orbana kojom se krše ljudska prava
Vest o nagradi je izazvala oduševljenje u Briselu i vodećim centrima EU, poput Berlina i Pariza, gde su se pominjali "prelepa i izuzetna odluka", "velika čast", "obaveza da se nastavi rad ka jedinstvenijoj, pravednijoj, snažnijoj Evropi, koja je nosilac mira". Stiče se ipak utisak da su negativni komentari brojniji i raznovrsniji od čestitki, a u kritikama su udruženi i levičari i desničari, i evroskeptici unutar Unije i mnogi koji na prijem čekaju pred vratima
Da li je zabrana Parade ponosa pobeda ili poraz države i da li zaista postoji izbor koji je ona odlučila da napravi, kada je između bezbednosti i ljudskih prava navodno odabrala ovo prvo? Ako jeste, umesno je postaviti pitanje koga je to država pobedila zabranom mirnog skupa
Zašto Katalonci žele da se otcepe od Španije. Zašto Vlada u Madridu to odlučno odbija. Da li konsolidacija Evropske unije kao neke vrste superdržave ohrabruje separatističke pokrete u Evropi i kakve veze ekonomska i finansijska kriza imaju sa svim tim
Kokan Mladenović o štrajku u Ateljeu 212, razlozima zbog kojih glumci traže njegovu smenu i zbog čega on neće da podnese ostavku, o načinu funkcionisanja beogradskih pozorišta, nacionalizmu i patriotizmu, o predstavi Zoran Đinđić, aktuelnom ministru kulture Bratislavu Petkoviću i sunovratu srpske kulture
"Pozivaju me za neukus ljudi koji pričaju viceve u ‘Grand paradi’ i nekakvi v.d. Šojići. Ima predstava koje su tržišno značajne, ali nema neukusa. Ja bih voleo da je ovaj sukob, sukob dve koncepcije u pozorištu, voleo bih da smo mi kreativni saradnici povodom repertoara, a ne da se naš sukob iscrpljuje u fanatičnom očuvanju privilegija i modela pozorišta koji je neodrživ. Sa mnom na čelu Ateljea ili ne, sadašnji model funkcionisanja pozorišta će se promeniti u narednih godinu-dve, ili će se pozorišta u Beogradu ugasiti"
Demokratska stranka je došla u potencijalnu situaciju da 7. maja, pa onda 21. maja može da predloži predsednika vlade, ali je Boris Tadić odlučio da on bude premijer a ne ja. Tačno je, pričali smo o mestu premijera. Rekao sam tada predsedniku države i stranke da ja hoću da budem premijer kada premijer zaista bude premijer i da ne želim da budem predsednik vlade a da je zaista ne vodim već da služim za ukras
Dragan Đilas u intervjuu nedeljniku "Vreme" govori, pored ostalog, o poziciji Demokratske stranke i odnosima unutar nje, kritikama da je pragmatičan čovek bez ideologije, pregovorima o formiranju vlade, ponudama da bude premijer, izbornim rezultatima na svim nivoima u Beogradu, Izbornoj skupštini Demokratske stranke i načinu odlučivanja, odgovornosti za kampanju, ulozi krupnog kapitala u politici, Borisu Tadiću, Goranu Vesiću, Miškoviću i Beku, Tomislavu Nikoliću, Aleksandru Vučiću...
Slučaj zatvorske kazne za Zorana Petakova zarad verbalnog delikta biće pravi izazov za "abolicionističke" potencijale Tomislava Nikolića
Pozivam i one koji u Boga ne veruju da se Bogu mole da Bog da kišu, možda će njih Bog poslušati...
Odlukom da kandidat za mesto potpredsednika SAD bude Pol Rajan republikanci su izazvali pravu medijsku buru. U jednom trenutku u potpunosti je zasenio i samog predsedničkog kandidata Mita Romnija. To je i bio cilj: da se agresivnom kampanjom konzervativnijom od konzervativnog centra republikanaca nadoknadi prednost koju i dalje ima Barak Obama. A izdanak najkonzervativnije, neki bi rekli hrišćansko-fundamentalističke, frakcije republikanaca, Pol Rajan, pravi je čovek za to
Na talasu vesti o presudama članicama pank sastava Pussy Riot i moskovskoj zabrani Parade ponosa na 100 godina, mnogi, i u Srbiji, odluku o zabrani filma Klip Maje Miloš za bioskopsko prikazivanje u Rusiji tumače kao neostaljinističku. Bez namere da dokazujemo da greše u pogledu karaktera ruske vlasti, istine radi, valja napomenuti da ni u zapadnom svetu ne manjka zabrana. Tako je nedavno, sa nešto manje pompe i osuda, na meti cenzure u Velikoj Britaniji, Americi i Australiji bio i Srpski film Srđana Spasojevića, i to sa manje-više sličnim obrazloženjem
