Sudeći po najnovijim vestima, deca se od pelena imaju naučiti šta je muka i trpljenje, te da uobičajeno shvatanje po kom imaš neke obaveze prema sistemu, ali zauzvrat dobijaš prava – ne važi
Nedavno je objavljena peta knjiga edicije Pustolovine, Srpske narodne umotvorine – kratki govorni oblici, kojom "Kreativni centar" zaokružuje seriju posvećenu srpskom narodnom stvaralaštvu. Nastajanje ove edicije trajalo je 18 godina. "Za sve uzraste – od rođenja do starosti, ima u ovoj velikoj školi životno važnih sadržaja. Zbog toga ona treba da bude u osnovi svakog obrazovnog sistema, inače će on biti krnj i neuspešan. Kao što drvo ne može biti bez korena, tako ni obrazovan čovek ne može biti bez svoje narodne književnosti. Tu su njegovi koreni", napisao je dr Simeon Marinković, priređivač i urednik ove edicije. Tekst o neophodnosti narodnih umotvorina u obrazovanju dr Boška Suvajdžića, profesora Filološkog fakulteta u Beogradu, napisan za "Vreme" povodom Umotvorina, namerno objavljujemo prvog dana nove školske godine
Poslednje decenije XX veka u Srbiji moramo da se sećamo tačno onako kakva je bila, da ne bi podlegli "specijalnoj operaciji" koja je na delu ovih dana: da se Milošević od autokrate prepakuje u "dobrog momka". Tako oni koji su s njim stajali rame uz rame više neće biti loši momci. Oni koji trenutno vladaju Srbijom, žele zaborav i krivo tumačenje prošlosti, jer kad govore o napretku, oporavku, pomirenju, evropskim integracijama, voleli bi da se zaboravi da su nas upravo oni odvukli u suprotnom pravcu: u rat, bedu, glad, u mržnju...
U okviru trećeg internacionalnog festivala autorskog stripa GRRR!, održanog od 2. do 7. oktobra u Pančevu, pored brojnih izložbi i radionica u kojima su učestvovali domaći i inostrani strip autori i izdavači, bila je predstavljena izložba "Strip u Srbiji 1945–1955." autora Zdravka Zupana, kao nastavak serije izložbi kojima festival GRRR! pokušava da podseti na istorijski razvoj strip-medija u našoj sredini. "Vreme" objavljuje tekst autora izložbe o periodu kada strip dolazi pod udar ideoloških kritika i cenzora
Opsednutost kupovanjem, sakupljanjem, menjanjem i tapkanjem sličica ima vek trajanja i okončava se otprilike s pubertetom. Nakon toga sličice nestaju iz našeg interesovanja, iako su i dalje sveprisutne. Neki ih potpuno potisnu među uspomene iz detinjstva, neki ih ponovo otkriju uz svoju decu, a neki u njima pronađu vrlo primamljiv posao
Iako su godine kada je neophodni lek bilo nemoguće pronaći u apotekama za nama, navika da kućna apoteka bude preobilna zadržala se, bez indicija da bi se to moglo uskoro promeniti. Postoje lekovi koje je uvek potrebno imati u kući, naročito u vreme praznika kada većina apoteka ne radi, ali i oni za čije čuvanje nema baš nikakvog opravdanja, naprotiv
