VREME BR.437 | 6. MART 1999.
Srbija u razbijenom ogledalu – Epidemija podrške
Srbija definitivno nije šaka pirinča da je vrane pozobaju. No, zna li vrana, uopšte, šta je pirinač...
Srbija definitivno nije šaka pirinča da je vrane pozobaju. No, zna li vrana, uopšte, šta je pirinač...
Šest mladih dokumentarista koji čine Kamerades odlučili su da prekinu izložbu 20 dana pre planiranog kraja, kada su četiri fotografije koje su iz izloga galerije gledale na Trg Republike i Knez Mihailovu skinute sa izložbe
Klasična predizborna kampanja sa TV spotovima i predstavljanjima još nije počela, pa se za sada stranke dovijaju kako da osvoje pažnju medija
Za Srbe sa Kosova ja sam pre svega građanin Kosova, nisam Albanac. Ali ako uvedete Srbiju u jednačinu, ja postajem Albanac. Ne mogu da se uspešno usprotivim Srbiji samo kao građanin republike Kosovo. Srbija je prevelika i mnogo jača od nas. Ali to nije slučaj sa Srbima sa Kosova
Poslednjeg dana februara, u Hali sportova "Ranko Žeravica" u Novom Beogradu odigrana je košarkaška utakmica između domaćeg Partizana i hrvatske Cedevite. Ubedljivo je pobedio Partizan, oprostivši se od rezultatski loše sezone u Jadranskoj ligi. Da ta utakmica, koja nije imala takmičarskog značaja, postane jedna od gorućih tema srpske politike i medija, pobrinuli su se navijači Partizana, skandirajući premijeru Srbije ono čuveno: "Vučiću, pederu!" Na prvi pogled, to zvuči kao sitnica u režiji navijačke mase, ali prozvanom Aleksandaru Vučiću to je bilo previše
Neuspeh opozicije se ne može opravdati malom izlaznošću, niti Vučiću legitimitet mogu umanjiti računice kako je svu vlast jednom čoveku u ruke dala "tek četvrtina biračkog tela Srbije". Ako je Vučić uspeo da izvede svakog svog potencijalnog birača na biralište, zašto to nisu mogli da učine Dragan Đilas, Vojislav Koštunica, Čedomir Jovanović? Međutim, sasvim je drugo pitanje s kakvim ćemo se Aleksandrom Vučićem nadalje susretati u njegovoj apsolutnoj vladavini Srbijom
Štrajk glađu i žeđu Tomislava Nikolića, političke konfrontacije pod kontrolom. Nikolić na infuziji, Srbija "na čekanju"
Pojava raspevanog političara slična je snimku razigranog mačeta na Jutjubu ili saobraćajnoj nesreći u prometnoj ulici – to je nešto što će svi pohrliti da vide iako ih se ne tiče previše. Razlika je u tome što će se političarsko pevanje dopasti samo onima koji su već njihove pristalice. Većina će se ipak podsmevati, a zna da bude i ozbiljno revoltiranih
Niti je Srbija Jugoslavija, niti je Aleksandar Vučić novi Tito, koliko god premijer pričao da naša zemlja danas uživa veći ugled u svetu nego onomad. Vučićeva Srbija sa onom Jugoslavijom ima veze taman koliko i sadašnja Libija sa onom iz Gadafijevog vremena. Za tako nešto nisu krivi ni mediji ni oni koji pitaju šta se i zašto zaista u Sabrati desilo pre tri meseca, i šta je tome prethodilo
Kako se Srbija našla u procepu između dva sporazuma – i dve politike? Posledice ni u jednom ni u drugom slučaju ne moraju da budu katastrofalne, ali ceo zaplet predstavlja jasno upozorenje da politici sedenja na dve stolice, koju su upražnjavale sve postpetooktobarske vlade, uključujući i aktuelnu, definitivno ističe rok trajanja i da se trenutak odluke bliži
Da li više volite da vas bombarduju Ameri ili Rusi? Šta god da izaberete, preti vam opasnost da stradate kao kolateralna šteta
Da nije dozlaboga bedna, ovdašnja potreba većine malih stranaka da se preporuče velikom šefu, bila bi – maestralna. Otvoreno rade za Vučića, a da izbori formalno nisu ni raspisani. Umesto promocije sopstvenog političkog programa promovišu samo njega