Niti je Srbija Jugoslavija, niti je Aleksandar Vučić novi Tito, koliko god premijer pričao da naša zemlja danas uživa veći ugled u svetu nego onomad. Vučićeva Srbija sa onom Jugoslavijom ima veze taman koliko i sadašnja Libija sa onom iz Gadafijevog vremena. Za tako nešto nisu krivi ni mediji ni oni koji pitaju šta se i zašto zaista u Sabrati desilo pre tri meseca, i šta je tome prethodilo
Kako se Srbija našla u procepu između dva sporazuma – i dve politike? Posledice ni u jednom ni u drugom slučaju ne moraju da budu katastrofalne, ali ceo zaplet predstavlja jasno upozorenje da politici sedenja na dve stolice, koju su upražnjavale sve postpetooktobarske vlade, uključujući i aktuelnu, definitivno ističe rok trajanja i da se trenutak odluke bliži
Da li više volite da vas bombarduju Ameri ili Rusi? Šta god da izaberete, preti vam opasnost da stradate kao kolateralna šteta
Da nije dozlaboga bedna, ovdašnja potreba većine malih stranaka da se preporuče velikom šefu, bila bi – maestralna. Otvoreno rade za Vučića, a da izbori formalno nisu ni raspisani. Umesto promocije sopstvenog političkog programa promovišu samo njega
"Autorskim tekstom" svog predsednika, Socijalistička partija Srbije de facto se samoukinula kao samostalan politički i istorijski subjekt
Postoji jedna vrsta unutarpartijske demokratije. Ono što je Ivica rekao o koalicionom partneru, pa dobro, to i jeste situacija u kojoj je red da se taj nivo odluka prepusti rukovodiocu. Ali zato ne pretresa govore i istupanja svojih saradnika, ne naređuje im šta da kažu, nego ljudi zaista govore šta misle a neki od tih ljudi su bujne prirode kao što je Milutin Mrkonjić
Srpska napredna stranka na izborima 2014. osvojila je vlast a na njenoj listi našlo se još nekoliko stranaka i pokreta. Potom je vladajuća većina ojačana prihvatanjem Socijalističke partije Srbije i pratećih satelita – PUPS-a i Jedinstvene Srbije. Pred izbore 2016. SNS važi za poželjnog, dobro situiranog mladoženju, kojem bi mnoge stranke dale i dušu i telo. Glavni zaplet predizborne političke sapunice trenutno se vrti oko pitanja sa kim će se SNS uzeti na kraju
Već čuveni slučaj smene direktorke KC Požega simptom je šireg procesa: Srbija treba da se "evropeizuje" samo diplomatski, a iznutra da (p)ostane zagušljiva poludespotija
Kad je krenuo onaj Bal na vodi, kako se ono zove, Vučić me je pozvao, jedini put otkako nisam ministar, da ga podržim jer se struka pobunila, velika se galama digla. Upozorio sam ga da je samo oslobađanje Savskog amfiteatra uslovljeno sa milijardom evra. I on je pao sa stolice. Rekao je: "Mrko, mi imamo 300." Kažem: odlično, ali vodi računa da moraš da premestiš autobusku stanicu koja je takođe pola milijarde i moraš da završiš metro. Da bi sve to moglo da se završi, tebi treba milijarda da bi mogao da se oslobodi i koristi prostor stare stanice. Ti možeš da nabodeš dva solitera tamo, ali to je čir. Kaže on:"Znam, ali da iskoristim tih 300 miliona znači na brzinu da imamo to", a ja njemu: "Dobro, ali prvo završi Prokop
Fabrika obuće "Geox" u Vranju radi već više od dve godine, sa brojem radnika koji se kretao od 200 u iznajmljenim prostorijama do 650 u novoj fabrici. Državu košta oko 20 miliona evra, dok su ulaganja samog italijanskog partnera nepoznata
Možda će se i ostvariti proročanstvo Dušana Bajatovića, naišlo na osudu "građanističke" Srbije, da će ovaj izborni ciklus da svede u budućnosti političku Srbiju na dve grupacije, SNS i SPS, i da bi se od sada pa "do kraja vremena" ove dve stranke nadgornjavale u izbornim trkama
Svega desetak dana otkako je postalo jasno da Srbiju čekaju vanredni parlamentarni izbori, bilo je dovoljno gotovo svim predstavnicima opozicije da pokažu koliko su u suštini obezglavljeni, smušeni, pate od prevelike sujete i nisu baš sigurni šta žele i koliko mogu
