On napreduje "svaki dan i u svakom pogledu" i čini mi se da je samo pitanje političke tehnike i banalne egzekucije kada će da pretvori svoju moć u nešto opipljivije i još zamotano u Ustav. Nije tu samo pitanje proširenja predsedničkih ovlašćenja već možda i produženje mandata sa pet na osam godina, ili koliko već treba
Vučić je još jednom svima pokušao da pošalje poruku da predvodi jednu dosta heterogenu, neretko zatucanu, retrogradnu, ponekad neučtivu i neprosvećenu stranačku i koalicionu svetinu, koju samo on može da umiri, ali i da pusti da vršlja – kako mu se ćefne. Otud i ono Vučićevo: "Nije bilo lako." Što je svetinu teže umiriti, to je predvodnik svetine veći i značajniji. I to su istog časa saznali i Ana Brnabić i svekolika javnost, ova domaća i ona međunarodna
Da je Srbija država kao što nije, čitava ta stvar s "Kurirom" već bi danas – ako ne ranije – bila u tužilaštvu. Da je država kao što nije, nadležni ministar i državni sekretar za informisanje ne bi izbijali s TV ekrana upozoravajući koliko je sve to što se dešava dugoročno štetno, i najavljujući konkretne mere koje će preduzeti. Umesto toga, ćute svi osim bivših saradnika Aleksandra Rodića
SNS je uzeo monopol na tumačenje svega i svačega pa je tako i Dragana Đilasa ponovo propustio kroz tabloidnog toplog zeca zbog, rekao bih, dobronamernog promišljanja na ekonomsku temu "Šta da se radi" optužujući ga za političke ambicije i kako je skrcao pare u onaj most
Iz perspektive Srbije kao zemlje lične vladavine, emancipatorski naboj postavljanja "manjinske" premijerke gubi se u samom startu, kao raketa koja sagori pri lansiranju
"Zapadni Balkan postaje pustinja, iz koje mladi beže, sa lošom perspektivom. Imate erdogančiće koji se razigravaju po Balkanu, a narod je sve siromašniji i radi za mizerne plate i srećni su jer imaju bilo kakvu platu. Ispod nacionalnog plašta kriju se lopovluk, korupcija, namešteni tenderi, partijsko zapošljavanje i uništavanje zdravstva i školstva. Problem je što ljudi "odbranaški" glasaju za nacionalističke opcije misleći da štite vlastite živote i interese, a ne misle o prosperitetu i budućnosti dece. To nas drži u pat poziciji"
Pravo pitanje nije kada će Srbija i njeni susedi postati deo Evropske unije, već da li će EU ikada otvoriti vrata za zemlje Zapadnog Balkana. Jer, regionalnim autokratama odgovara limb u predvorju Brisela, a sama EU je opterećena tolikim problemima da se i samo pominjanje proširenja smatra političkim hazarderstvom. Tako je, prema istraživanjima javnog mnjenja, dve trećine Nemaca protiv prijema novih članica
Novi predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisutan je na političkoj sceni od 1993. godine. Međutim, u zvaničnoj biografiji, prvih 15 godina njegove političke karijere stale su u – tri rečenice
Posle nedemokratskih predsedničkih izbora i studentsko-građanskih protesta po gradovima Srbije, opozicija je kudikamo vidljivija nego ranije. I unutra i spolja. Pritom, valjalo bi da imaju na umu da niko ne mora da ih "upoznaje sa svetom" kao što je Tadić morao Dačića, Nikolića i Vučića, jer za razliku od ove trojice – nisu bili na crnoj listi. Bar ne na onoj međunarodnoj. Šta će biti sa domaćom crnom listom, to najviše od opozicije zavisi
Briselska večera bila je održana u trenutku kada pomenuti dobrosusedski odnosi nikada nisu bili zategnutiji. Može se reći da je Mogerini uspela ako se gosti nisu međusobno šutirali ispod stola, pljuvali jedni drugima u tanjir i koristili escajg u nenamenske svrhe. Ko su ljudi sa fotografije, kako stoje u svojim državama i u kakvim su međusobnim odnosima
Sud je poklonio veru iskazu predlagača, unuci Vesni Kalabić, nalazeći da je isti dat jasno, logično i uverljivo, na osnovu saznanja koje je dobila od majke, odnosno bake... Kako se veli, sud nije bio nadležan da se bavi utvrđivanjem da li je Nikola Kalabić bio odgovoran za izvršenje krivičnih dela koja po svojim obeležjima predstavljaju ratne zločine
Dačić je verovatno prvi srpski ministar inostranih dela u novijoj istoriji koji ne govori ni engleski ni francuski, dva osnovna jezika diplomatije. Zasad mu, međutim, uglavnom uspeva da neznanje kompenzuje ličnim šarmom i žovijalnošću. Autor ovog teksta se kao dopisnik iz Brisela više puta osvedočio kako se Dačić u formalnim prilikama pozdravljao sa komesarom Evropske unije za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanesom Hanom sa "Gde si, komesaru"
