Povodom jubileja

Premotavanje filma

Četrdeseti Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji prilika je da se na preseku nagrađenih filmova napravi pretpostavka o dominantnim tematskim preokupacijama ovdašnjeg filma

TV manijak

Pokemon gou

Za razliku od pasivnog TV gledaoca, lovac na pokemone postaje virtuelni lovac koji pešači ulicama u poteri za novim ljubimcima

Alternativna scena

Teško je lakše

Paralelno sa institucionalnom pozorišnom scenom, u našoj kulturnoj svakodnevici odigrava se nezavisna scena. O njoj se ređe piše i priča, što ne znači da je manje važna i prisutna

VREME BR.576 | 17. JANUAR 2002.

Na večeri s predsednicima

Kratkotrajan i naporan put do Kine imao je sasvim nesporno značajnu političku i ekonomsku dimenziju. Ovaj tekst, međutim, bavi se nečim sasvim drugim

Premijerova nedeljna služba u Rajkoviću i Ljigu

»Ja nisam iz ovog cirkusa«

Kontra suncu pojavi se Vučić, žurno iskorača, mahnu postrojenom stroju ministara na putu, koji mu je aplaudirao, ode pravo u pogaču sa celofanom, u sve stiže grupa Roma iz šestog sela, svak sa providnom žutom kesom sa velikim somunom, rasporediše ih ukraj školskog dvorišta, među ostale "meštane"

Intervju – Vule Žurić, pisac

Moj Branko ne laže

"Ćopiću treba bezrezervno da verujemo, čak i onda kad izmišlja. On je jedan od prvih naših pisaca, a lako može biti i poslednji, koji je dobro poznavao svoj narod. On je tako dobro osećao kako narod diše, počevši od jezika njegovih junaka pa do onoga što ti junaci govore i, što je još važnije, do onoga šta ti junaci prećutkuju"

Topola – Takmičenje u otmenom ispijanju vina

Crno vino, plave kose

Umetnica Zorka podvrisnu, "Dragi ode, dragi ode..." Trojka dunu u sve prste, strovali se u stolicu, Dvojka pređe na sitno kijanje, Jedinica baš pokaza koliki su mu gornji zubi, i naprasno poče da se češe...

Izbori 2016 – Gibanja na opoziciji

U kolonu po jedan

Svega desetak dana otkako je postalo jasno da Srbiju čekaju vanredni parlamentarni izbori, bilo je dovoljno gotovo svim predstavnicima opozicije da pokažu koliko su u suštini obezglavljeni, smušeni, pate od prevelike sujete i nisu baš sigurni šta žele i koliko mogu

Čovek koji je obeležio 2015 – Vladimir Putin i njegova Novogodišnja poslanica

Miris nafte u Kremlju

Ruski predsednik pred 1392 novinara u Kremlju o meandrima međunarodne politike, pojeftinjenju nafte, švercu ugljovodonika i islamistima, ljutnji na Tursku, ruskoj akciji u Siriji, bazama i raketama, o prekidu trgovinskog ugovora sa Ukrajinom, gasovodima, o izboru tuđih predsednika, Donaldu Trampu, Sepu Blateru i o vlastitim ćerkama

Topola – Oplenačka berba

Mene boli i srce i glava

Kad se očekivalo da i Dačić gospodin pusti glas, toga ne bilo, bez da namesti nameštenu kosu, pravilno se prekrsti desnom, i pravilno i tri puta poljubi Rusa, i isto tako i toliko Narodnog poslanika

»Slike koje su promenile svet«

Dečja suza u objektivu

Slika trogodišnjeg dečaka Ajlana Kurdija probudila je savesti širom sveta i promenila javno mnjenje u Austriji i Nemačkoj, što se nije desilo nakon mnogobrojnih prethodnih vesti o udavljenim izbeglicama kod ostrva Lampeduza, ni nakon izveštaja o tome da se u Mediteranu od januara do kraja avgusta 2015. godine udavilo najmanje 2500 ljudi. Ova fotografija je izazvala lavinu podsećanja na "slike koje su izmenile svet"

Razgovor Bože Koprivice sa Duškom Vujoševićem (ceo tekst)

Ima li ovde još partizana

"Ako pričamo u terminologiji starih Grka, oni su onoga koji se ne bavi politikom smatrali idiotom, odnosno, idiot nije imao prava da se bavi politikom. Meni politika nije sfera interesovanja u smislu da je to nešto čemu bih posvetio život i bavio se time. Ali, u onoj meri u kojoj ona ulazi u sport – u moju profesionalnu oblast – da određuje visinu sponzorstva, prostor u novinama i tako dalje, smatram za svoju obavezu da mogu da iznesem mišljenje pošto u normalnoj državi kritika vlasti ne bi smela da bude nešto što mora da se plati glavom. Vlast mora da pristane na kritiku. Nažalost, ona je kod nas sve više i više apsolutistička i u rukama jednog čoveka", kaže Duško Vujošević

Intervju – Duško Gojković, džezer

Šta bi rekao Dejvis Majls

"Ti znaš šta je Guča – ljudi opasno sviraju, ovi naši Cigani. Malo jeste raštimovano, ovde-onde, ali kad počnu da sviraju, groove je to. A onda mi iz diskografske kuće Enja Records, za koju snimam godinama, kažu: ti treba da snimaš s njima. Objasnim Ekremu Sejdiću da producent hoće da me snima kako sviram s njima, a oni da me prate. Pitam, hoće doći u Minhen? Ne, to ne valja. U Beograd? Ne, i to im je veliki grad. Hoće tamo gde mirišu ćevapi. I odem u Vranje. Prvog dana bilo je malo kruto, snimali smo u kući Bore Stankovića. Oni stanu ukrug i sviraju. Sviramo, završimo, odjedanput tišina u krugu; pored mene Ekrem s njegovom trubicom, okrene se, dâ mi ruku pa mi kaže: ‘Gosin profesore, bata Dule – sad si naš.’ Primaju me u pleme!"

Prijateljski razgovor sa Zafirom i Vasilom Hadžimanovom

Kako je čovek ostao div

Kako je Zafir – vesnik, a možda i preteča televizijskog žanra – nadmašio Barselonu; kako je precenio težinu partnera kojeg nosi na leđima dok peva: izdržavam, reče, visoke tonove, a nosim na leđima B. koji ima sto kila (pa neće biti baš stotinu, to je stanovište onoga koji nosi, nošeni se doima kao persona koja se pravilno hrani!); kako se Vasil odlično držao dva debela sahata, s obzirom da je deci uvek dosadno kad roditelji sretnu prijatelja pa se na ulici raspričaju

Koncert

Bolje grob!

Kolja & Grobovlasnici, Dom sindikata, Beograd, 21. III 2015.

Takmičenje u otmenom ispijanju vina

Bekrijska slava u Topoli

Desetka dobi Venac od paprika, Mlada šajkača Orden od rotkve. Pa uzeše da polivaju Šajkaču kiselom vodom, ne pomagalo, izneše ga o desno rame. Eliminisani Teški centar je još bio u ćošku, na kolenima, svi se upinjali, ali ne mogli da ga podignu

Politički i genocid turizam

Safari, plaža i slatka jeza zločina

Umesto da odu na Sejšele, politički turisti radije će da posete Nagasaki, Černobilj, "Nultu tačku" u Njujorku ili Belfast, Bliski istok, Kubu i Boliviju. Neki pak preferiraju mesta na kojima je izvršen genocid, ili već nekakav masovni zločin, kao što su Aušvic, Kambodža ili Srebrenica. Neki bi rado pošli putem genocida u Ruandi, a kada su već tu mogu da potraže i planinske gorile. Motivi za ovaj vid turizma su različiti, a veliko interesovanje za mesta savremenih masovnih zločina dovelo je do "diznifikacije" užasa i "ekonomije iskustva"

Izložba – »(Est)etika nacionalizma – Dizajn za turbo-folk«

Kako promišljati turbo-folk

Najveća greška svih dosadašnjih pokušaja da se fenomen turbo-folka teorijski obradi jeste što se oni prvo vrednosno određuju prema predmetu istraživanja, a onda ga proučavaju. Jedina egzaktna stvar koja iz te pojmovne i činjenične zbrke može da se izvuče jeste da se Ceca udala za Arkana. A to ni približno nije dovoljno da se dokaže niti objasni direktna veza između turbo-folka i nacionalizma koju volimo da podrazumevamo

Zločin i javnost

Linč kao zamena za saosećanje

Svesni toga da se silno nakupljeno nezadovoljstvo, frustracija i strah građana negde moraju izliti, predstavnici vlasti poput Nebojše Stefanovića i mediji usmerili su to nezadovoljstvo na način koji je sve najgore i najmračnije što iz ljudi može da pokulja izbacio na svetlo dana. Zbog atmosfere te histerije, u drugi plan pada Tijana Jurić, njena tragedija, bol njene porodice, saučešće u tom bolu i empatija. Dakle, ono što nas čini ljudima

Lektira – Odlomak iz knjige Katastrofa Maksa Hejstingsa

Slom na Drini

Uoči stogodišnjice početka Prvog svetskog rata objavljen je veliki broj knjiga koje se bave njegovim uzrocima i posledicama. Jednu od najzapaženijih studija na ovu temu objavio je i čuveni britanski istoričar Maks Hejstings. Njegova knjiga Katastrofa – Evropa ide u rat 1914. smatra se ključnim aktuelnim delom koje se suprotstavlja pokušajima revizije istorije i relativizovanja krivice za izbijanje Prvog svetskog rata. Knjiga je u Velikoj Britaniji objavljena prošle godine, a do kraja meseca izdavačka kuća "Laguna" u dvotomnom izdanju objaviće i njen prevod na srpski jezik. Uz dozvolu izdavača, "Vreme" u ovom broju objavljuje odlomak iz jednog poglavlja Katastrofe koji govori o napadu Austrougarske na Srbiju

Depopulacija Srbije

Opustela zemlja za starce

Od sredine XX veka, od 1948. do 1991. stalno je bilo više rođenih nego umrlih, uvek je bio pozitivan prirodni priraštaj koji se jeste smanjivao, ali je bio pozitivan. Tek od 1992. broj umrlih je postao veći od broja rođenih, da bi do kraja 2013. u Srbiji preko 550.000 više umrlo nego što se rodilo. Za dve godine imaćemo celu jednu Crnu Goru manje – i to je podatak koji pokazuje ozbiljnost situacije

Odlomak iz knjige Samo bogovi mogu obećati (Geopoetika, 2014)

I dečak može obećati

Dvadeseto svetsko prvenstvo u fudbalu počinje u Brazilu u četvrtak, 12. juna. Savršena lektira za njegovo praćenje jeste knjiga Bože Koprivice Samo bogovi mogu obećati, objavljena nedavno u izdanju "Geopoetike". "Vreme" je o prvom izdanju ove "megažanr knjige", koja je istovremeno i esej i autobiografija i intimni vodič kroz istoriju svetskih fudbalskih prvenstava, a koje je objavljeno 2010. u izdanju zagrebačkog "Ljevka", već pisalo ("Sve jeste ako voliš", "Vreme" broj 1025). Novo izdanje Koprivičine knjige je prošireno i dopunjeno poglavljem iz koga, preporučujući je čitaocima, donosimo odlomak

Prvi svetski rat u stripu

Rat u kaiševima

Prvi svetski rat u stripu predstavlja jedan poseban tematski volumen u istoriji "devete umetnosti", kako kod nas tako i u svetu. Evo pregleda dela i umetnika koji su se temom Velikog rata bavili u prethodnih sto godina

Naseljavanje kosmosa

Odaberi svoj pakao

Naseljavanje kosmosa neuporedivo je teže nego što to izgleda u naučnofantastičnim romanima i filmovima. Raznorazni "vorpovi", tahjonski i antimaterijski motori, "crvotočine" i drugi egzotični artefakti univerzuma koji omogućavaju putovanje brzinom većom od brzine svetlosti kroz prečice u prostoru i vremenu više su posledica naše frustracije sopstvenim limitima nego demonstracija ideje utemeljene na naučnim faktima. Tu smo gde jesmo i tu ćemo da ostanemo još mnogo, mnogo vremena

Književnost – trideset godina od smrti Branka Ćopića

Prijateljski povijen ljudski dlan

Dvadeset šestog marta 1984. godine, u smrt je sopstvenom voljom zakoračio Branko Ćopić, ključni pisac jugoslovenskih detinjstava. Naslutio je vreme umnožavanja crnih konja i crnih konjanika, noćnih i dnevnih vampira, braneći ipak celim svojim životom i delom naše mesečine, nasmejane zore i tužne sutone

Knjige – Deca komunizma Milomira Marića

Čudesne sudbine zemalja i ljudi

Marić je sudbinama svojih junaka iskreno fasciniran. Srž knjige, i tematski, i po intenzitetu fascinacije, pa i po količini teksta posvećenog jednoj osobi je u poglavlju Crna ruka crvene internacionale, poglavlju o Mustafi Golubiću. Na stotinu i šezdeset stranica koje bi mogle da funkcionišu i kao posebna knjiga Marić priča priču o Mustafi Golubiću, čoveku konspiracije

Intervju – Tatjana Mandić Rigonat, rediteljka

Dajte Vučiću da čita Vilhelma Rajha

"Ovo naše vreme je vreme Gazda Riste i familije Živke ministarke. Ali: šta da se radi sa tim podatkom? Pa da se ide u pozorište dok ga još ima, dok ga ne zatvore, da se šire vidici i hrani duša delima naših umetnika, a ne, kako Vučić poručuje građanima, da promene svest tako što će naučiti da poštuju novac. Žao mi je što Vučiću neko od njegovih intelektualnih udvorica ne donese na čitanje Vilhelma Rajha ili Bukovskog, ili Tarika Alija, Markuzea – ko zna šta bi nam onda poručio u kom pravcu da se menjamo. Stvarno je horor kad političar narodu poruči da menja svest. Ako nam političari, njihovi mediji i psiho-gurui kroje predstavu o stvarnosti i čoveku u jednoj dimenziji, umetnost i pozorište su najdivniji način da sve to dovedemo u sumnju i shvatimo da čovek nije jednodimenzionalan, da nije samo politička životinja već nešto mnogo šire"