Više od deset godina GSP izuzetno opterećuje gradski budžet. To preduzeće je gubitaš, naplata karata u Beogradu je nikakva, ima 15 do 20 odsto viška zaposlenih, a manjak vozača. Problem opstojava, a nijedna gradska vlast već decenijama ne uspeva da ga reši
Nasilnički čin učenika Tehničke škole u Trsteniku razmotao je zamršeno klupko bezbednosti profesora, ranjivosti tinejdžera i disfunkcionalnosti porodica. Javnost nije ostala nema, ali umesto da razume zašto je učenik izmakao stolicu profesorki, a potom pokušao samoubistvo – traži krv i odmazdu
“Zapovest stiže uveče. Iznimno preko dana. Onda se dižu branioci lika i dela – i od zore kampuju na Pinku, ređe na Hepiju i Prvoj. Presvlaka im ne treba, ni odmor – pričaju dok ne popadaju i opet će sutra. Dok neko ne javi da se stane. Dakle, gase se isto na dugme. Cilj kampanje je da zastraši, omalovaži, targetira, izbroji nacionalna zrnca – kako kad”
“‘Informerove’ huškačke objave protiv novinara i medija često su mnogo opasnije od većine pretnji koje stižu medijima jer kroz veliki tiraž novine sa niskom prodajnom cenom i putem portala, uz direktan uticaj na predstavnike sistema na svim nivoima, daju platformu za sistemski nastavak napada, služeći kao svojevrsni marker”
Kroz životopis Luke Bojovića (49) mogla bi da se ispiše istorija srpske mafije. Odrastao je u uglednoj beogradskoj porodici – majka je bila univerzitetski profesor, a otac direktor prestoničkog zoo-vrta. Tek što je Luka stasao za ličnu kartu, zemlja u kojoj je rođen se raspala. Ispaljeni rafali, prolivene suze i krv protegli su se u daleku budućnost i obeležili čitav njegov život. Luka Bojović je postao vojnik, delinkvent, saradnik Državne bezbednosti, pekar, vođa kriminalnog klana, begunac, poslastičar, zarobljenik, slikar, osvetnik...
Prema zaključku Nacionalnog prosvetnog saveta, na osnovu kojeg je ministar Ružić tražio da se oformi komisija, stoji da “nijedna interpretacija programa ne može da sadrži elemente ideologije i da se mora voditi računa o psihološkim i sociološkim predznanjima učenika kada je u pitanju interpretacija programa budući da đaci psihologiju uče od drugog razreda srednje škole, a sociologiju od trećeg”
„Kod Srba je pozivanje na narod upravo pozivanje na silu, na večito ugroženu masu koja u svakom trenutku treba da se pojavi i reši stvar svrstavajući se uz govornika koji pretenduje na to da je on njen isključivi zastupnik“, rekao je vladika Grigorije
“Prvu Jugoslaviju su iznutra rušile iste one snage, čiji su povampireni sledbenici, uključujuči tu i ‘crvene četnike’ i njihovu ekskomunističku sabraću ‘crvene ustaše’, ‘crvene belogardejce’, ‘crvene baliste’ itd – dali lavovski doprinos kontrarevoluciji koja je razorila avnojevsku Jugoslaviju”
Život teče normalno, svojstveno normalnosti na severu Kosova. Ta realnost izgleda tako da na ulici Kosovske Mitrovice stojim sa drugaricom iz Zvečana i kolegom snimateljem koji je prvi put u Kosovskoj Mitrovici. Posle nekoliko minuta kolega pita: “Jeste li vas dve čule rafale, malopre mi se učinilo da sam čuo neke…?” Odgovoramo mu: “Aha, čule smo” i nastavljamo da žurimo za nekim drugim poslom
“Umesto da odgovaraju o sprezi države i kriminala o kojoj isplivava sve više saznanja, oni obrću stvari po principu ‘napad je najbolja odbrana’ i preko tabloida optužuju opoziciju. To je zamka koju oni postave tako da si ti sad odjednom optužen i treba da se braniš. I to čak ne ni ja, nego moj mrtvi otac. Meni ne pada na pamet da u tome učestvujem”
Poslanica i potpredsednica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić izjavila je da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić "sprema za kapitulaciju“ na Kosovu i Metohiji umesto da zahteva povratak institucija Srbije na sever pokrajine jer je Briselski sporazum „mrtav“
Poslednji dobar rezultat postigli smo pre 32 godine na Mundijalu u Italiji, kada je selektor bio Ivica Osim. Tada je Dragan Stojković postigao vanvremenski gol u utakmici osmine finala sa Španijom. Svoje remek-delo je potrčao da proslavi u zagrljaju Osima, kao što tri decenije kasnije reprezentativci Srbije trče njemu u zagrljaj nakon odlučujućih golova
