Evropska Unija 2004
Jednaki i jednakiji
Teški zadaci pred irskim premijerom Berijem Ahernom, novim predsedavajučium EU-a: pregovori oko nacrta evropskog ustava, prijem deset novih članica, budžet za sledećih šest godina
Teški zadaci pred irskim premijerom Berijem Ahernom, novim predsedavajučium EU-a: pregovori oko nacrta evropskog ustava, prijem deset novih članica, budžet za sledećih šest godina
Kako je plan o podeli Instituta na četiri dela proizveo zapaljivu smešu nauke i politike
Dugoročno, bolje bi bilo i za zemlju i za građane da se novi premijer i njegovi ministri u ekonomskoj politici udvaraju investitorima, a ne biračima
U Srbiji su do sada tri veća talasa modernizacije uglavnom prekinuta ratovima, a četvrti, koji je u toku, zagubljen je u nove ideološke magle
Grobovi, pretnje zarđalim kašikama, dobrovoljci na ratištima, premlaćivanja, finansijske zloupotrebe, radikalni nacionalizam, potezanje pištolja na taksiste i studente, gušenje slobode Univerziteta, uništavanje medija, bezobzirni cinizam vladara, verbalni i fizički obračuni u obe skupštine, devastacija kulturne baštine i sve ostalo što su radikali činili, izgleda da su zaboravili i "razočarani birači"
U novu 2004. građani Srbije ulaze sa dve nove političke stranke na sceni. Otpor i G17 plus su do pre nekoliko meseci uživali ugled – ili bili potcenjivani – kao nevladine organizacije. Otpor je, prvo "studentski", potom kao "narodni" u poslednjoj godini režima Slobodana Miloševića znatno doprineo njegovom rušenju. Posle toga, pomalo haotično, nastavio je delovanje zalaganjem za suzbijanje korupcije pod sloganom upozoravajućim za nove vlasti: "Samo vas gledamo". S druge strane, ekspertska grupa G17 plus predstavlja neku vrstu logistike DOS-a – ali očekuje i traži više uticaja na javnoj sceni od priznanja da su "zaslužni teoretičari". Miroljub Labus, Mlađan Dinkić i Božidar Đelić kao eksperti s funkcijama posle 5. oktobra zauzimaju gotovo neprikosnoveno mesto najpopularnijih u javnosti – odmah iza Vojislava Koštunice. Posle rascepa vladajućeg DOS-a u leto 2001, pozicija NVO eksperata postaje klimava; Miroljub Labus ne uspeva ni uz "podršku" Demokratske stranke da pobedi na prošlogodišnjim predsedničkim izborima u Srbiji; Mlađan Dinkić smenjen je s mesta guvernera pod okolnostima koje će na kraju dovesti do prevremenih parlamentarnih izbora; Božidar Đelić upisuje se kao poslanički kandidat na listu Demokratske stranke... U međuvremenu, Otpor i G17 plus postaju političke stranke, u oba slučaja kao razlog za promenu profila i načina delovanja navodi se nemogućnost da kao NVO ozbiljno utiču na društvene i političke promene. Šta se promenilo? Zašto su Otpor i G17 plus pre 5. oktobra 2000. bili zadovoljni svojim uticajem, a posle se razočarali? Da li to znači da bi većina od trenutno registrovanih 1790 NVO-a u Srbiji trebalo da se registruju kao političke stranke? Da li bi tako bile ozbiljnije shvaćene i efikasnije delovale u društvu?
Hapšenje Sadama Huseina u poslednjim danima godine na izmaku, vratilo je iračkog diktatora na svetsku medijsku scenu. Iako je i pre tog završnog čina njegove političke sudbine, najpre zbog kratkotrajnog rata, a potom duge okupacije i potere za njim, Husein nesumnjivo bio ličnost koji je najupečatljivije obeležio međunarodna zbivanja u 2003, lik tiranina transformisan u skrušenog zatočenika samo je potvrdio taj primat. U konkurenciji ostalih ličnosti, ne obavezno iz sveta politike, koje su tokom 2003 punile stupce i ekrane svetskih medija, "Vreme" se, po sopstvenom izboru, opredelilo još za ruskog predsednika Vladimira utina, njegovog domaćeg "konkurenta", oligarha Mihaila Hodorkovskog, novoizabranog guvernera Kalifornije Arnolda Švarcenegera i mančesterskog fudbalskog maga, jedinog lorda koji igra u "Realu", Devida Bekama
Srpski poreski obveznici hitno bi morali da se organizuju i zaustave nastrane ekonomske planove sindikalnog lidera i Skupštine akcionara Fabrike automobila koji predlažu Vladi da naša država napravi nov model auta
Od raspada bivše SFRJ, većina novonastalih država na tlu Zapadnog Balkana pati zbog nedovoljno dorađenih državnih simbola; Slovenija tu nije izuzetak – naprotiv
U poslednjih dvadesetak dana birači u Srbiji imali su priliku da se naslušaju raznih slatkih obećanja: zapošljavanje od 150.000 do milion ljudi, odobravanje 60.000 do 150.000 stambenih kredita, otvaranje 30.000 do 180.000 malih i srednjih preduzeća godišnje, poništavanje ili preispitivanje dosadašnjih privatizacija, procvat sela kroz veći agrarni budžet, dugoročne beskamatne kredite seljacima i garantovane ekonomske cene poljoprivrednih proizvoda, ulazak u Evropsku uniju, smanjenje poreza na zarade sa 77 na 49 odsto…
Finiš kampanje podudario se sa zimskim slavama (Sveti Nikola koga pola Srba slavi, a druga polovina ide na slavu) s novogodišnjim egzaltacijama i uobičajenim potrošačkim metežom pri kraju godine. Šta će ostati posle predizborne gozbe