Od prozapadnog, liberalnog ekonomiste Saša Radulović se pretvorio u suverenistu i teoretičara zavera. Takav se dobro uklapa u projekciju opozicionara kakvi su potrebni Aleksandru Vučiću. Na javnoj sceni je primetno otopljavanje njihovih odnosa, bez obzira na to ko je u vili "Mir" pio, a ko odbio da pije vino
Ideja je da Orban nekako prošvercuje Srbiju u svom koferu na briselskom aerodromu i da je instalira u EU kao oruđe u borbi protiv EU kao "zajednice vrednosti"
Vlasti Srbije na Srbe i srpske organizacije u susednim zemljama gledaju kao na svoje podanike, a zvaničnici iz Beograda se ponašaju patronistički prema njima. Dešavanja u vezi sa Srpskom listom na Kosovu ili odnos "toplo-hladno" sa predstavnicima srpskih organizacija u zemljama u okruženju pokazuju model podobnosti koji se praktikuje u pogledu saradnje sa Srbima u rasejanju
Kako su devedesetih godina opisivani načelnik Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije i njegov najvažniji pomoćnik? Šta je sve karakterisalo paravojne jedinice i zašto su im one najveća zaostavština? Zbog čega je Milošević otpustio Jovicu Stanišića i kakve to veze ima sa CIA? U kom se položaju bivši šef DB-a nalazio pre i posle Petog oktobra? Na koji je način izručen Haškom sudu zajedno sa Frankom Simatovićem Frenkijem i šta je bilo posle
Ne postoji konsenzus o tome kada se krah druge Jugoslavije zapravo desio. Ipak, najveći broj tumača nedavne stvarnosti će nestanak ove države vezivati za 25. jun 1991, kada su parlamenti Slovenije i Hrvatske proglasili nezavisnost. Sa druge strane, kultura je, u inat nacionalistima, porušila postojeće barijere između osamostaljenih država bivše Jugoslavije. O tome svedoče i takozvani obični ljudi koji špartaju po ovim prostorima, osećajući se od Makedonije do Slovenije kao kod svoje kuće
Osećao sam ogroman gubitak svega u šta sam verovao, ali sam na neki način bio pomiren sa tim. Propalo je propalo. Život ide dalje. Danas je početak rata u Sloveniji za mene tek datum u kalendaru koji mi ne budi neke posebne emocije. Samo malo tihe tuge
Bivši ambasador Srbije u Vašingtonu i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ivan Vujačić smatra da je stvarni problem prilikom razmatranja promena granica u regionu iskustvo raspada Jugoslavije, odnosno to što svako menjanje granica asocira na rat i krvoproliće. Za Nerzuka Ćurka, profesora na sarajevskom Fakultetu političkih nauka, iza aktuelnih non-pajpera stoje reakcionarne grupe stare nacionalističke Evrope koja svoje zagovornike ima naročito u zemljama Višegradske grupe, ali i među ksenofobnim strukturama evropskih demokratija. Direktor istraživanja ISAC fonda Igor Novaković ukazuje da ovakvi dokumenti prvenstveno imaju za cilj da se testira reakcija javnosti, ali i centara moći na njih
"Po pravilu, srpski udžbenici predstavljaju Srbe isključivo kao žrtve, srpske težnje i akcije kao legitimne, prećutkuju stradanja druge strane, a albanski udžbenici imaju isti narativ sa obrnutim predznakom. Vekovi zajedničkog života i mnoštvo pozitivnih primera se izostavljaju. Rezultat je da danas mlađe generacije Srba i Albanaca ne znaju ništa jedne o drugima, vide se međusobno kao neprijatelji i apsolutno im je nezamislivo da smo, zapravo, oduvek živeli zajedno, uz to vekovima i u istoj državi, bila to Vizantija, kraljevina Nemanjića, Osmansko carstvo ili Jugoslavija"
Daleko od toga da je sjajno stanje u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji i na Kosovu, ali je sigurno da tamošnji parlamenti u odnosu na ovaj u Srbiji, bar u pogledu pluralizma, nivoa rasprave i estetskog utiska, izgledaju kao britanski Domovi lordova
Prema podacima Svetske banke, za period od 2012. do 2019. godine, Srbija se nalazi pri dnu stope ostvarenog rasta. Od svih posmatranih zemalja (bivša Jugoslavija plus Albanija, Rumunija i Bugarska), Srbija je po kumulativnom rastu – pretposlednja: ako 2011. godinu uzmemo kao "nultu", to jest onu prema kojoj se meri budući rast, privreda Srbije je za tih osam godina porasla tek za 17,68 odsto. Ispod nje je samo Hrvatska, sa još gorim rezultatom od 12,3 odsto ukupnog rasta za osam godina
U 2021, godini popisa, možemo da zapazimo kako je tri decenije nakon poslednjeg popisa u Jugoslaviji sa teritorije nekadašnje zajedničke zemlje, koju danas čini šest država i jedna sporna teritorija, iščezlo ukupno 2,5 miliona ljudi
