Od simbola snishodljivosti, poslednjih godina Stefanović se u delu javnosti transformiše u čoveka koji, navodno, svemogućem predsedniku države pruža "inteligentan otpor"
Aleksandar Vučić je prilično brutalan makijavelista po svom doživljaju politike kao neprestane i nemilosrdne borbe za osvajanje, povećanje i zadržavanje vlasti. Tu su fascinantne sličnostima između njegove političke tehnologije na unutrašnjem planu i one Vladimira Putina: predsednički kabinet kao komandni centar vlasti, formiranje "opozicionih" stranaka koje se probude pred izbore i kojima se diriguje telefonskim pozivom, kontrola nad celim nizom organizacija i pojedinaca međusobno ideološki potpuno udaljenih, i još mnogo šta drugog, sve u istom pravcu
Delovanje Pokreta Levijatan u najmanju je ruku kontroverzno. Iza borbe za prava životinja više se i ne krije mračna suština ove organizacije. Zašto, međutim, tako malo incidenata dođe do policije
"Nekada su pisce slali na putovanja po drugim zemljama, ja ni do Kaća nisam ni na čiji račun stigla. Ne znam ni šta se u tim društvima radi, uvek ista lica, doživotni predsednici, pa se onda podele, osnivaju se druga"
Slabo zanimanje predsednika SAD za Srbiju i "srpska pitanja" nikada nije bilo razlog da ovdašnji štampani i elektronski tabloidi prestanu da – evo već godinama – informišu, i to iz pouzdanih izvora kako Tramp troši mnogo svog predsedničkog vremena kako bi pomogao Srbima a napakostio "Šiptarima" i Hrvatima, zbog čega su ovi potonji baš onako zdravo očajni. Niti su bile razlog za umanjenje simpatija koje dobar deo ovdašnje javnosti gaji prema prvom čoveku SAD
"Uzalud i apeli da stane, Vučić ne može da se zaustavi. Toliko je ogrezao u laži da više ne laže da bi obmanuo birače, on laže obmanjujući sebe! Ta patologija naročito dolazi do izražaja poslednjih 30 dana i ima za cilj da pokrije njegovu nezasitost vlašću, smrtnu glad za moći po svaku cenu. Svesno se kasnilo sa merama protiv kovida-19, kako bi predsednik mogao započeti izborni proces, a sada je na delu propaganda za prikrivanje tog morbidnog scenarija"
Spekulacije o sumornoj mogućnosti da u Siriji dođe do sukoba između članice NATO-a Turske i Rusije nakratko su se umnožile tokom krize u Idlibu, gde se sililo klupko istorijskih, političkih i religioznih protivrečja koja bi bilo teško razmrsiti čak i kad bi to upletene strane želele. Sukobi su svakako pokrenuli novi talas izbeglica ka Evropskoj uniji
Nije u tome ključna stvar, iako je jasno da predsedniku Srbije Vučiću strahovito nedostaje onaj neko ko ide iza njega i šapuće mu "seti se, ti si samo čovek". Na ključnu stvar će institucije morati da misle i po njoj da delaju, naravno, nakon oslobođenja
Sve veći broj istraživača pronalazi argumente protiv ideje da je Vil iz Stratforda Šekspir, ali se još uvek ne zna da li su najnovije tvrdnje objavljene u novom Oksfordovom izdanju Šekspirovih sabranih dela tačne. Stvar je jednostavna – ako više osumnjičenih ima motiv, sredstva i priliku za zločin, a niko od njih nema pouzdan alibi, onda je potpuno razumno pretpostaviti da su svi oni i počinioci
Zašto je vlast probala da zataška vest o hapšenju grupe zbog uzgoja i prodaje marihuane na gazdinstvu za organsku hranu? Šta govori službena legitimacija kod uhapšenog Predraga Koluvije, njegov telefonski imenik pun imena važnih ljudi u Srbiji i što se mnogi kunu da je tražio zaštitu od Andreja Vučića lično? Da li je sve ovo trebalo ne samo da posluži kao prikrivanje i zataškavanje "afere Krušik", nego i kao svojevrsna poruka Nebojše Stefanovića s obzirom da se za njega priča da je u permanentnom sukobu sa Andrejem Vučićem? Jer, što znači kada ministar unutrašnjih poslova kaže da Andrej Vučić šest meseci nije imao kontakt sa vlasnikom plantaže marihuane Koluvijom? Ako za poslednjih šest meseci znamo sigurno, da li ono šta je bilo pre toga tek treba da se utvrdi
Nakon ujedinjenja Nemačke ljudi sa istoka zemlje su dobili toliko dugo snevanu slobodu da putuju gde hoće i kupuju šta hoće, samo što za to nisu imali para. Životni standard na istoku države je počeo da opada, a na gotovo sve rukovodeće funkcije su postavljani zapadni Nemci, čak i za šefove baleta ili direktore muzeja. Tri decenije nakon pada Berlinskog zida nemačko društvo je i dalje podeljeno, baš kao i raspodela bogatstva. Još jednom se pokazalo da demokratiju i slobodu veličaju samo oni koji je nemaju
Mitovi, realnosti i opcije javne politike
