Junaci našeg doba

Egipatski trgovac

O 94 godine dugom životu Mohameda el Fajeda, siromašnog dečaka iz Egipta koji je postao zet i partner trgovca oružjem Kašogija, savetnik sultana Bruneja, partner haićanskog diktatora Papa Doka Divalijea, brodovlasnik, “lažni faraon”, “kralj Najtsbridža”, vlasnik londonskog Harodsa, fudbalskog kluba Fulam i hotela “Ric” u Parizu; koga su proglasili “krivim za prevaru velikih razmera”, a on korumpirao engleske političare pa ih raskrinkavao; koji je plaćao veliki porez, a britansko državljanstvo dobio nije; koji je pokušavao da se približi kraljevskoj kući Vindzor, planirao da oženi svog sina, 40-godišnjeg trofejnog mladoženju Dodija princezom od Velsa Dajanom, duboko nesrećnom posle razvoda, pa kao ucveljeni otac za njihovu smrt u Parizu 1997. optuživao kraljevsku porodicu i MI6 zbog toga što nisu mogli da se pomire s tim da poočim budućeg britanskog kralja bude Egipćanin. Na kraju je prodao Harods Kataru i fudbalski klub Fulam pakistansko-američkom multimilioneru Šahidu Kanu

Feljton: Alhemija bombe (2/4)

Između Staljina i radijacije

Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” u četiri nastavka donosi odlomke iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča

Sedamdeset godina od kraja Korejskog rata

Primirje koje Severna Koreja slavi kao pobedu

Za razliku od Nemačke, Koreja je i nakon prestanka Hladnog rata ostala podeljena. Pjongjang slavi 70. godišnjicu okončanja Korejskog rata koji je, uz podršku Pekinga i Moskve, iznedrio državu Severnu Koreju. U jeku novog hladnog rata svečanoj paradi održanoj u Pjongjangu tim povodom je prisustvovao ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu

Tito i javnost

Najbolji loš govornik na svetu

Javni nastupi predsednika su se ozbiljno pripremali. Pojedina ministarstva ili druge ustanove davale su pismene predloge, a komisija u njegovom kabinetu, koji smo zvali “maršalat”, sve bi utanačila. Tito je relativno često držao govore u javnosti, ali uvek određenim povodom, držeći se teme, uvek iznoseći stav predsednika države. Retko bi odstupao od unapred napisanog teksta. Nikada ti nastupi nisu prelazili u nekakvo ćaskanja sa publikom, ma kome da se obraćao. Imao sam utisak da je on mrzeo da čita govore koje su pisali za njega iako bi ih prethodno pogledao i odobrio

Srpsko-američki odnosi

Šta su ciljevi Bele kuće, a šta Andrićevog venca

Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena započela je 2021. godine sa sankcionisanjem pojedinaca i entiteta osumnjičenih za korupciju i organizovani kriminal na Balkanu. Sankcionisanje prvog čoveka Bezbednosno-informativne agencije je utoliko jača poruka, jer je jasno da se ovaj instrument koristi retko. Time su Amerikanci ušli u domen onoga što vlastima u Srbiji najviše smeta – kritike unutrašnjeg stanja, te nedvosmislenog iskazivanja stava prema pojedincima na vlasti u vezi sa navodnim koruptivnim aranžmanima i vezama sa Rusijom

EXIT 2023

Himna za odbačenu generaciju

Vreme je za pravdu Vreme je za istinu Ah, ah, kakva sreća Disciplina sve je veća (Disciplina kičme – Ah, kakva sreća)

Optužbe na račun Nemačke

Nepostojani upitnik ministra Gašića

Nije jasna svrha upiranja prstom u Nemačku da navodno krije ubicu Olivera Ivanovića. Dok istraga tapka u mestu, odnosi Beograda i Berlina dodatno se hlade. Deo slagalice je ubeđenost srpskog režima da je Aljbin Kurti “nemački čovek” – u čemu ima bar malo istine

Turska

Kemal Kiličdaroglu: Ko je čovek koji može da pobedi Erdogana? 

Socijaldemokrata, „turski Gandi“, kandidat ujedinjenih opozicionih partija. Prepoznatljivo lice opozicione scene, čovek koji je već dvadeset godina na udaru vladajućeg režima Redžipa Tajipa Erdoana. U kampanju ide sa sloganom „Sve će biti u redu – Hajde Turci, hajde!“ i obećava sve suprotno stvarnosti koju već dve decenije gradi aktuelni predsednik koga naziva „zavodljivim autokratom“

Nedelja

Atentat na Zorana Đinđića – dvadeset godina kasnije

Smrt od koje se Srbija nije oporavila

Kao ni bilo koga drugog političara, tako ni Zorana Đinđića ne treba glorifikovati, tim pre što je nesumnjivo imao mane i pogreške. Ali, nema nikakve sumnje da Srbija posle njegove smrti nije izrodila nikoga ko bi mu se mogao približiti bar na stotinu milja. U jednoj osobi su se susreli visoko obrazovanje, filozofsko i političko znanje, neiscrpna energija i preduzetnost, snaga i optimizam, organizaciona sposobnost i svest o okruženju u kojem deluje. A takva kombinacija je retkost i u mnogo većim kulturama

Bilo jednom u Jugoslaviji (2)

O, “Mladosti”

Lako je bilo novinarima na Istoku, partija im je govorila o čemu i kako moraju da pišu. lako je bilo i kolegama na Zapadu, njima su vlasnici medija govorili šta da pišu. Teško je bilo novinarima u Jugoslaviji, nama niko nije govorio ništa, ali teško onome ko ne bi pogodio šta je trebalo da se piše

Sirijski zaplet Turske, Rusije i Kurda

Tri neprijateljske enklave

Sirijska kriza je i dalje neka vrsta rane koja krvari na Bliskom istoku. Sirija, koju su Francuzi posle Prvog svetskog rata veštački stvorili na delovima Otomanskog carstva, danas se raspala na tri neprijateljske enklave: arapsko-sunitsku, arapsko-alavitsku i kurdsku. Bašar el Asad, uz vojnu podršku Irana i Ruske Federacije, kontroliše dve trećine teritorije zemlje, na kojoj živi samo trećina njenog predratnog stanovništva. Većina Sirijaca nije bila sa Asadom. Oko osam miliona živi u susednim zemljama u izbegličkim kampovima, četiri-pet miliona na teritorijama koje je okupirala Turska i četiri miliona na severoistoku zemlje, u kurdskom regionu Rožava i slivu Eufrata