To je bio kraj civilizacije, kraj svega za čim je čovek čeznuo od početka sveta. U razmaku od nekoliko dana, čovečanstvo je izgubilo svoju budućnost, jer oduzimanje dece lomi srce svakoj rasi i želja za životom prestaje (Artur Klark, Kraj detinjstva)
Da li je Spilberg prevashodno zabavljač (entertainer) ili autor? Odgovor na tu usiljeno-iznuđenu, te i ne baš ozbiljnu dilemu daje jasne naznake i krajnje ocene o onome što je neosporno iskusni i vešti Spilberg pokazao u slučaju Fabelmanovih
Reagujući na izjavu predsednika skupštinskog Odbora za kulturu da „tamo gde se izdvojena sredstva mere promilima, u tim nesrećnim državama kultura ne postoji“, Press služba Ministarstva kulture i informisanja uputila je pismo medijima kojim dokazuje da je njegova ocena „paušalna“
Porozna i saharinska popularna kultura suštinski nema potencijal da zbilja govori, tumači, analizira i polemiše sa društvenim konstruktima kao što je odabir intimnih partnera, ali u isti mah jeste i osvedočeno kadra da otvoreno i istrajno flertuje sa takvim mogućnostima
Gledaćemo filmove Slobodana Šijana, Stevana Filipovića, Koste Đorđevića… najmanje 16 filmova čije je snimanje završeno i čiji se uspeh na festivalima i u blagajnama osnovano očekuje
“Kad bih se danas bavio filmom, nikako se ne bih usudio da smišljam film kao što je Besa. Znao bih unapred da ne bih našao producente. Kad je film sniman, Albanci su se ipak smatrali našim sugrađanima, mada su ih neki od nas, makar prećutno, smatrali građanima drugog reda. Zbog toga valjda i ne žele više da žive s nama”
Zbog reči „lezbejka“ u romanu Jasminke Petrović „Ovo je najstrašniji dan u mom životu“, nekoliko roditelja zabranilo je svoj deci, učenicima šestog razreda, da ga pročitaju. Roman je uključen u nastavni plan i program odlukom Nacionalnog prosvetnog saveta kao dopunska lektira. Neka prvo pročitaju knjigu, pa tek onda komentarišu – preporučuje Ljiljana Marinković, izdavač
Zlatibor je bio najposećenije mesto i tokom novembarskog praznika
U pitanju je veoma dobar film koji, ako ćemo iskreno, ne uspeva da u potpunosti parira svim tim silnim nagradama i pohvalama koje je dobio, ali čije mesto svakako jeste u samom vrhu aktuelne ponude svetskog filma i koji zaslužuje pažnju koju dobija
Ako već iko mora, ako već iko treba da se bavi ovakvim sojem filmova, neka to bude upravo Džejms Kameron, uz sav taj žal što njegov rediteljski potpis ne stoji na nečem esencijalnijem, osobenijem, preče potrebnijem filmofilima i budućoj istoriji filma
Može li se snimiti film koji sledi premisu suprotnu Hičkokovoj, tj. koji kaže da je film “život sa isečenim zanimljivim delovima”? I može li taj film biti dobar? Štaviše, može li takav film biti “najbolji film svih vremena”
Ona je transrodna seksualna radnica, iskrena vernica, humanitarka, esteta, ljubiteljka antikviteta, prilježna prijateljica... a, mimo svega upravo nanizanog, i osoba očito bogatog unutrašnjeg života
Ovo je vrlo dobar mladi film jasne arthaus provenijencije, prenaglašen ali nekako u pravoj meri, baš kao i upečatljiv pokazatelj veština i ambicija Gluščevića i Zorića, čime se snaži junačko-podvižnički ešalon kreativnih snaga nedavno pristiglih u savremeni srpski film
Radu Pavel Geo: Disko Titanik; prevela Ljubinka Perinac Stankov; Partizanska knjiga, Kikinda 2022.
Nije da spasa nema... I stigao je iz možda sasvim očekivanog pravca, iz pravca kulturološki i jezički bliske pramajke Velike Britanije. Tu negde može da krene priča o dometima bioskopskog noviteta Meni i striming-favorita Čudo, koji barem u primetnoj meri mogu da nadomeste potrebe za ozbiljnijim i kinestetski superiornijim i smislenijim filmskim sadržajima
Parafraziram Mikisove reči izgovorene negde pred sam kraj: Ne mogu da kažem da napuštam ovaj svet sa ponosom jer rođen sam kao Čovek, a danas smo na najnižem stepenu čovečnosti, nipodaštavanja života, nipodaštavanja jedinstvenosti i različitosti svakog bića
Ima i nečeg arhetipskog u slici i predstavi crnog pantera. On je otelotvorenje divljine i nesputanosti, a zbog urođene gracioznosti i snage postoji i element seksualnosti, pa zato možda ljudi navijaju za njega, kao da je nekakav hajduk, Čaruga koji prkosi vlastima i granicama
Iako će, u to čvrsto verujem, Vera svoj puni zamah i reljefnost dobiti tek u formi televizijske serije, razlozi za obavezan odlazak u bioskop i te kako postoje
Dante Aligijeri: Božanstvena komedija; režija Frank Kastorf; Beogradsko dramsko pozorište
O seriji Čaki, o filmovima Gospodari pakla i Noć veštica: Kraj
Deo velikog finala projekta “Novi Sad – Evropska prestonica kulture” je priča o srpskom stripu, njegovom mestu u svetu, istoriji, i zanimljivostima poput spoja tapiserije i stripa
...A onda se u jednoj krivini, kada se rastinje proredilo, daleko dole ukazala zelena dolina što vijuga između alpskih litica i vrhova, prošarana naseljima, kao sa goblena ili kič-postera. I u to je ukazanje stalo sve zbog čega nema tog iskustva putovanja koje se može uporediti sa onim koje donosi putovanje vozom; to je taj trenutak u kome putnik, svuda okružen pejzažem kroz koji prolazi, zajedno sa svojim vagonom i kompozicijom postaje njegov integralni deo, ušuškan i rasterećen muka, briga, nelagode i skučenosti automobila, autobusa ili aviona. Dobro, treba biti iskren, možda bi se ta vrsta uzbuđenja mogla vezati i za putovanje brodom, ali to su neki drugi nemiri i to nije za poređenje
Gledaoci koji očekuju će Strahinja Banović doneti vernu adaptaciju Banović Strahinje – biće razočarani. Iz književnog predloška preuzete su samo pojedine narativne linije (kao što je, na primer, motiv “potrage za voljenom”). Nova vremena zahtevaju novi tip heroja, pa je samim Strahinjina transformacija bila neminovna kako bi priča delovala sveže u novom, savremenom kontekstu
Trag divljači se ne samo u hronološkom aspektu svoje osnovne priče obraća zrelijoj publici. Mlađi naraštaji će imati poteškoća da prepoznaju njegov širi društveni okvir
Ovog leta je na luksuznom vinilu reizdata jedna od najboljih ploča jugoslovenskog roka, koja već dugo očekuje zasluženu revalorizaciju. Kad je godine 1984. grupa Haustor izdala “Treći svijet”, new wave je već odavno prošao, a publika nije više marila za strepnje i nade te generacije, želela je više razbibrige. Neshvaćeno u svoje doba, ovo umetničko delo koje mitologizuje borbu potlačenih za slobodu – bilo kad i bilo gde, a naročito u bivšoj Jugoslaviji – stalno se vraćalo u modu, ostajući aktuelno sve do današnjih dana, nadahnjujući mnoge potonje grupe
Kada forma ostane bez pratnje, protivteže i bez samokontrole, razočaranje finalnim filmskim proizvodom je neizbežno
