Lični stav
Interes države, građana ili nekog trećeg
Među argumentima koji su izneti u odbranu novog predloga izmena Zakona o parničnom postupku, istaknuto je da ove izmene predstavljaju pokušaj da se spreče zloupotrebe postojećeg zakonskog rešenja, te da se unapredi efikasnost sprovođenja sudskog postupka. Ipak, ova argumentacija propustila je da se pozabavi pitanjem čiji je to interes da se, umesto da se radi na efikasnoj primeni već postojećeg zakona, rešenja nalaze u pokušaju pospešivanja efikasnosti na uštrb prava građana
Seksualno nasilje u Istraživačkoj stanici Petnica
Zavera ćutanja koja je dugo trajala
Pet žena koje dele iskustvo seksualnog nasilja u Petnici govore za "Vreme" o onome što su preživele. Sve kao zlostavljača imenuju istu osobu i kažu da su u kontaktu sa više od 20 drugih žrtava. Situacije koje su prošle idu od manipulacije, preko prisile do brutalnih opisa zlostavljanja koje su doživele. Svi slučajevi su – prema tvrdnjama više advokata – zastareli. Uprava Petnice priznaje da je za problem znala od 2014, a da je za razmere saznala 2017, kada je sa spornom osobom raskinut radni odnos. Međutim, bar do kraja 2019. i dalje su ga angažovali. Žrtve, koje su se obraćale upravi, osećaju da su izneverene, dovođene u zabludu i smatraju da je reč o sistemskom zataškavanju. Uprava im se sada izvinjava, ali žrtve smatraju da se nikad ne bi izvinili da se one nisu obratile "Vremenu", te da i danas više brinu za nasilnika nego za decu
Intervju – Tatjana Nježić, novinar i publicista
Crna kutija sa belim tufnama
"Stalo mi je da knjiga o određenom glumcu bude, kako to nazivam, njegova DNK, respektabilan odraz dela i traga koji je ostavio, ali da bude i pitka, čitljiva priča"
40 godina od prvog albuma Šarla akrobate
Uzavrelo, monolitno remek-delo
Luksuzna vinilna reizdanja prvih albuma grupa Šarlo akrobata, Električni orgazam i Haustor (Croatia Records) daju nam priliku da progovorimo o dometima "novog talasa" u rok muzici posle 40 godina. Šarlo akrobata su svojom jedinom pločom Bistriji ili tuplji čovek biva kad... dosegli umetnički vrhunac jugoslovenskog rokenrola. Posle nje je najednom sve postalo moguće
25. JPF, Užice
Hej, Sloveni, još smo živi!
U Užicu više nije bilo važno da li odozgo pada kiša ili žito ili prašina i čemu to. Jedino je bilo važno da se glumci i danas kao i onda bore za svoje pravo na umetnost koja nas sve čini boljim ljudima nego što bismo bili bez nje
Nuspojave
Sve manji glečer i sve više kalorifera
U iole normalnim političkim okolnostima, gubitak par "pišljivih" mesnih zajednica utopljenih u jedan poveliki grad jedva da bi bio vredan pažnje. "Žuti" su, recimo, gubili cele opštine i gradove bez i najmanjeg potresa, bože moj, idemo dalje. Ali, u nakaradnom sistemu koji počiva na apsolutnoj kontroli institucija i resursa, ovo je znak za uzbunu
Nikola Jokić – MVP
Igrajte u mojoj brzini
Nikola Jokić je uveo promenu u načinu košarkaške igre, koja je postavljena još pri osnivanju NBA lige – do sada smo videli da visoki igrači mogu da menjaju pozicije u ekipi, ali niko nije uspeo da bez atletskih sposobnosti iz korena izmeni shvatanje uloge centra u timu. Kada centar preuzme ulogu plejmejkera, postaje toliko različit od drugih da to, u nekom trenutku, postane neka nova vrsta košarke. Nagrada za najboljeg igrača regularnog dela NBA lige je potvrda da je Jokić iz korena promenio NBA, a samim tim i svetsku košarku
TV manijak
Čija je Noletova pobeda?
Posledica Đokovićeve pobede je zastava Srbije na jarbolu i intoniranje himne Srbije. Uspeh je Noletov, a ponos je Srbije i svih nas
Nemačka – Slučaj Relocijus
Pričam ti priču
Klas Relocijus je bio najbolji reporter kojeg je nemačko novinarstvo ikada videlo. Imao je samo jednu manu: voleo je da izmišlja priče. Rizikujući sopstveni posao, jedan njegov uporni kolega je dokazao da je višestruko nagrađivani novinar često istinu nadomešćivao maštom. Dve i po godine nakon ove afere Relocijus je konačno progovorio, možda da preduhitri filmove koji se snimaju o njemu. Jer, ovo je zaista holivudska priča
Hodoljublje
Noge idu
Verner Hercog: O hodanju po ledu; s nemačkog preveo Novak Guslov; L.O.M., Beograd 2020.
Intervju – Edvard Džozef
Ne želimo ni Veliku Albaniju ni Veliku Srbiju
"Ubijeni premijer Zoran Đinđić prihvatao je poredak zapadnog sveta. Oni koji su ga nasledili, čak i ako su se okretali Rusiji zbog Kosova, uvažavali su princip da je Srbija demokratska država. Sve se promenilo 2012. godine, kada je izabrana revizionistička vlada posvećena urušavanju demokratskog napretka, uključujući i onog što je postignuto na regionalnom planu uz uspostavljanje strateškog partnerstva sa Kinom i Rusijom"
Novi visoki predstavnik u BiH
Politika hladnog tuša
Iako je neupitno ko je novi visoki predstavnik, brojne dileme otvara pitanje da li će Kristijan Šmit posegnuti za bonskim ovlašćenjima i da li će primenjivati sankcije za neposlušne domaće političare
Reakcije na presudu Mladiću
Saga o zločincu i heroju
Srbija je presudu dočekala sluđena, podeljena, zbunjena, uz očiglednu želju da prođe i ovaj "težak dan", kako reče predsednik Vučić, pa da se vratimo našim omiljenim temama, Đilasu i njegovih 619 miliona, recimo. To nam, ipak, bolje ide
Ova situacija
Čovek za koga nema sažaljenja
Kome trebaju poricanje ili relativizovanje nedela Ratka Mladića? Da li mu je genocid u Srebrenici trebao poslužiti i da od svakog Srbina pokuša napraviti svog saučesnika? Dokle ga je dovela opijenost vlastitom moći? Zbog čega je na kraju dokazao da nema ni minimuma moralne kuraži? I šta nikada ne smemo uraditi ako ne želimo da njegove žrtve postanu i naše
Krijumčarenje ljudi
Štekovi, nasilje i veze sa bezbednosnim službama
Od beogradskih lokala pod kontrolom turskog državljanina, preko trošnog hostela u Somboru, pa do graničnog prelaza na Kelebiji, BIRN otkriva kako se odvija unosna operacija krijumčarenja izbeglica preko Balkana – uz zaštitu pripadnika državne bezbednosti
Posebna zatvorska odeljenja
Na staranju države
Bivši pripadnik obezbeđenja zatvora kaže za "Vreme" da ni sa kim od pripadnika Jedinice za specijalne operacije osuđenim za ubistvo premijera Zorana Đinđića nikad nisu imali nijedan problem – svoje zatvorske obaveze izvršavali su svakog dana u minut
Lični stav
Život u zemlji Dejana Vuka Stankovića
Bez najvišeg mogućeg vrednovanja i bezuslovnog poštovanja Ustava očigledno ne može biti reči o vladavini prava. Vladavina prava znači izgradnju i doslednu primenu široko razuđenog spleta zakona koji su jednako primenjivi na sve, i to tako da doslovno niko ne može biti od te primene izuzet
Intervju – Svetlana Bojković, glumica
Kada su napali prirodu, prešli su crvenu liniju
"Ljudima je postalo jasno da moraju braniti svoju prirodnu sredinu, jer to je pitanje našeg opstanka na ovoj planeti. I mislim da su ovi protesti znak da ljudi izlaze iz letargije. Kada je zaštita životne sredine u pitanju, to onda nije ni pitanje ideologije, niti pitanje političkih stranaka, već – ponavljam – stvar našeg prirodnog opstanka. To je borba za ono što ćemo da jedemo, kakvu ćemo vodu da pijemo, onu iz zdrave ili bolesne zemlje, te kakav ćemo vazduh da dišemo. A to su tri bazične stvari života"
Animirani film
Neuhvatljiva tema lepote
Marija i Isidora Vulić su Devojku bržu od konja iz čitanki pretvorile u univerzalnu temu spoznaje, u Trkiju
Bioskop – Živ čovek
U čemu je (vaš) problem?
Gledalac se već u prvim minutima filma zapita u kakvom se to svetu odigrava radnja Živog čoveka. To je, izgleda, neki paralelni univerzum u kome su svi besni, puni gorčine, spremni da ujedu. Mizantropija je sveprožimajuća
Jevrejska država
Zašto nisam postao Izraelac
Bili smo na nekoj od glavnih ulica Netanije kada su se oglasile sirene. Nije bila uzbuna, nego se označavao Dan Holokausta. Svi su stali, život je stao za minut. Gledam mlade Izraelce i pitam se da li razumeju. Shvatam da oni to i te kako razumeju. Oni odrastaju sa svešću da će posle svih istorijskih pogroma i istrebljavanja sa puškom u ruci braniti svaki pedalj jevrejske države
Svetski dan šizofrenije, 24. maj
Sišli smo s uma u sjajan dan
"Nad ludnicom se prsi mesec mlad / Dok prozori trepte kao mrlje zlatne, / A zidovi se belasaju sad, / Belji od svetlosti te neverovatne. / Zar kad mesec tako razbi mrak / Da posta moguća avantura luda? / Al’ to traje kratko. Kao na dati znak, / Pred zoru se sklapa lepeza tog čuda / Ujutro je zgrada tu ko pre / Jedva se čuju daleko od nje, / Srne što u šumske zavlače se skute. / Noćas je krišom procvetao glog / Iskobeljao se mak iz struka svog. / Al’ oni unutra sve to i ne slute" —Jan Van Najlen
Intervju – Sanja Petrović Todosijević, istoričarka
Upotreba prošlosti u dnevno-političke svrhe
"Akademija Dana pobede nad fašizmom je ružan odraz našeg društva u ogledalu. To i takvo društvo se nije odreklo samo važnih herojskih narativa, antifašističkih praksi, već je nažalost ogrezlo u pokondirenosti, karijerizmu, raznim ‘burazerskim’ šemama, ‘dam ti – daš mi’ politici, ali i u neznanju"